Ne kradite, daće vam država

Ne kradite, to što biste s mukom nakrali pokloniće vam država. Dođite, da sklopimo ugovor po kome ćete ubuduće biti pošteni.

U najkraćem, eto "modela Nariškina", potpredsednika vlade Rusije kome budžet velikodušno daje na raspolaganje devet miliona dolara – ne bi li se potvrdila efikasnost ovog poslednjeg izuma protiv opšte korupcije. Razlika je samo u upotrebljenoj reči. (U slučaju da neko smatra da trgovanje administrativnim "uslugama" države, privatnom naplatom "rešenja", "dozvola" i sličnog, nije pljačka građana i potkradanje države.)

"Po Nariškinu", službenici koji kontaktiraju s građanstvom, imali bi dakle pravo da izaberu i potpišu ugovor, a time bi pristali da se njihov rad ubuduće podvrgne većem nadzoru, uključujući i prisluškivanje i osmatranje kamerom. Zauzvrat, birokrati bi bili nagrađeni paketom nadoknada, pre svega novčanih.

Pristajući na prvo, šalter-majstori bi ako su čiste savesti izbegli rizik eventualnog zaticanja u nedelu. Prihvatajući ono drugo, oni bi od države već unapred dobili sumu, ili bar veći deo sume, zbog koje su dotad rizikovali da budu "ulovljeni".

U slučaju da "partneri" probaju i jedno i drugo, na primer – i da potpišu i da produže "praksu", te naplate i na drumu i na ćupriji, "pilot projekat" preti automatskim otkazom.

Recept vicepremijera isprobaće se na nadleštvima – zamorčićima. U probnu grupu izdvojeno je jedanaest državnih institucija u devetnaest regiona Rusije. Vodilo se računa da na spisku budu radna mesta koja su "specijalno izložena" podmićivanju. Recimo, "regionalni službenici odgovorni za raspodelu dodeljenih federalnih sredstava", razjasnio je jedan od koautora ideje o neobičnoj trgovini, Južakov (iz Centra za strateški razvoj).

Čim proba uspe, model "lapo-lapo" ponudiće se i ostalima, ali to neće biti "pre proleća 2008.". Znači, ne pre predsedničkih izbora.

Neobična zamisao zagolicala je rusku javnost, ali možda s naopakog kraja, pomažući joj da još jedanput otkrije svoju večitu gogoljevsku inspiraciju. Niko, dabome, nije porekao da u Rusiji cveta korupcija. Prema podatku iz 2005, Rusi su više od 30 milijardi dolara potrošili na podmićivanje, kupivši za taj svoj novac dozvole za posao, izuzimanje iz oporezivanja, naručene sudske presude, lečenje, diplome, nepostojeće "pravo" na stan i prevoz. Upitani, šta vlada da učini da bi se povećala ulaganja stranaca u Rusiju, predstavnici inostranih kompanija su (u 86 odsto slučajeva ) rekli – "da smanji korupciju na svim nivoima vlasti". Prvi sledeći savet je bio "da reformiše sud". A potom, da smanji broj zahtevanih papira, i da obezbedi "prozračnost" poslova.

Gogolj bi javnosti postavio pitanje – ko će tu (po Nariškinovom projektu ) koga kontrolisati?

"Korumpirani će kontrolisati korumpiranog", požurio je i odgovorio Jurij Korganjuk, analitičar antikorupcijskog savetodavnog tela (INDEM ). "U čemu je poenta programa, ako potkupljeni sudija odlučuje o korumpiranosti vladinog činovnika?"

Prema svojevremenom izveštaju tužioca Čajke, u jednom trenutku – od 5700 krivičnih dela zasnovanih na zloupotrebi državne službe, u 2400 slučajeva vinovnici zloupotrebe su bili iz policije i unutrašnjih poslova. Osam puta su to čak bili državni tužioci. Šest puta, pripadnici tajne policije. Nije neosnovano pitati, ko zapravo koga čuva? Ko je "legalizovani", a ko samo "honorarni" kriminalac?

Nije stvar u platama i uslovima. "Morate imati nezavisne institucije, nezavisne medije, nezavisno društvo", citiran je Korganjuk.

Saradnik sličnog instituta Georgi Satarov "ne zna za primer mera sličnih toj koja se predlaže u Rusiji", mada izučava praksu drugih država. "Korumpiraće se službe nadležne za kontrolu drugih službi", piše Satarov. "Tako je bilo u drevnom Rimu, a i u srednjovekovnoj Nemačkoj".

Zbog čega bi Sergej Nariškin onda afirmisao "model", ako primena zamisli već unapred obećava slabe rezultate? Pa, možda zbog predsedničkih izbora, kažu "ruski posmatrači". U poslednje vreme, i Nariškin je jedan od kandidata "kojeg bi Putin mogao predložiti za naslednika". Pa, kada je tako, novom "kandidatu" valjalo bi nešto što brzo čini popularnim, odgovara Gogolj ruske javnosti.