Grad preuzeo Hipodrom

Beogradski hipodrom konačno je, posle dugogodišnje nebrige i nebrojanih sudskih sporova, pripao gradu Beogradu. Da bi preuzela gazdovanje nad ovim preduzećem, Skupština grada isplatila je oko 67 miliona dinara i tako izmirila sva nesporna dugovanja prema poveriocima. Za novog v.d. direktora beogradskog Hipodroma izabran je pravnik Radovan Dedijer, član predsedništva Udruženja za kasački sport Srbije.

Odlukom Trgovinskog suda nedavno je zvanično prekinut stečaj u ovom preduzeću, uveden juna 2006. godine, i tako otklonjena svaka mogućnost da ovaj komleks bude privatizovan. Kako se moglo čuti, Gradska uprava sada namerava da Hipodrom transformiše u javno preduzeće. Nadležni očekuju podršku Vlade Srbije čija saglasnost je potrebna da bi ova društvena firma bila prevedena u javno preduzeće i nadaju se da će ova procedura biti završena za nekoliko meseci.

Đorđe Bobić, gradski arhitekta, rekao je da se prelaskom Hipodroma u nadležnost beogradske uprave otvaraju nove mogućnosti za razvoj konjičkog sporta, a Beograd dobija još jednu novu turističku atrakciju. Tokom decenija, tačnije od 1914. godine kada je na ovoj lokaciji izgrađen objekat za organizaciju konjičkih trka, Beogradski hipodrom promenio je mnogo titulara. Bio je državna ustanova, potom u nadležnosti opštine Čukarica, a u pojedinim periodima brigu o njemu vodili su Konjički savez Srbije i SIZ fizičke kulture ( današnji Gradski centar za fizičku kulturu). 

– Grad Beograd nikada nije bio u formalno-pravnoj vezi sa Beogradskim hipodromom, ni kao osnivač, ni kao vlasnik niti se na bilo koji način mešao u poslovanje ovog preduzeća. Prvi put u istoriji preuzimamo brigu o Hipodromu jer je normalno da jedna metropola raspolaže ovakvim prostorom – rekao je Bobić.     

Sistematsko uništavanje imovine dovelo je Beogradski hipodrom, praktično, do potpune propasti jer se u ovaj sportski kompleks gotovo 20 godina nije ozbiljnije ulagalo. Kako je rekao Radovan Dedijer, novi v.d. direktora, sa nekim od zakupaca prostora vode se sudski sporovi zbog neplaćanja kirije, ne postoji evidencija koliko konja je udomljeno u štalama, a obe staze – galopska i kasačka su u prilično lošem stanju zbog čega pojedini učesnici trka izbegavaju da se takmiče u Beogradu. Potrebna su, takođe, i velika ulaganja za uređenje ograde oko hipodroma, zelenila, "kraljevske" tribine izgrađene 1921. godine… Sve ovo dovelo je i do pada interesovanja Beograđana za konjički sport. 

– Nedeljom, kada je trkački dan, hipodrom poseti svega oko 500 ljudi. To je izuzetno malo ako se zna da je pre desetak godina umelo da bude i 5.000 posetilaca– rekao je Dedijer.

Andreja Mladenović, član gradskog veća istakao je da sada predstoji veliki posao i da će se grad svojim novim preduzećem izistinski baviti. On je rekao da za sledeću trkačku sezonu postoje mnogo ozbiljniji planovi u saradnji sa Konjičkim savezom Srbije. Procena vrednosti preduzeća i studija o tempu ulaganja još nije urađena, ali se očekuje da će ovaj dokument biti donet u septembru.