Pljušte pretnje oko Ukrajine

Poseta američkog predsednika Džozefa Bajdena Kijevu, prema svemu sudeći, nimalo nije uticala da se smiri ni ratoborna retorika oko Ukrajine niti sama ukrajinska kriza. Naprotiv, samo nekoliko sati od odlaska Bajdena iz Kijeva, vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Aleksandar Turčinov objavio je da se nastavlja „antiteroristička” operacija na istoku zemlje, koja je bila prekinuta pre Uskrsa, između ostalog, i na osnovu dogovora šefova diplomatije Ukrajine, Rusije, SAD i EU, postignutog 17. aprila u Ženevi.

Turčinov je rekao da su proruski separatisti prešli „crvenu liniju” pošto su nađene dva mrtve osobe, od kojih je jedna Vladimir Ribak, lokalni odbornik stranke „Otadžbina” bivše premijerke Julije Timošenko. Služba bezbednosti Ukrajine optužila je juče „građanina Rusije i potpukovnika Glavne obaveštajne uprave (GRU) Rusije” za umešanost u ubistvo Ribaka, prenele su ukrajinske i ruske agencije.

Prvi potpredsednik ukrajinske vlade koji je zadužen za bezbednosna pitanja Vitalij Jarema rekao je juče novinarima da nove akcije još nisu počele, ali da će „u bliskoj budućnosti biti preduzete odgovarajuće mere i videćete rezultate”, preneo je Rojters.

Na žestok odgovor Moskve nije se dugo čekalo, budući da je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov za televiziju Raša tudej, rekao da će Rusija odgovoriti ako njeni interesi budu ugroženi u Ukrajini, „isto kao što je uradila u Gruziji 2008. godine”. Rusija je 2008. priznala nezavisnost dve gruzijske oblasti – Južne Osetije i Abhazije – nakon kratkog rata između Rusije i Gruzije, koji je počeo tako što je najpre zvanični Tbilisi pokrenuo vojnu ofanzivu da povrati vlast u ove dve separatistički nastrojene oblasti sa većinski ruskim stanovništvom, nakon čega je ruska armija ušla u Gruziju i u potpunosti potisnula gruzijske trupe.

„Ako naši interesi, naši legitimni interesi, i interesi Rusa budu direktno ugroženi, kao što su, na primer, bili ugroženi u Južnoj Osetiji, ne vidim drugi način da se odgovori uz poštovanje međunarodnog prava”, rekao je Lavrov, optužujući SAD da stoje iza akcija aktuelnih vlasti u Kijevu. „Oni su objavili prekid onog što oni nazivaju antiterorističkom operacijom, ali sada kada je Džo Bajden došao u Kijev kažu da će ta operacija ponovo ući u aktivnu fazu.”

Ruski ministar spoljnih poslova je ukazao i da je „antiteroristička operacija” prvobitno počela odmah posle dolaska šefa američke Centralna obaveštajne agencija (CIA) Džona Brenona u Kijev.

„Nemam razloga da ne verujem da Amerikanci upravljaju ovim spektaklom na sve direktniji način”, dodao je Lavrov i dodao da, prema njegovom mišljenju, ukrajinske vlasti ne ispunjavaju obaveze preuzete na sastanku u Ženevi. „Ništa od onog što je dogovoreno u Ženevi i što je trebalo da vlasti u Kijevu počnu da sprovode nije urađeno.”

Međutim, u pretnjama juče nije zaostajao ni Bajden, koji je u telefonskom razgovoru sa Lavrovom ponovo zapretio Rusiji sankcijama ako dogovor iz Ženeve ne počne da se sprovodi. On je izrazio „duboku zabrinutost” zato što Moskva, kako je rekao, nije preduzela dovoljno mera u cilju smirivanja situacije u Ukrajini.

SAD i EU su već uvele sankcije visokim ruskim zvaničnicima i bivšim ukrajinskim funkcionerima, a sada Vašington preti da će sankcije biti proširene na čitave sektore ruske ekonomije.

Evropska unija je, međutim, znatno opreznija u obraćanju Rusiji pa je tako juče Majkl Man, portparol šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton, pozvao Moskvu da upotrebi svoj uticaj kako bi obezbedila momentalni prestanak otmica i ubistava na istoku Ukrajine.

Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer je juče istakao da se Nemačka i Francuska zalažu za diplomatsko rešenje ukrajinske krize i sprovođenje dogovora iz Ženeve i ocenio da bi svaka dalja eskalacija stanja otežala rešenje sukoba.

„Sat otkucava”, upozorio je Štajnmajer u Berlinu pred zajednički put sa francuskim šefom diplomatije Loranom Fabijusom u Tunis, Moldaviju i Gruziju. „Usred krize u Ukrajini, putujemo u Moldaviju i Gruziju, kako bismo se na licu mesta upoznali sa situacijom. Duboko uznemirenje, sa kojim naši istočni partneri posmatraju situaciju u za njih susednoj Ukrajini, shvatamo ozbiljno.”

I austrijski kancelar Verner Fajman pozvao je na smirivanje sukoba, ističući da bi dodatne sankcije protiv Rusije razbuktale tenzije između Moskve i Kijeva

„Suštinski bih podržao ono što je nemački ministar spoljnih poslova Štajnmajer ponovo javno stavio do znanja: da sukob između Rusije i Ukrajine ne bi trebalo razbuktati dodatnim sankcijama, već naprotiv, da je deeskalacija ono što je potrebno”, rekao je Fajman, a preneo Rojters. „To podržavam 100 odsto.”

Ivanov: Ukrajina je „bure baruta koje će da eksplodira”

Moskva – Bivši šef ruske diplomatije Igor Ivanov ocenio je da Vašington koristi Ukrajinu kao „piona u svojoj velikoj geopolitičkoj igri”, upozorivši da je ta zemlja „bure baruta koje će pre ili kasnije da eksplodira”, pri čemu će „posledice biti teške, ako ne i katastrofalne za sve”, prenosi Tanjug. U članku koji je objavio ruski dnevnik „Rosijska gazeta”, Ivanov je napisao da Vašingtonu nije stalo do Ukrajine, već do prednosti koju može da stekne za sopstvene interese iz ove krize.

Prema njegovoj oceni, Amerika želi da reši tri zadatka koji se direktno ne tiču Ukrajine: da zaustavi Rusiju u konsolidaciji međunarodne pozicije, da oživi dezorijentisani NATO i Evropljane privoli da budu velikodušni za vojna izdvajanja, kao i da konsoliduje sopstvenu poziciju na globalnom energetskom tržištu, koje će pokušati da preoblikuje u skladu sa svojim interesima.