Još dva javna vešanja u Teheranu

Prema izveštajima agencija
Teheran – Dvojica muškaraca osuđenih za ubistvo iranskog sudije obešena su juče u Teheranu pred masom sveta koja se okupila da bi, prvi put posle pet godina, posmatrala javno vešanje u glavnom gradu.
Madžid Kavusifar i njegov bratanac Hosein Kavusifar pogubljeni su uz povike "Bog je najveći!" koji su se prolamali kada je njihov dželat šutnuo stolice na kojima su stajali.
Nekoliko hiljada posmatrača okupilo se iza policijskog kordona i metalnih ograda da bi pratili pogubljenje koje je obavljeno na istom mestu na kome je u avgustu 2005, usred saobraćajne gužve u poslovnom delu grada, ubijen Hasan Mogadas.

Sudija Mogadasa ubijen je posle posla po ulasku u svoj automobil.  Radio je na osetljivim slučajevima moralne korupcije i 2000. poslao u zatvor sedam disidenata koji su prethodno prisustvovali konferenciji o iranskim reformama u Berlinu.

Dvojica pogubljenih nisu bili politički aktivisti, ali je teheranski javni tužilac Saed Mortazavi izjavio da je Madžid verovao da je sudija bio korumpiran. Tužilac je takođe dodao da su ubice bile osuđene i za oružanu pljačku i druga ubistva i zaključio da su "ova dvojica bili teroristi".

Ovo su, kako se veruje, prva vešanja u Teheranu posle septembra 2002. kada je banda od pet osuđenih napasnika koji su silovali žene, poznatih pod imenom "Crni lešinari", obešena na dve lokacije u centru grada.

"Voljeni narode, sada ćemo početi. Održavajte red i molite se proroku Muhamedu", saopštio je zvaničnik preko megafona.

Metež je nastao unutar zgrade suda i jedna grupa ljudi probila se kroz masu novinara i policije. Bili su to dželati, sa crnim kapuljačama preko glava, koji su osuđenike vodili u smrt.

Posmatrači su bili nestrpljivi i znatiželjni pa su se neki od njih popeli na vrh nestabilnih gvozdenih ograda da bi ceo događaj uspeli što bolje da zabeleže video-kamerama ili mobilnim telefonima.

Osuđenici su na zadnjem delu pikap vozila sa omčama oko vrata stajali i slušali gromki, preteći glas zvaničnika koji je dug spisak optužbi čitao preko megafona.

Madžid Kavisifar, mozak čitave operacije i ubistva, smejao se i mahao okupljenoj gomili, ne pokazujući ni trunku pokajanja. Čak je i ćaskao sa svojim dželatom. Za razliku od njega, Hosein je bio bled i uplakan.

"Bože, molim te, vrati mi mog sina", u suzama je vikala Hoseinova majka pokušavajući da mu se približi. Imao je tek dvadesetak godina.

Iznenada, stolice su se izmakle, a masa je izvikivala "Bog je najveći!"

"Smrt licemerima! Smrt teroristima! Smrt Americi!" – grmeo je zvaničnik preko megafona stojeći na balkonu.

Tela obešenih stajala su još nekoliko trenutaka na konopcima, a onda su skinuta i smeštena u ambulantna kola koja su ih odvezla.

Kritičari Irana optužuju ovu islamsku republiku za prekomernu upotrebu smrtne kazne, ali zvaničnici tvrde da je ona efikasna i zastrašujuća i da se primenjuje tek posle iscrpne zakonske procedure.

Tokom proteklih nekoliko nedelja u Iranu su desetine ljudi pogubljene zbog silovanja, krijumčarenja i drugih prestupa. Najveći broj bio je uhapšen u okviru akcije "nemoralno ponašanje", koja je počela u aprilu.

Iran je prekjuče obesio devet muškaraca zbog silovanja, oružane pljačke i drugih prestupa. U julu je obešeno oko 16 osoba.

Ubistvo, silovanje, preljuba, oružana pljačka, izdaja i krijumčarenje droge kažnjavaju se smrću na osnovu iranskog islamskog šerijatskog zakona, koji je počeo da se primenjuje posle revolucije 1979.

Prema podacima Amnesti internešenela, u Iranu je 2006. pogubljeno najmanje 177 osoba, dvostruko više nego godinu dana ranije, zbog čega je ova zemlja na drugom mestu u svetu, odmah iza Kine, po sprovođenju smrtnih kazni.

Sa najnovijim pogubljenjima broj smrtnih kazni, izvedenih uglavnom vešanjem, i to često na javnom mestu, u ovoj islamskoj republici od početka godine popeo se na 151. Tokom proteklih nekoliko meseci Iran je povećao broj egzekucija kriminalaca u skladu sa akcijom "povećanja bezbednosti", želeći da jasno stavi do znanja šta se dešava onima koji predstavljaju opasnost po društvo.

Zapadne grupe za zaštitu ljudskih prava apelovale su na Iran da ukine smrtnu kaznu.