SAD naoružavaju Bliski istok

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 31. jula – Košmar u Iraku se produžava, ali Amerika otvara novi strateški front na "proširenom Bliskom istoku" – protiv Irana. Upravo je objavila da dogovara prodaju moćnog arsenala u vrednosti od 63 milijarde dolara svojim partnerima u tom regionu, kako bi se oni suprotstavili "sve opasnijem" Teheranu.

Glavnina tovara – vredna 30 milijardi – odlazi, već po tradiciji, Izraelu kao glavnom savezniku. Ostatak dobijaju arapske sile: Saudijska Arabija za 20 i Egipat za 13 milijardi dolara. Nagoveštava se proširenje aranžmana – dodatnim paketom za nekoliko okolnih, manjih, zemalja.

Pre te basnoslovne oružane isporuke programirane na 10 godina – čiji detalji se još drže u diskreciji – odavde je na Bliski istok poslata politička misija "velikog kalibra". Čelnici Stejt departmenta i Pentagona – Kondoliza Rajs i Robert Gejts – na turneji su ubeđivanja država tog regiona da pojačaju angažman protiv "destabilizujućeg uticaja" Irana, izveštava AP.

Optužba i demanti

Vašington prebacuje Teheranu da izrasta u "najvećeg neprijatelja" ne samo Amerike nego i globalne stabilnosti. Ključne stavke u toj strateškoj optužnici su "program za proizvodnju atomske bombe, pretnja da ’Izrael treba zbrisati s mape’, podrška šiitskim neregularnim milicijama u Iraku, pomaganje Hamasu na palestinskim teritorijama i podsticanje terorizma u Libanu".

Iran odbacuje takve zamerke. Prema vestima koje se dovde prenose, portparol ministarstva spoljnih poslova Mohamed Ali Hoseini je novi aranžman Amerike ocenio kao "sejanje straha da bi se povećala prodaja njenog naoružanja i da se umrljaju postojeći dobri odnosi među zemljama Bliskog istoka". Ministar odbrane general Mostafa Mohamad Nadžar iznosi i tezu da će "američko naoružanje zapravo ojačati odbrambenu moć bratskih muslimanskih zemalja", sugerišući posredno "bumerang efekat" po supersilu.

Ovde su se već čule ozbiljne kritike na račun Saudijske Arabije – za "potpomaganje sunitskih pobunjenika u Iraku". Vašington se sada trudi da objasni kako nove pošiljke oružja Rijadu neće biti upotrebljene protiv Amerikanaca na tom bojištu.

Zvanično su izražene i strepnje da bi rat mogao da se proširi i na susedne mu zemlje, od kojih bi neke mogle da se upuste i u otvorenu vojnu intervenciju na tlu Iraka. Po takvim scenarijima "Saudijci bi bili na strani sunita, Iran na strani šiita, Turci – protiv Kurda, a Sirijci možda čak na obe strane".

Počeo je hladni rat broj dva – smatra diplomatski specijalista "Vašington posta" Robin Rajt. Kao nekad "gvozdena zavesa" koja je razdvajala ideološki Istok i Zapad Evrope, sada se u dvoboju SAD i Irana postavlja "zelena zavesa" koja bi trebalo da razgraniči frakcije islama.

Po ovdašnjim merilima, to bi značilo – diferencijaciju između "umerenih" i "ekstremističkih" snaga. Protivnici, pak, povlače liniju "između režima koje je Amerika korumpirala i antiimperijalističkih muslimana". "Hladni rat broj dva" se ipak bitno razlikuje od "pretka" jer – nema jasnog razgraničenja. Vašington, na primer, smatra Liban savezničkom zemljom, dok tamo Hezbolah ima tretman legalne političke snage iako je ovde registrovan kao "teroristička organizacija". Još je zamršeniji Irak, gde  šiitsko-sunitsko obračunavanje, uz kurdske posebnosti, preti da ga raskomada…

Razlika između "gvozdene" i "zelene" zavese ogleda se i u nesrazmeri globalne moći, jer su SAD jedina globalna supersila, dok je Iran regionalna sila. Ali zbog rata u Iraku i poskupljenja nafte, Teheranu trenutno moć raste, a Vašingtonu opada, konstatuje Ričard Has, predsednik ovdašnjeg uticajnog nepartijskog Saveta za spoljne odnose.

Temelj za "novi hladni rat" postavila je odluka administracije Džordža Buša da ukloni režime koje je posle napada terorista, otetim putničkim avionima na Njujork i Vašington, okarakterisala kao neprijateljske, ocenjuje autor "Posta". Cilj je ostvaren u Avganistanu i Iraku, ali su nastupile komplikacije: haotizuje se situacija u obe zemlje, uz jačanje i Irana i Al Kaide kao još već protivnika od svrgnutih sadamovaca i talibana…

Zaoštravajuće mere

I Vašington i Teheran su u poslednje vreme preduzeli zaoštravajuće mere, zapaža pomenuti istraživač. Pa kaže: "Amerika je do granica Irana doterala i drugu formaciju ratnih brodova, izdejstvovala dve sankcionišuće rezolucije Saveta bezbednosti UN, uhapsila iranske operativce u Iraku, za pomoć disidentima u Iranu izdvojila 75 miliona dolara iz ovogodišnjeg i još 108 miliona iz budžeta za sledeću godinu, i preduzima tajne operacije unutar teritorije Islamske Republike Irana". Istovremeno, dodaje, Teheran "minama i projektilima opskrbljuje gerilu (šiitsku) u Iraku, finansira Hezbolah za rat protiv Izraela, hapsi Amerikance pod optužbom da mu podrivaju bezbednost i šalje lako naoružanje talibanima u Avganistanu".

Buš često ponavlja da vidi sličnost između "hladnog rata protiv komunizma" i tekućeg "protiv terorizma". Bude li u pravu, to bi pre svega značilo da je i "novi hladni rat" predodređen da dugo traje – upozorava Pol Salem iz Karnegijeve zadužbine za mir.

Trenutno se u Vašingtonu iskustva iz vremena "gvozdene zavese"  prilagođavaju za strategiju "zelene zavese". Ministri i diplomatije i vojske, Rajs i Gejts, bili su poznati "kremljolozi", podseća se. Ali baš sada se – posle poletne saradnje po okončanju hladnog rata – pogoršavaju odnosi Bele kuće i Kremlja, što sugeriše da su pored isprobanih recepata potrebni i originalni pristupi.
M. Pantelić

--------------------------------------------------------------------------

Rusija prodaje avione Iranu

Izrael istražuje navode da Rusija planira da Iranu proda 250 unapređenih lovačkih aviona "suhoj-30" dugog dometa, piše list "Džeruzalem post", dodajući da taj aranžman vredi najmanje milijardu dolara. Teheran takođe planira da kupi i nekoliko tankera kojima se lovci pune gorivom u vazduhu, čime bi njihov domet bio povećan sa 3.000 kilometara na čak 8.000 kilometara. Zvaničnici izraelske vlade, tvrdi "Post", zabrinuti su zbog ovog aranžmana i povećanja iranske vazdušne moći, za koju neki stručnjaci tvrde da će sada biti jednaka moći jevrejske države.
S. R.