Pomirenje u Obali Slonovače

Teatralnim spaljivanjem gomile oružja, na radost okupljene mase u Baukeu i u prisustvu jednog broja francuskih pripadnika mirovnih snaga predsednik Obale Slonovače, Loran Gbagbo i premijer Đulijaume Soro svečano su proglasili "da je rat završen, a zemlja konačno ujedinjena".
Dvojica ljutih neistomišljenika i rivala, koji su kontrolisali "svoje teritorije posle izbijanja građanskog rata (septembra 2002) i podele ove male afričke države, a na žestok pritisak sa strane, pristali su još u martu da "sarađuju" – tada je Soro od pobunjenog vođe blagoslovom Gbagboa proglašen za premijera, a demarkaciona linija sa vojnicima UN istovremena "pala’ – ali prvi dolazak predsednika u bivše utvrđenje pobunjenika na severu, pretežno naseljeno muslimanima, ocenjen je kao dobar znak da "plavi šlemovi" mogu polako da se pakuju kući.

Baklja sa prve lomače idućih dana treba da pređe tačno ucrtani put kroz 19 regiona, simbolišući pomirenje i ponovno ujedinjenje ove 15-milionske zemlje. Kao što je to bilo, za trenutak, prošle godine kada se nacionalni fudbalski tim "Slon" posle pobede nad reprezentacijom Sudana kvalifikovao za Svetski kup. Etničke, verske, socijalne, klasne i druge podele u "afričkom čudu", za šta je važila Obala Slonovače tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, kao da nisu postojale. Zemlja je disala istim plućima za jednu zastavu i himnu.

Savet bezbednosti UN u novembru 2006. godine usvojio je rezoluciju (1721) na osnovu koje je za premijera države tada predlagan tehnokrata Čarls Bani, koji je po oceni zvaničnika sa Ist Rivera bio sasvim pogodna ličnost da uz postojećeg predsednika sprovede slobodne i poštene izbore. Rezolucija je ostala, po Bi-Bi-Siju, mrtvo slovo na papiru, jer predsednik Gbagbo nije bio raspoložen da sa njim "deli" vlast, a UN, u tom trenutku, veruje se, nisu bile preterano zainteresovane da stvar isteraju na čistac, iako se u zemlji pucalo sa obe strane demarkacione linije. Obrt situacije nastao je kad je predsednik odlučio da se "pomiri" sa mladim Soroom. Potom je formirana nova vlada koja je proglasila opštu amnestiju za sve počinjene zločine na obe strane.

U zemlji francuskog službenog jezika, gde se međusobno komunicira kao u Vavilonskoj kuli na 60 različitih lokalnih dijalekta (20 odsto stanovnika je islamske vere, 10 odsto hrišćanske i rimokatoličke, dok se ostali drže tradicionalnih religija), i gde veliki broj građana (govori se o milionima) još nema uredne lične karte, teško je predvideti rezultat predstojećih izbora.

Loran Kudu Gbagbo (62) predsednik je države od 2000. godine i pokazao se kao tvrd orah koji nema nameru da tek tako lako drugome prepusti vlast. Đulijaume Kigbafori Soro (36), strastveni pripadnik Patriotskog pokreta, u premijerskoj fotelji je od aprila 2007 godine.

Nagli zagrljaj ove dvojice večito podeljena domaća štampa ovoga puta jedinstveno tumači da je među njima "pao" neki tajni dogovor i da će izbori biti održani već početkom 2008. i proći u tom svetlu. Predsednik ima ono što je oduvek želeo: kontrolu nad policijom i vojskom – pa to želi, normalno, i dalje. Soroove ambicije su velike, ali "na vratu" ima masu razočaranih od kojih je tražio "da polože oružje" i koji bez ikakvih simpatija gledaju na šefov "novi savez".

Strane diplomate u Abidžanu, prenose agencije, tipuju na predsednika Gbagboa koji će, komentarišu, sa Soroom namestiti izbore i pobediti.