Lekar leči, a ne vodi istragu

Konačni cilj medicine je svakako lečenje i izlečenje, pa kao takav, nema alternativu. Pravne norme i poverenje u lekara nisu alternative koje se međusobno isključuju, nego su dva komplementarna činioca u sistemu odnosa lekar-pacijent. Da bi se sprečio još veći gubitak poverenja, lekar pri donošenju odluka treba da bude obavezan merilima svoje savesti, medicinske etike, koje, takođe, imaju i pravnu podlogu. Prema kodeksu medicinske etike, lekar se obavezuje da će u obavljanju svoje delatnosti svim svojim sposobnostima čuvati humanističku tradiciju lekarskog poziva, održavajući visoke standarde stručno-naučnog rada i moralnog ponašanja, čuvajući ljudski život od njegovog početka sve do smrti, bez obzira na životnu dob, pol, nacionalnu, rasnu, versku i političku pripadnost pacijenta. Takođe, lekar mora u punoj meri da poštuje ljudska prava na život, slobodu, integritet, privatnost, lični i porodični mir, dostojanstvo, etičke kodekse i pravne norme koji to regulišu.

Prema rečima dr Marka Kontića, predsednika Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, svaki čovek koji je bolestan ima pravo da da dobije medicinsku pomoć, a, s druge strane, svaki lekar je obavezan da mu to i omogući.

– Medicinska etika obavezuje lekara da u svakom trenutku i na svakom mestu pruži pomoć bolesnoj, povređenoj osobi, da svakom pacijentu kome je ugrožen život ukaže neophodnu medicinsku pomoć i –ukoliko mu je neophodno dalje lečenje – da obezbedi i njegov transport u drugu medicinsku ustanovu. To nije samo etička norma, već i zakonska obaveza, a lekar koji ne pruži pomoć pacijentu podleže krivičnom zakonu. To je obaveza svih lekara, bez obzira na to da li rade u državnoj ili privatnoj ustanovi, ili im se pacijent pojavi na kućnom pragu. Takođe, ukoliko lekar proceni da je reč o sumnjivim prostrelnim ranama ili nasilnim povredama trebalo bi da u roku od 24 sata obavesti nadležne istražne organe. Međutim, često se dešava da podaci koje daju pacijenti ili rodbina nisu odgovarajući i ne ukazuju da je reč o nasilnom povređivanju što otežava procenu načina zadobijanja povrede – kaže dr Kontić.

Prema njegovim rečima, lekar je dužan da registruje, upiše pacijenta u poseban karton, kao i povrede koje je imao i ukazanu pomoć, a sve ostalo je stvar individualne procene.

– Ukoliko je lekar ukazao pacijentu neophodnu medicinsku pomoć i upisao ga u karton i procenio – na osnovu podataka, koje mu je dao pacijent i na osnovu povreda – da ne postoji razlog za prijavu istražnim organima, nema tog zakona prema kojem bi trebalo da odgovara. Samo ukoliko ne pruži pacijentu pomoć podleže krivičnom zakonu. Naravno da je dr Slobodan Ivanović morao da ukaže pomoć pacijentu koji je došao u njegovu kliniku bez obzira na to čime se taj pacijent bavi ili kako je zadobio povrede. Posao lekara je samo da leči, a ne da vodi istragu o pacijentima, to je posao pravosudnih, istražnih organa. Svako mora da obavlja posao za koji se obavezao – naglasio je dr Kontić.