Učenje na greškama

Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova, kaže da je sasvim siguran da će ovoga puta zvanični Beograd nastupiti jedinstveno, odnosno da neće niko od predstavnika vlasti pozvati Srbe da daju legitimitet nezavisnom Kosovu. Uostalom, naglašava on, "albanski lobista Joakim Riker ima nameru da uvuče Srbe u nešto što se zove stvaranje nove albanske države".
– Srbi su već dali legitimitet albanskoj skupštini i to u dva mandata. Ovoga puta, takva greška ne sme da se ponovi – kaže Milan Ivanović, ističući da je više nego siguran da će i ovoga puta biti "plaćenika koji rade za novac i koji će ponovo pristupiti Albancima na štetu srpskog življa, kao što su to radili svih ovih godina".

Oliver Ivanović, lider Srpske liste za KiM, podržava opciju koju je zastupao od 2001. godine. On je izričit da Srbi, "bez obzira na odluku Beograda, ovoga puta treba da učestvuju u izborima na Kosmetu, a bojkot ne dolazi u obzir".

– Naučili smo lekciju iz 2004. godine. Našim bojkotom nismo ugrozili legitimitet kosmetskih institucija. Naš pregovarački tim nije bio jači nego slabiji, upravo zbog stalnog pritiska međunarodne zajednice, a i Rusije, da se Srbi uključe u institucionalni kosmetski sistem. Zbog svega toga slabila je naša pozicija. Jedino što smo uspeli za ovo vreme, otkako nismo u parlamentu, jeste da skrenemo pažnju javnosti na naš problem, a sve to je trajalo samo 15 dana. Nakon toga više nije bilo nikakvih efekata, ali smo uspeli da sebe isključimo iz donošenja odluka i zaključaka u kosmetskom parlamentu, a što je sve išlo na štetu Srba – kaže Oliver Ivanović, naglašavajući da Srbi više neće ponavljati greške bez obzira kako Beograd bude reagovao.

Isti stav zastupa i Ranđel Nojkić, predsednik pokrajinskog odbora SPO-a, inače i jedan od poslanika u prvom i drugom srpskom koalicionom savezu. On je čak siguran da će ovoga puta izlaznost Albanaca biti mnogo manja, što poboljšava srpsku poziciju, i ubeđen je da Srbi ovog puta mogu dobiti oko 30 poslaničkih mesta. To bi značilo da bi mogli da budu čak i druga po jačini politička grupacija u kosmetskoj skupštini.

Na konstataciju da to ipak ne bi rešilo pitanje majorizacije, jer je jedinstvo i kompaktnost albanskih političkih lidera godinama očigledna, Nojkić odgovara da Srbi moraju i treba da učestvuju u parlamentu, "a potom da traže mehanizme zaštite". A na primedbu da srpski poslanici ništa nisu mogli da učine ni 2001. godine i kasnije, u vreme kada su bili treća politička grupacija u Skupštini Kosova, Nojkić kaže da je razlog za to činjenica da je od 22 poslanika samo njih petoro aktivno učestvovalo u radu parlamenta.

Goran Bogdanović, poslanik DS-a na Srpskoj listi, koji je prethodno bio i ministar poljoprivrede u kosmetskoj vladi, kaže da Srbi na Kosmetu ne bi trebalo ni o čemu da odlučuju bez konsultacija sa zvaničnim Beogradom, odnosno državnim pregovaračkim timom. On, doduše, jeste za izlazak na izbore ako se postigne jedinstvo, ali ističe da "u ovoj situaciji, pred donošenje rešenja o statusu, moramo biti vrlo obazrivi i bez Beograda nikakve odluke ne treba da donosimo".

Lider SPOT-a Momčilo Trajković, međutim, za opciju je da na izbore treba izaći ukoliko se "ispune svi uslovi". On smatra, naime, da treba da se reši pitanje decentralizacije, povratka, privatizacije, sudbina kidnapovanih i nestalih. Iako su to problemi koji nisu rešeni ni za osam godina, Trajković kaže da bi neka pitanja mogla za četiri meseca do izbora da se reše, a za neka bi trebalo da se otvori proces.

Velimir Bojović, predsednik SO Leposavić, jedan je od pet predsednika srpskih opština koje su osvojile većinu na prethodnim lokalnim izborima. On kaže da se za sada još ne razmišlja i izlasku na kosmetske izbore, ali da će Srbi razmatrati pitanje učestvovanja na srpskim izborima koji treba da budu raspisani do kraja godine (prema zaključku sa poslednje sednice Zajednice srpskih opština i naselja na Kosmetu).

B. Radomirović

-----------------------------------------------------------

Riker obustavio vraćanje nepokretnosti na Kosmetu

Moramo da razmotrimo i mogućnost sudske tužbe protiv šefa Unmika, kaže Dušan Proroković

Šef Unmika Joahim Riker doneo je odluku kojom se privremeno stavlja van snage primena odluka kosovske Komisije za stambeni smeštaj i povraćaj imovine koje još nisu sprovedene. Unmik je 16. oktobra prošle godine doneo Odluku o rešavanju zahteva u vezi sa privatnom nepokretnom imovinom, uključujući poljoprivredno zemljište i poslovne objekte.

Riker je u odluci naveo da ju je doneo uzevši u obzir to što u sprovođenju odluka Komisije za stambeni smeštaj i povraćaj imovine nema zajedničkog angažovanja i jednoglasnosti svih zainteresovanih strana, uključujući vladu Kosova i međunarodnu zajednicu.

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković ocenio je ovu odluku šefa Unmika kao "jednu od najskandaloznijih koje je međunarodna uprava u pokrajini donela u poslednjih sedam godina". "Ovom odlukom, prvo, narušava se pravo na privatnu svojinu koje je nepovredivo svuda u svetu. Drugo, nagrađuju se uzurpatori kojima sada, ni sudskim putem, niti na bilo koji drugi način, na Kosovu i Metohiji neće moći da se oduzme ono što su nelegalno uzeli", izjavio je Proroković.

Prema njegovim rečima, zbog odluke šefa Unmika Srbi koji su ostali bez svoje imovine neće moći da se vrate na svoj posed, čime se praktično legalizuje etničko čišćenje počinjeno 1999. godine i u martu 2004. godine. "Na ovo se sigurno mora reagovati i politički i diplomatski, ali se mora i razmotriti mogućnost sudske tužbe protiv Joahima Rikera zbog grubog narušavanja međunarodnih principa i normi, i u takvom slučaju nikakav imunitet, niti diplomatski, niti službeni, ne može ga zaštiti", ocenio je Proroković.