Kiša osvežila useve

Vrbas – Talas osveženja sa kišom i povremenim pljuskovima, koji je minulog vikenda zahvatio i veći deo Vojvodine, blagotvorno će delovati na poljoprivredne useve i u velikoj meri će ublažiti posledice dugotrajne suše i julskih žega. Za četiri dana, u nekoliko navrata, na području srednje Bačke palo je u proseku petnaestak litara kiše po kvadratnom metru, što je – kažu u Savetodavnoj službi vrbaskog "Agrozavoda" – u ovom trenutku još uvek nedovoljno, ali spasonosno za kukuruz, šećernu repu, soju i suncokret, kao i za povrtarske kulture.

– Mada je kiša došla u poslednji čas, suša koja je poprimila razmere elementarne nepogode ipak će uzeti danak. Jer, usled tropskih vrućina iscrpljene su sve zalihe vlage u zemljištu, usevi su znatno oštećeni, a posebno kukuruz čiji će rod biti manji za 20 do 30 odsto u odnosu na prošlogodišnji. I prinosi soje i šećerne repe znatno će podbaciti, dok je suncokret nešto bolje podneo visoke temperature – kaže za "Politiku" agronom Miroslav Borojević.

Poljoprivredni stručnjaci ističu još da su posledice sušnog udara manje na gazdinstvima koja poseduju sisteme za navodnjavanje i gde su dosledno primenjivane agrotehničke mere. Uočljivo je da usevi zasejani proletos na parcelama kojima je pružena adekvatna agrotehnika, od dubine oranja do korišćenja mineralnih đubriva, neuporedivo bolje izgledaju nego na njivama gde to nije činjeno u dovoljnoj meri.

P. K.

Suša najviše ugrozila kukuruz

Ove godine su suša i tropske temperature najviše ugrozile kukuruz čiji će prinos, prema trenutnim procenama, biti za oko 40 odsto niži od očekivanog, ali će ga biti dovoljno za domaće potrebe, izjavio je stručni saradnik u Centru Privredne komore Srbije za naučnoistraživački rad Vojislav Stanković.

Kukuruz je ove godine zasejan na površini 3,1 odsto većoj nego lane, a sa zalihama i nešto nižom potrošnjom zbog smanjenja stočnog fonda biće ga dovoljno za domaće potrebe, rekao je Stanković.

On je upozorio da je stočni fond u ozbiljnoj krizi, da stočarska proizvodnja prošle godine nije ostvarila rast i da je ta grana poljoprivrede u stagnaciji, pa se ukupan rast poljoprivredne proizvodnje zasniva isključivo na biljnoj proizvodnji.

U ukupnoj ovogodišnjoj setvenoj strukturi, žita učestvuju sa 60 odsto, što je za 2,9 odsto više nego lane, industrijsko bilje sa 12,5 odsto, odnosno sa 5,4 odsto manje nego prošle godine, a krmno bilje sa 14,1 odsto, što je za 0,3 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu.

Tanjug