Panika nije saveznik investitora

Investitori koji su dosad ulagali u akcije na srpskom tržištu kapitala uglavnom su unapred uračunali rizik, ali istovremeno, tipuju i na veću kapitalnu dobit od one koja se ostvaruje na razvijenim berzama. Međutim, s jačanjem zvaničnog tržišta, listinga A, na kojem se, zasad, nalaze akcije Tigra i Energoprojekt holdinga, a posebno ukoliko se na berzi pojave hartije sadašnjih javnih preduzeća, može se očekivati da dođu ulagači koji su spremni za dugotrajnije prisustvo i strpljivo čekanje na dobit, koji su, istovremeno, i daleko senzibilniji na političke, socijalne i ekonomske potrese, rekla je Gordana Dostanić, direktor Beogradske berze, gostujući prošle nedelje u Politikinom poslovnom klubu.

Poslednjih meseci prethodne i početkom ove godine Beogradska berza je postala jedno od najdinamičnijih tržišta kapitala u Evropi. Šta je bio uzrok toj velikoj živosti?

Beogradska berza, ali i druge berze u regionu, postala je atraktivna meta za kratkoročno investiranje, radi ostvarenja velike zarade, kakva je, po pravilu, nezamisliva na razvijenim tržištima.

Tu mogućnost masovno su prepoznali i individualni domaći investitori koji su svojim nalozima za kupovinu akcija značajno podigli tražnju i podstakli rast cena od poslednjeg kvartala 2006. do aprila ove godine.

Rastu tražnje doprinela je i očekivana prodaja državnih paketa i najava preuzimanja nekih preduzeća i banaka, kao i očekivanje dividende, bilo u novcu ili u novoemitovanim akcijama.

Uobičajena sezonska korekcija, koja je na Beogradskoj berzi, ali i drugim berzama u regionu, ove godine nastupila krajem aprila, uspaničila je nedovoljno upućene i neiskusne investitore, premda su na stvarnom gubitku bili samo oni koji su kupovali akcije kad su cene bile najviše, a potom ih prodavali kad su počele da padaju.

Ove godine, pre ulaska u korekciju, indeks najlikvidnijih akcija BELEX15 je povećan za 92 odsto, što svedoči o ogromnim kapitalnim dobicima koje su investitori ostvarivali.

Međutim, čak i značajno "hlađenje" cenovnika akcija ove godine nije poništilo dobitak, kao što se desilo lane, jer je skok indeksa najlikvidnijih akcija od početka godine zaključno s julom, čak, 67 odsto!

U poslednjih nekoliko nedelja oba indeksa akcija, BELEX15 i kompozitni indeks 100 akcija BELEXline, opet su počela da rastu. Da li je to nagoveštaj okončanja ovogodišnje korekcije i šta se može očekivati do kraja godine

Prateći berzanske trendove u poslednjih nekoliko godina sezonska korekcija se, obično, okončava do kraja jula, tako da je moguće da je započeo proces blagog oporavka, koji bi, prema našim očekivanjima (ako je verovati dosadašnjim iskustvima iz kratke istorije savremenog domaćeg tržišta), trebalo da se ubrza u poslednjem tromesečju ove godine.

Međutim, dalji razvoj srpskog tržišta kapitala umnogome zavisi od države, koja bi trebalo da pomogne njegovom razigravanju emitovanjem i prodajom nove berzanske robe – akcija ili obveznica sadašnjih javnih preduzeća, ali i municipalnih obveznica opština, ili gradova.

Beograd bi, primera radi, i bez zaduživanja kod banaka, emitovanjem i prodajom dužničkih hartija, mogao da na berzi prikupi najjeftinija sredstva za gradnju mostova, za završetak obilaznice i za finansiranje drugih infrastrukturnih objekata.

To bi ne samo povećalo asortiman robe kojom se trguje na berzi, već bi i produbilo domaće tržište kapitala i privuklo nove investitore, pre svega velike strane investicione fondove, ali i naše građane.

Može li tržište kapitala da se razvija autonomno bez pomoći i podrške države?

Ne može. Država ne samo da stvara regulatorne okvire za poslovanje berze, formira institucije, bira model privatizacije, već je i vlasnik "porodičnog blaga" – kapitalno najjačih firmi, bez čijeg izlaska na domaću berzu, dugoročno nema ni razvoja tržišta.

Ukoliko želi da podrži sopstveno tržište kapitala država bi mogla iznošenjem 10 odsto kapitala Telekoma, Jata, NIS-a ili EPS-a da zametne veliku međunarodnu tržišnu utakmicu, da razigra tržište i privuče svetski značajne investitore.

Istovremeno, na taj način bi testirala i tržišnu vrednost tih kompanija, tako da u slučaju prodaje može da postigne ekonomski realnu cenu.

Država bi, takođe, mogla da bez zaduživanja kod banaka na tržištu prikupi deo kapitala za restrukturisanje tih kompanija i podizanje njihove vrednosti, bilo emisijom novih akcija i njihovom inicijalnom javnom ponudom, bilo emisijom obveznica.

Ukoliko se, međutim, država opredeli za prodaju kapitala takvih kompanija strateškom partneru, bez ponude portfolio investitorima, onda domaće tržište kapitala nema dugoročno šansu za opstanak i razvoj, a zemlji gladnoj investicionog kapitala preti njegov izvoz na druga tržišta.

Primera radi, država Poljska je vlasnik čak 98 odsto Varšavske berze, što poljskom tržištu nije smetalo da bude jedno od najuspešnijih u Istočnoj Evropi.

I u našem komšiluku ima primera brižnog odnosa države prema domaćem tržištu kapitala, pa se tako u Hrvatskoj priprema inicijalna javna ponuda akcija Telekoma na Zagrebačkoj berzi, na kojoj su se prometale i akcije Plive pre preuzimanja, a zatim procedurom inicijalne ponude akcija Ine nadomešten je "odlazak" farmaceutskog giganta sa tržišta. Na taj način država nastoji da održi i da dalje "podgreva" interesovanje investitora za hrvatsko tržište kapitala.

Da li su konačno država, privreda i građanstvo prepoznali mogućnosti koje im berza nudi 18 godina nakon njenog reosnivanja?

Građani su definitivno shvatili da ulaganjem u akcije mogu da ostvare daleko veće kapitalne dobitke nego što im  donose bankarske kamate, pogotovo otkad imaju mogućnost da svoj novac povere profesionalnim investitorima kakvi su privatni penzioni i investicioni fondovi. U stvari, sad domaći investitori mogu svoju štednju da "konvertuju" u razne oblike.

Država i privreda, međutim, još nisu počele da koriste tržište kapitala za finansiranje razvoja, ili za restrukturisanje javnih preduzeća, izgradnju kapitalnih i infrastrukturnih objekata.

Ni inicijalno privatne kompanije, među kojima ima i onih koje najavljuju izlazak na velike strane berze, poput Londonske, još nisu pokazale spremnost da se pojave na domaćoj berzi, gde su najvidljivije potencijalnim investitorima.

Ako finska Nokija kotira svoje akcije na domaćem tržištu i na Londonskoj berzi, s dominantnim prometom "kod kuće", što joj ne smeta da privuče velike svetske kupce, ne znam kako bi male, nedovoljno poznate kompanije bile prepoznatljive na nekoj od svetskih berzi gde je ponuda ogromna. Po mom mišljenju, brže bi skrenule pažnju na sebe u manjoj konkurenciji na berzi kakva je Beogradska koja je pod lupom svetskih ulagača i svetskih distributera informacija poput Blumberga i Rojtersa.

Da li je srpsko tržište kapitala potpuno izgrađeno ili nedostaju još neke institucije?

Nedostaje rejting agencija koja bi se bavila rangiranjem emitenata hartija, što bi olakšalo donošenje investicionih odluka.

Ali, da li će se tog posla u Srbiji prihvatiti neka od svetskih rejting agencija, ili će biti formirana domaća, još nije poznato.

Beogradska berza se priprema za uvođenje takozvanog FIX protokola. Šta će to značiti za investitore

Reč je usvojenom standardu komunikacije između učesnika na tržištu kapitala koji će u Evropskoj uniji biti uveden najkasnije do marta sledeće godine.

Taj univerzalni jezik, poput berzanskog esperanta, koji i naša berza uvodi, olakšaće, na primer, investitoru iz Hongkonga da kupuje, posredstvom naših brokerskih kuća, na Beogradskoj berzi.

I to pokazuje da nema razloga da se naše kompanije, u uslovima u kojima tržište kapitala postaje globalno, bez obzira na to gde se akcije kotiraju, sele na neku od svetskih berzi.

S druge strane, donošenje podzakonskih akata na Zakon o elektronskom potpisu, to bi omogućilo i domaćim individualnim investitorima, klijentima brokerskih kuća, da iz svog stana daju elektronske naloge trgovanja svom berzanskom posredniku.

--------------------------------------------------------------------------

Listing A najstroži na Beogradskoj berzi 

Beogradska berza ima najstrože uslove za listing A među berzama koje su nastale u republikama nekadašnje SFRJ.

Uslovi za listing A usklađeni su s onima koji važe u zemljama EU, tako da investitori imaju visok stepen sigurnosti ukoliko svoj kapital plasiraju u akcije listiranih kompanija, koje su izložene stalnoj kontroli, kaže Dostanićeva.

--------------------------------------------------------------------------

Berza nije kockarnica

Ulaganje na berzi je veoma ozbiljan posao, koji zahteva dobru informisanost, analitičnost i spremnost na određeni rizik, ali i strpljenje.

Za male investitore je bolje da svoja sredstva povere profesionalcima, investicionim i penzionim fondovima, nego da se sami upuste u transakcije bez prethodnih znanja. Jer, berza, ipak, nije kockarnica.

--------------------------------------------------------------------------

Opasna panika

Panika nije dobar saveznik investitorima koji zbog sopstvene neupućenosti i nedovoljno iskustva pohrle da prodaju akcije kad im cena krene naniže, kao što se to dešavalo na Beogradskoj berzi ove godine krajem aprila i početkom maja.

Staro je berzansko pravilo da valja kupovati kad svi prodaju, a prodavati kad svi kupuju, podseća Dostanićeva.

--------------------------------------------------------------------------

Nisam nigde akcionar

Da sam portfolio menadžer investicionog ili penzionog fonda brižljivo bih se ophodila prema uloženom novcu investitora, kao što bih se trudila, kao investicioni savetnik, da na najbolji način posavetujem klijente gde da ulože svoje pare, a sve na bazi opsežnih analiza.

Međutim, kao direktor berze, ne mogu da preporučim nikome gde da uloži novac, a sve akcije koje sam dobila besplatno po ranijim zakonima, prodala sam po najnižim cenama, odmah čim su se pojavile na berzi tako da nigde nisam akcionar, kako ne bih došla u situaciju da dokazujem da nisam u eventualnom sukobu interesa, rekla je Dostanićeva.