Prosjaci odlažu štake kad igraju fudbal

Šabac – U vreme oružanih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije pojedini Šapčani odlazili su u Italiju, gde su prosili na rimskim ili venecijanskim trgovima, predstavljajući se kao "žrtve srpskog terora". Sedeli su skrušeni pored komada kartona na kojem je pisalo da im je vojska Ratka Mladića pobila najmilije i ostavila ih bez igde ičega. Ovako isprošenim parama jedan od njih napravio je sinu velelepnu svadbu.
U šabačkom kraju prosjačenjem se najviše bave Romi, ali je "junak" sa početka ovog teksta srpske nacionalnosti. Međutim, pravu "crtu" je teško podvući, jer se od oko 13.000 Roma u ovoj opštini (podatak romskih organizacija) manje od 10 odsto od ovog broja tako izjasnilo prilikom poslednjeg popisa stanovništva. Među šabačkim prosjacima ima i penzionera, ali i korisnika socijalne pomoći koji ne moraju da na ovaj prevashodno ružan način dolaze do novca.

I danas se prosjaci mogu sresti gotovo na svakom mestu: ispred Saborne crkve svetih apostola Petra i Pavla, bolnice, Opštinskog suda, na ulazima pošte, banaka, u baštama restorana... Majke sa malom decom u naručju, starice koje navodno boluju od najtežih bolesti, kljasti u invalidskim kolicima ili na štakama...

U najprometnijim ulicama, Masarikovoj i Karađorđevoj, dvojica Roma na drvenim štakama, koji liče na braću Čvorović iz "Balkanskog špijuna", svakodnevno presreću građane sa rečima: "Podaj mi nešto da kupim da jedem meni i mojoj deci, tako ti Bog pomogao".

– Obojica mogu "konju rep da iščupaju". Čuo sam da su iz obližnjeg sela i da uveče igraju fudbal. Ovom u Masarikovoj sam podviknuo da mi više ne prilazi, i od tada, kada naiđem, pretvara se da me ne vidi. Međutim, ako uhvati pogled neke "bolećivije" žene, skakuće za njom dok ne otvori novčanik. Nije ih bilo samo kada je vladala ona velika vrućina – kaže nam sugrađanin Zoran.

Jednom prosjaku na kapiji Saborne crkve zazvonio je mobilni telefon i, nemajući kud – on ga je izvadio i javio se na poziv. Starica, koja "ordinira" ispred hotela "Zeleni venac" i na Trgu đačkog bataljona, već deceniju drži karton na kojem je napisano da boluje od raka grla. A nedavno, Romkinja u invalidskim kolicima ušla je u kapiju kod apoteke da promeni navodno odsečenu nogu. Pošto joj je leva utrnula od sedenja, pod suknju je podvukla desnu.

– Centar za socijalni rad u Šapcu nema precizne podatke o broju prosjaka. To je teško i utvrditi, jer ovde dolaze prosjaci iz drugih opština, obično iz susedne Rume, Sremske Mitrovice, Valjeva... A "naši" idu tamo. Pre nekoliko dana ovde je bila i grupa za koju se ispostavilo da je stila iz Ilijaša u Bosni – kaže za "Politiku" direktorka Centra Branka Davidović.

Ona ističe da je za punoletne prosjake nadležna policija, koja protiv njih može da pokrene prekršajni postupak. Centar se uključuje u slučaju maloletnih lica. Prošlog meseca je iz Grčke, u pratnji njihovog socijalnog radnika, deportovano osmogodišnje romsko dete iz Šapca, koje je uhvaćeno u prosjačenju. Za njim su uskoro deportovani otac i majka.

– Dete smo doveli u hraniteljsku porodicu i pokrenuli postupak za lišavanje roditeljskog prava. Oni su se tamo, sa još jednim mlađim detetom, takođe bavili prosjačenjem. Rekli su da su zarađivali 100 evra dnevno, a verovatno i više. Na našu odluku, uložili su žalbu – rekla nam je direktorka Centra za socijalni rad u Šapcu Branka Davidović.

Sve do smrti, pre nekoliko godina, u Šapcu je prosila Marlena, omanja Romkinja (neki kažu i Jevrejka) koja je uoči Drugog svetskog rata stigla u ovaj grad. Ona je tumarala ulicama i gotovo od svakog prolaznika tražila samo dinar. Kada bi, u šali, neko od nje zatražio novac, bez pogovora je stavljala ruku u kesu i nudila mu punu šaku kovanica. Sa šabačkom Marlenom je nestalo i ovog specifičnog šarma.