Italija hapsi pristalice nezavisnosti

Dve nedelje posle referenduma za nezavisnost regije Veneto, sa glavnim gradom Venecijom, na kome je lokalno stanovništvo dvotrećinskom većinom podržalo otcepljenje od Italije – glasalo je 73 odsto birača, a 89 odsto je bilo za proglašenje samostalnosti – usledio je zvanični odgovor Rima.

Po nalogu ministarstva unutrašnjih poslova u Rimu, a na osnovu zahteva za hapšenje koje je izdalo nadležno javno tužilaštvo u Breši, bezbednosni organi juče su lišili slobode dvadeset četvoro aktivista šarolikih italijanskih separatističkih pokreta. Za još pedeset i jednim aktivistom raspisana je poternica, a trideset i tri osobe pozvane su na saslušanje.

U saopštenju za javnost kaže se da je reč o akciji protiv terorista koji su pod plaštom zahteva za šira ovlašćenja regija i provincija planirali lokalne prevrate širom Italije. U tom kontekstu su, navodno, podstakli referendum u Venetu – pružajući materijalnu, logističku i druge vidove pomoći organizatorima venecijanskog plebiscita.

„Ovde nije reč o šačici sanjara koji maštaju o restauraciji nekadašnje Republike Venecije, već je reč o zaveri široko razgranate separatističke organizacije koja uz pomoć krugova iz inostranstva pokušava da izazove nemire u javnosti i tako daruje novi značaj zahtevima za osamostaljenje”, istaknuto je u saopštenju tužilaštva u Breši.

Među uhapšenim militantnim separatistima obreo se i Salvatore Meloni, poznati separatista sa Sardinije, što je bezbednosnim organima poslužilo kao dokaz da venecijanski referendum nije potekao od stanovnika Veneta, već da je podstaknut od takozvanih profesionalnih separatista. Franko Roketa, osnivač stranke za otcepljenje Venecije „Liga Veneta”, drugi je prominentni separatista koji je lišen slobode.

Zvanični organi nisu propustili priliku da ukažu na rezultate racija koje su početkom nedelje sproveli pripadnici RAG – jedinica ministarstva unutrašnjih poslova za specijalne operacije. Na lokacijama u Veneciji i u Lombardiji otkrivene su velike količine lakog naoružanja koje je, kako se ističe, nabavljeno uz posredovanje albanske mafije u Italiji.

Karabinjeri su, takođe, učestvovali u akciji. Zaplenili su jedan „jurišni tenk”, u stvari primitivno oklopljeni buldožer, za koji se tvrdi da je sklopljen po principu „domaće radinosti”. Upravo taj detalj naveo je na sumnju da je tenk sklapan po nalogu „nekoga” ko je najpre pomogao separatistima da se naoružaju, a potom ih uhapsio i pokazao javnosti kolika je opasnost pretila od njih.

Podsećanja radi, pripadnici rasformirane separatističke organizacije „Serenisimi” sklopila je 1997. godine provizorni tenk i prebacila ga na venecijanski Trg Svetog Marka da bi ukazala na neophodnost proglašenja nezavisnosti Venecije od Rima.

U bečkom Državnom arhivu čuva se dokumentacija o „kombinovanoj” akciji italijanskih bezbednosnih organa iz 1964. godine protiv pristalica nezavisnosti Južnog Tirola, danas italijanske regije koja je po svršetku Prvog svetskog rata bez pristanka lokalnog stanovništva pripojena Italiji.

U jeku pregovora o ostvarenju nezavisnosti, Severnu Italiju je potresla serija bombaških i diverzantskih napada za koje su optuženi – tirolski aktivisti. Kasnije je utvrđeno (i u Rimu zvanično potvrđeno) da su diverzije organizovali pripadnici francuske terorističke organizacije OAS. Italijanska tajna služba je u tu svrhu vrbovala oko hiljadu plaćenika iz redova OAS-a, uz mesečnu nadoknadu od tada primamljivih 1.500 nemačkih maraka.