Kriza pokrenula naš izvoz u Rusiju

Izvoz Srbije u Rusiju u 2013. godini premašio je milijardu dolara. Vrednost srpskog izvoza u ovu zemlju u prošloj godini bila je veća za 22,2 procenta nego u prethodnoj, a od 2010. beleži prosečan godišnji rast od 33 odsto.

Naš negativni saldo, najviše zbog uvoza nafte i prirodnog gasa, koji je u 2008. godini bio „težak” 2,9 milijardi, lane je sveden na 904 miliona dolara, tako da je pokrivenost uvoza izvozom dostigla 54 odsto. Ukupne ruske investicije u Srbiji od 2003. približavaju se sumi od tri milijarde dolara.

U Privrednoj komori Srbije očekuju dalji rast vrednosti međusobne robne razmene, naročito našeg izvoza, ali i novih investicija ruskih kompanija, čemu će doprineti velika ulaganja u energetici, saobraćaju i dolazak ruskih banaka i osiguranja.

– Koliko god se nekima činilo da Srbija u trgovanju s Rusijom nedovoljno koristi pogodnosti koje pruža sporazum o bescarinskom izvozu, postignuti rezultati u plasmanu srpske robe na ruskom tržištu u godinama posle izbijanja svetske krize govore suprotno – kaže Dejan Delić, samostalni savetnik Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS.

– Sve je više preduzeća koja izvoze u Rusiju, a sporazum o bescarinskoj trgovini koji imamo sa ovom velikom zemljom neodoljivi je mamac i za strane investitore. Oni znaju da se veoma isplati podići fabriku u Srbiji da bi se bez carine izvozilo u Rusiju, ali i u Belorusiju, Kazahstan, Tursku i zemlje CEFTA.

Tu mogućnost do sada su najviše iskoristili investitori iz Italije, Slovenije, Hrvatske, proizvođači elektroopreme za automobile iz Južne Koreje, ali i Nemci. Daleko je Rusija, kaže Delić, troškovi transporta su skupi i zato je sasvim razumljivo što srpska preduzeća nastoje da kupce za svoju robu nađu u zemljama u okruženju i članicama EU, koje takođe ne naplaćuju carinu na našu robu.

I pored toga, sve je više kompanija koje izvoze u Rusiju i sve je duža lista proizvoda koji se tamo plasiraju. U 2013. izvozilo je 768 srpskih kompanija, a godinu ranije 702. Prošle godine se izvozilo 1.372 proizvoda, naspram 1.207 u 2012.

Najzastupljeniji proizvodi u srpskom izvozu su hula-hop čarape, podni pokrivači i tapete, zatim jabuke, višeslojne podne ploče, lekovi za maloprodaju, cirkulacione pumpe za grejne sisteme, cevi od rafinisanog bakra i spoljne gume za putničke automobile.

Iz Rusije u Srbiju se najviše uvoze nafta i gas, zatim aluminijum i žica od rafinisanog bakra. Uvozi se i urea, ugljenik, odlivci, otpresci, otkivci neobrađeni od bakra, cigarete koje sadrže duvan, šipke i profili od rafinisanog bakra.

– Na režimu slobodnog izvoza je 99 odsto robe, a na narednom zasedanju Međuvladine komisije dve zemlje PKS će predložiti da se na tom spisku nađu i šećer, određene vrste sireva i duvanski proizvodi – najavljuje Delić.

– O eventualnom bescarinskom izvozu automobila „Fijat” proizvedenih u Kragujevcu, dogovor treba da postignu „Fijat – Rusija” koja u toj zemlji ima dve fabrike automobila. Srbija bi, naravno, pozdravila mogućnost bescarinskog izvoza „fijata 500-L”. Ako bi se na listi robe, koja se u Rusiju uvozi bez carine, našli i navedeni proizvodi, onda bi carina važila samo još za živinsko meso, alkoholna pića sa 40 odsto alkohola, i polovna roba.

Sasvim je izvesno, tvrdi naš sagovornik, da će vrednost srpskog izvoza narednih godina rasti.
Manjka nam umeće predstavljanja sopstvenih mogućnosti i ponude. Nije fraza da Srbija može samo u Moskvi da proda celokupnu proizvodnju svežeg voća i povrća, ali nema organizovanog otkupa i objedinjene ponude.

Rusko tržište još održava u životu našu građevinsku industriju, tvrdi Delić. Tamo će posla za njih biti i ubuduće na izgradnji objekata za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018, naročito posle dobro obavljenog posla u Sočiju. Firma ,,Farman” Branislava Grujića gradiće stadion CSK u Moskvi. Naši grade i u Belorusiji i Kazahstanu.

I Kinezi bolje govore ruski od nas

Zvuči neverovatno, ali jedna od najvećih poteškoća naših preduzeća u poslovanju sa ruskim kompanijama je „jezička barijera”.

– Naši poslovni ljudi ne govore ruski, a Kinezi i Japanci ga govore „bez akcenta” – kaže Delić, koji je diplomirao na Katedri za ruski jezik i književnost Beogradskog univerziteta, koja važi za jednu od najboljih u Evropi.

– Ruski odlično govore i Nemci, Italijani… Poznavanje engleskog jezika za ruske privrednike je „suvišni komoditet”. Kad se Rusu obratite na engleskom jeziku, vi ste partner drugog reda. Kad progovorite dobro ruski, vrata su vam širom otvorena.