Romi čekaju popisivače

Ciganski kralj bez krune i zemlje Sefedin ustoličen je davno u Bujanovcu. Kada se ovaj monarh sa zlatnim zubima upoznao sa pojmom "stečaj", emigrirao je sa kraljicom i prinčevima u Vranje. Tu je saznao šta znači reč "likvidacija firme". Sa brojnom svitom je, tokom noći, posle puča u firmi gde je radio, doputovao u Kotež. Ni tu se dugo nije zadržao. Azil je našao na birou za zapošljavanje. Ali, njegova visost je isuviše ponosna da bi živela isključivo na račun poreskih obveznika. Zaputio se ka beogradskim kontejnerima a potom ka hotelima sa pet zvezdica. Ali, nikada nije odseo u predsedničkom apartmanu u "Hajatu" ili "Interkontinentalu". 

Nekoliko stotina metara od beogradskih placeva sa pet zvezdica, na teritoriji ispod beogradskog mosta "Gazela", u tom ogromnom prostoru ničije zemlje, grotlu omeđenog betonskim stubovima, Sefedin Raćipović je pronašao svoje novo carstvo pre više od tri decenije. Nekrunisani romski kralj naselja kod mosta koji čeka rekonstrukcija, ispred svoje crvene kuće usred planina đubreta, čekao je popisivače Skupštine grada, koji je juče trebalo da dođu u prijateljsku posetu.

Nisu se pojavili do podneva. Hoće li sedamdesetjednogodišnji Sefedin, ako se pojave, ipak prihvatiti njihove akreditive?

Popis Roma koji će biti iseljeni ispod mosta "Gazela" zbog njegove rekonstrukcije zvanično je trebalo da počne juče i traje tokom avgusta, najavljeno je u gradskom Sekretarijatu za socijalnu i dečju zaštitu. Još se ne zna gde će romsko stanovništvo biti preseljeno, ali će verovatno biti smešteno na više lokacija u gradu. Rekonstrukcija "Gazele" bi, prema najavama nadležnih, trebalo da počne u oktobru. 

Prošlo je podne, "Gazela" se sijala na suncu, gušila od izduvnih gasova vozila, od vatre i dima koji kuljaju iz đubreta, od zapaljenih automobilskih guma, kroz naselje Roma koje se prostrlo oko stubova mosta. Prostranstvo đubreta oko davno ispucalih nosećih stubova, to je reljef Sefedinovog kraljevstva. Poslao je kurira na neboplavom biciklu "poni" da obiđe naselje, favelu, "karton siti", romski slam, ili kako se već zove verovatno najtužnije mesto u Beogradu.

Igor Sulejmanović, iz Leskovca, posle obilaska terena skočio je sa "ponike" i raportirao:

– Ni traga od popisivača u naselju!

Raćipović se povukao u svoju dvospratnu rezidenciju. Sagradio je kuću uz pomoć sina, gastarbajtera iz Italije, pre desetak godina. Sin mu je sada u zatvoru.

– Živ čovek, trgovao sa Šiptarima – poručuje Sefedin, povlačeći se u jedinu građevinu od cigala, u carstvu udžerica od dasaka, tepiha i najlona. Sefedin koji ima 33 praunučadi i 32 unuka, nije prvi put izigran u životu. Njegov unuk Seferin, dvadesetčetvorogodišnji otac troje dece, rođen je na deponiji. Nikada nije video školu.

– Kad će popis – ponavlja on. Isti refren horski ponavljaju stanovnici teritorije koju su Beograd i Srbija odavno zaboravili. Zabranjeni ciganski grad, preko puta kojeg se grade ekskluzivni stambeni prostor i gde će, možda kilometar dalje, uskoro zablještati "Deltin" megatržni centar, živi u iščekivanju.

– Gde će nas raseliti? – pita se, dok prelistava rokovnik, Grada Taltović, privatni istražitelj koji za romsku stranu beleži stare i nove stanovnike, pokušavajući da razdvoji "žito od kukolja". U kraljevstvu bolesne dece koja se kupaju u koritima ili tumaraju kroz prašinu tražeći bilo kakav trag hrane, u azilu žena koje peru sudove u zarđalim loncima i iskuvavaju veš pevajući stare romske pesme ili narodnjake, u utočištu pacova, olinjalih pasa lutalica i napuštenih mačaka, Leskovčanin Grada popisuje autentične stanovnike i – one koji su čuli da će da se ovde dele neki stanovi, pa su iznenada pristigli na "slobodnu teritoriju đubreta". Grada je juče spalio deset auto-guma, da bi dobio deset felni. Onda ih je prodao da bi sakupio 500 dinara, kupio gazirani sok i poslužio popisivače. Razočaran je.

– Skupljamo staru hartiju i gvožđuriju. To ti je naš život. Na trokolici vozim, obilazeći kontejnere. Mi Romi nećemo da nas rasele bilo gde. Nećemo na periferiju. Lokacija je lokacija. Ipak je ovo centar grada. Nećemo da skupljamo karton u Železnik ili Borču. Na Banovo brdo, može. U blokove na Novi Beograd – i to može. U centru Beograda je najviše otpada. Ako odemo van grada, kako ćemo trokolicama do centra. Blokiraćemo "Gazelu", organizovaćemo demonstracije, pa nek nas pobiju – priča Grada, dok Seburan, jedan od mnogobrojnih izbeglih Roma sa Kosova, u svojoj "ekskluzivnoj" frizerskoj radnji od kartona i dasaka, za 50 ili 100 dinara, čeka mušterije. Na ogledalu piše: "Nema veresije". Na zidu od tepisona pričvršćenog ekserima, visi poster Zdravka Čolića. Seburan ironično pevuši: "Produži dalje".

Ali, gde god da se okrenemo, prizori bede i siromaštva su isuviše bolni. Jedanaestogodišnja Samanta, koja prosi na semaforima kod "Hajata" i "Interkontinentala", kaže da bi volela da ode u školu, ali, da je glupo da tamo odlazi bosa. Njena petogodišnja sestra Jovana viče:

– Daj dinar, daj dinar!

Jovanin odjek nas prati do izlaza. Iz obližnje barake se čuje jaka rep-muzika i glas tužnog čoveka Stanka Stamenkovića, doseljenog iz sela Džep kod Vladičinog hana. Moli da "popišemo" i njega, "jer mu se unuk leči od mozak, sin od tumor, a nesrećna i izmučena žena ide na operaciju". 

Na iscepanim dušecima iz doba obnove i izgradnje socijalističke Jugoslavije, nabacanim pored olupine "vartburga" i "opel askone", ispod samog mosta koji vibrira pod teretom vozila, skaču deca. I ona traže dinar. I privatni kamioni "belaca" koji dizalicama tovare metal. I oni traže dinar.    

Na bilbordu koji gotovo da pokriva prve udžerice, reklamira se ekskluzivni letnji aranžman za Palma de Majorku.

Devetogodišnja Danijela nas ispraća.

– Da nas krene sreća. Da nam daju parice, da nam daju stan. Bože, ne mora parice. Samo stan!

Danijela ne traži dinar.

-----------------------------------------------------------

Stanovi za raseljene

Prema popisu iz avgusta 2005. godine, ispod i oko "Gazele" živele su 173 porodice. Sada se procenjuje da ih ima oko 245, jer su se u međuvremenu mnogi doselili iz drugih naselja, gradova i država. U proseku, reč je o šest osoba po porodici. Tokom mesec dana, koliko će trajati popisivanje, predstavnici Skupštine grada i Roma sakupiće osnovne podatke o žiteljima ovog naselja, poreklu, socijalnom statusu, imovinskom stanju, obrazovanju i zaposlenosti. Ti podaci će kasnije poslužiti kao baza podataka za određivanje kriterijuma za dodeljivanje stanova u koje će većina njih biti raseljena.