Moje ime – lozinka ljubavnika

„Moj zanat mi je dao vrh sa kojeg ću pasti.
U snu sam se peo, a da nisam ni znao.
I još mi je dao, i još mi je dao – poraze i časti...”

Ovo su stihovi pesme Arsena Dedića, sa kojom se završava biografski dugometražni dokumentarni film „Moj zanat” beogradskog scenariste i reditelja Mladena Matičevića, filmski spomenik legendi jugoslovenskog i hrvatskog kantautorstva. Odnedavno, film se nalazi na redovnom repertoaru bioskopa u Hrvatskoj, a naša publika biće u prilici da ga vidi u dvorani „Sava centra” tokom predstojećeg Festivala dokumentarnog filma – „Beldoks”.

Od devedesetih godina naovamo, ovo je i prvi većinski hrvatski film koji je režirao jedan srpski reditelj. Pišući i o tome u svom kritičkom prikazu filma, pod naslovom „Dokumentarac o Arsenu Dediću –  beogradska posveta najvećoj hrvatskoj glazbenoj legendi”, filmski kritičar Nenad Polimac, između ostalog, kaže: „Da Arsen živi, komponuje i piše pesme negde drugde, recimo u Italiji, Francuskoj ili Americi, ovo bi bio tek jedan od filmova koji je o njemu snimljen. U nas je sve drugačije, pa je zato film Mladena Matičevića još dragoceniji...”

Iz dokumentarnog filma „Moj zanat” Mladena Matičevića

Otkuda Matičeviću, evidentnom pokloniku rokenrola i autoru izvrsnih dokumentaraca poput „Geto: tajni život grada”, „Kako postati heroj” i „Trka za život”, kao i igranih filmova „Jedan na jedan” i „Zajedno”, uopšte ideja da snimi film o vanvremenskom Arsenu Dediću, stihopiscu i kompozitoru, kantautoru, melanholičnom poeti? Naš reditelj na to nudi zanimljiv odgovor:

– Imam teoriju da, za razliku od muškaraca, žene koje vole Arsenovu muziku vole je bez obzira na uzrast. Muškarci, bar je to moj slučaj, bivaju zarobljeni u Arsenovoj „mreži” tek kada pređu četrdesetu. On je najveći pesnik pametnih četrdesetogodišnjih i starijih muškaraca, koji upravo u tom periodu bolno shvataju svoje granice i postaju svesni da njihov život nije ono što su mislili da će biti. Taj period emotivne rekapitulacije najbolje je provesti uz Arsenovu muziku, jer je on kao autor istovremeno i setan i ironičan i samoironičan, ali pre svega ubitačno tačan kada su najintimnija ljudska osećanja u pitanju.

Zaronivši u dubine dva paralelna sveta umetnika čija su dela postala deo kolektivne svesti, Mladen Matičević kroz samoispovest svog filmskog junaka gledaocu predočava Arsena Dedića kao stanovnika svemira slavnih i velikih, ali i Arsena kao čoveka iz susedstva koji svakodnevno pokušava da dostojanstveno drži kormilo svog vlastitog života koji ga je odavno nadrastao. S jedne strane je to Arsen, rođen i odrastao u šibenskoj ulici Nikole Tesle, sa svom svojom, do sada nikada tako do kraja otkrivenom intimom, a sa druge velika muzička zvezda koja tako dugo blista uvek postojanim sjajem. I upravo tim autorskim opredeljenjem da ovo bude film u kojem će o Arsenu govoriti samo Arsen, Matičević je svom filmskom junaku podario dosad neviđeno intrigantnu dimenziju.

I Matičevićevo opredeljenje da „Moj zanat” bude crno-beli film ispostavilo se kao pun pogodak. Filmska slika do kraja se sljubila sa filmskim sadržajem, sa Arsenovim stihovima, sa Arsenovim notama. Matičević je, kaže, od početka bio svestan da je sebi postavio veoma visok estetski zadatak, ali da je strasno želeo da snimi film „elegantan onoliko koliko je elegantna Arsenova muzika i njegova umetnost uopšte”.

– Crno-bela fotografija bila je prirodan izbor, jer ja Arsenovu muziku čujem kao crno-belu u onom najplemenitijem smislu. Za mene su stari crno-beli filmovi pojam elegancije, vizuelne lepote i deluju vanvremenski –kaže Matičević, koji je u svom neklasičnom dokumentarcu tragao za odgovorom na pitanje ko je čovek koji stoji iza pesama i stihova koje toliko volimo.

Jedan od mogućih odgovora, još na samom početku filma, nudi sam Arsen Dedić. Kaže: – Ja sam Arsen. To mi je ime i zanimanje. Ja se uzimam kao lek ili kao otrov. Skraćenica mi je Ars, a hemijski znak AS... Moje ime je lozinka ljubavnika... Ono što zatim sledi jesu milozvučne kontinuirane i čvrsto povezane pokretne slike i lepih i teških trenutaka u životu umetnika i njegove umetnosti, muzike i poezije. Film namenjen svima. I onima koji su toliko mladi da ne znaju ko je Arsen Dedić i onima koji su njegove pesme oduvek voleli.

Matičevićev dokumentarac „Moj zanat” od 75 minuta sniman je sa prekidima dve kalendarske godine, uz mnoge probleme, pre svega finansijske prirode. Autor kaže da bi njegova dugogodišnja želja da snimi ovakav film ostala u domenu mašte da nije upoznao Veru Robić-Škarica, čelnicu Hrvatskog filmskog saveza, ugledne zagrebačke producentske kuće, koja je hrabro stala iza filma, izborivši se i za većinsku podršku HAVC-a. Manja finansijska podrška stigla je zatim i iz Filmskog centra Srbije…