Priprema za izgradnju prečišćivača otpadnih voda

Izgradnjom interceptora "Ušće – Veliko Selo" biće prikupljene sve otpadne vode i deo atmosferskih voda sa područja centralnog kanalizacionog sistema, odnosno od crpne stanice "Ušće" do Velikog Sela. Na tom mestu biće izgrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda čime će biti rešen problem zagađenosti Save i Dunava, u koje se i dan-danas otpadne vode izlivaju bez prečišćavanja.

Gradilište preduzeća za vodne puteve "Ivan Milutinović" (PIM) u blizini Dunavskog rukavca već je mesec dana mesto na kojem traju pripremni radovi za izgradnju tunela na potesu od Velikog Sela do Višnjice. Radovi će biti završeni za dva meseca, najavljuju u PIM-u, a ukupna vrednost posla je 33 miliona dinara. 

– Trenutno se peskom nasipa plato na kojem će početi pripremni radovi za izgradnju tunela. Na utovarnom bageru "Mačva" uveliko se iskopava materijal sa rečnog dna i smešta u teretni prostor plovila. Sa istovarnog bagera "Zeta" preuzima se materijal i transportuje kroz  cevovod do gradilišta. Od mešavine peska i vode, pesak ostaje na terenu, dok se ostatak vode kroz cevi ponovo vraća u rukavac. Na gradilištu će do kraja radova biti nasuto oko 80.000 kubika peska – istakao je Miodrag Popović, generalni direktor PIM-a.

Pre početka gradnje tunela biće izgrađen i pristan na rukavcu za istovar potrebne opreme. Stručnjaci iz PIM-a su u obavezi da obezbede i sedam kilometara plovnog puta kroz rukavac.

U gradskoj Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju, koja je investitor izgradnje interceptora, saznajemo da je za posao izgradnje tunela obezbeđeno 50 miliona evra.

Prema rečima Nenada Bajića, iz Informativne službe direkcije, kopanje dela tunela u dužini od oko šest i po kilometara počeće sledeće godine.

– Nasipanje platoa u Velikom Selu i završetak ovih radova zapravo su priprema terena za kopanje rupe budućeg tunela. Na ovom mestu proizvodiće se i betonski segmenti neophodni za gradnju tunela, a posao bi trebalo da bude završen za godinu i po dana – istakao je Bajić. 

Osnovna funkcija ovog kolektora biće da primi postojeće otpadne vode, a ne da one odu u savske i dunavske izlive kojih u prestonici ima više od dvadeset. Tako prikupljene vode biće usmeravane ka Velikom Selu, gde će se nalaziti postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Ovako prečišćene, one će na kraju biti ispuštene u rukavac Dunava. Na taj način celo priobalje Beograda biće oslobođeno otpadnih voda, što je i krajnji cilj postojanja ovog kolektora.

Prema zvaničnim podacima "Beogradskog vodovoda i kanalizacije", u prestonici postoje 23 velika izliva u reke. Nezvanični podaci, s druge strane, potvrđuju da se neposredno u Savu slivaju fekalije sa 116 izvora, a u Dunav sa njih 136. Kapacitet kanalizacionih postrojenja je nedovoljan, što potvrđuje i činjenica da je kanalizacioni sistem u prestonici star između 20 i 50 godina.

Nadležni podsećaju da je potpuno rešenje da se otpadne vode ne izlivaju u Savu i Dunav, već da se centralnim sistemom dovedu do postrojenja za prečišćavanje vode. Međutim, izgradnju ovog postrojenja Beograđani mogu da očekuju tek za deset do 15 godina. Neki od narednih koraka biće priprema za izgradnju ovakvog sistema i prikupljanje potrebne dokumentacije za izvođenje radova. Izvesno je da će ovo postrojenje koštati oko 500.000.000 evra, ali pre 2015. godine neće biti izgrađeno. 

Interesantan je i podatak da je Beograd trenutno jedini glavni grad u Evropi u kojem još nije započeta izgradnja ovakvog objekta. Nadležne posebno obavezuje to što će do te 2015. godine svi evropski gradovi sa više od 10.000 stanovnika morati da imaju kompletan tretman otpadnih voda. 

--------------------------------------------------------------------------

Trasa budućeg kolektora

Početak kolektora "Ušće  – Veliko Selo" nalazi se kod kanalizacione crpne stanice "Ušće". Od ovog objekta, otpadne vode iz Zemuna i Novog Beograda provodiće se ispod Save, duž Bulevara vojvode Bojovića i Cara Dušana, preko Đure Đakovića, do Pančevačkog mosta. Tu trasa skreće prema Bulevaru despota Stefana, zatim se nastavlja tunelom ispod Karaburme i Višnjičkog brda, sve do Velikog Sela gde će biti sagrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Ovom površinom obuhvaćeno je oko deset centralnih opština prestonice. Međutim, interceptor neće pokrivati periferni kanalizacioni sistemi, odnosno područje Batajnice, Boleča, Ostružnice i Banata. Prema nezvaničnim podacima, na njega bi u budućnosti trebalo da bude povezano oko milion i dvesta hiljada žitelja glavnog grada.