Za preseljenje poslanika i do pola miliona evra

Klimatizacija Doma Narodne skupštine, što je jedan od preduslova za preseljenje parlamenta iz Ulice kralja Milana, koje je nedavno najavio predsednik skupštine Oliver Dulić, mogla bi, po grubim računicama, da košta od 100.000 do pola miliona evra, a možda i više.

Ova proizvoljna računica, do koje smo došli konsultujući nekoliko firmi koje se bave ugradnjom klima-uređaja, odnosi se na 2.000 kvadratnih metara koje je neophodno klimatizovati da bi sednice parlamenta u zgradi na Trgu Nikole Pašića, koja ima ukupno 13.400 kvadrata, mogle leti i zimi da se odvijaju u normalnim uslovima.

Tih 2.000 kvadratnih metara podrazumeva veliku i malu salu za sednice, bife, restoran i centralni hol, dakle prostor čija je visina od 12 do 15 metara.

Među nekoliko nasumično izabranih predstavnika firmi, koje se bave uvođenjem klimatizacije, jedini koji je pristao da i zvanično govori o vrednosti ovog posla je Davor Rastović iz firme "Airco", koja se bavi prodajom i ugradnjom sistema za klimatizaciju. Prema njegovoj proceni, ukoliko bi se ugrađivali vrhunski uređaji (a to je imajući u vidu tip i starost zgrade skupštine poželjno), ceo posao ne bi mogao da košta manje od 300.000 evra.

Precizniju računicu teško je odrediti i zbog toga što je zgrada Doma Narodne skupštine pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, što komplikuje radove, jer je za svaki ozbiljniji zahvat potrebno odobrenje i posebni uslovi za rad.

Naime, kako nam objašnjava zamenik sekretara Skupštine Srbije Marko Danilović, da bi se utvrdilo koliko košta uvođenje sistema za klimatizaciju, što je neophodno da bi se ta stavka uvrstila u budžet za narednu godinu, potrebno je najpre da se raspiše tender za projektante. Danilović kaže da će to uskoro biti urađeno, ali nije želeo da precizira rok.

Tek nakon izrade projekta, nastavlja Danilović, sledi najvažniji preduslov za klimatizaciju, kao i za sve ostale radove – dobijanje dozvole od Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Po njegovim rečima, sekretarijat je u neprestanom kontaktu sa stručnjacima Zavoda, jer takvi radovi zahtevaju i bušenja i prokopavanja u zgradi, u kojoj nije dozvoljena ni upotreba savremenih sredstava za čišćenje fasade da ne bi došlo do oštećenja.

Iz Skupštine Srbije traže i rekonstrukciju prostorija za poslaničke klubove, koje sada nisu dovoljno velike da zadovolje potrebe svih parlamentarnih stranaka, ali se u Zavodu za sada tome protive. Zbog toga se privremeno odustalo i od uvođenja klimatizacije u te prostorije, pa se koriste sistemi prirodne ventilacije, baš kao i u biblioteci i u suterenu.

U četiri manje sale, ukupne površine 320 kvadrata, u kojima se održavaju sednice odbora, već su montirani klima-uređaji.

Klimatizacija je, naglašava Danilović, jedino veće ulaganje za preseljenje u zgradu "koja odiše parlamentarizmom".

Ovde još treba dovršiti i savremeni elektronski sistem u sali za sednice izrađen 2003. godine, koji nikada nije proradio zbog nekog softverskog nedostatka, a koji i Dulić i Danilović navode kao veliku prednost, jer omogućava da poslanici izlažu sa mesta, a "što je sedmina vremena uštede u odnosu na izlaganje za govornicom", kako je na nedavnom brifingu novinarima objasnio predsednik parlamenta.

Takođe, ovaj sistem omogućava i uspešno simultano prevođenje. Kako saznajemo u skupštini, još nije dogovoreno ko bi i za koliko novca završio ovaj posao, tako da je, ipak, pod znakom pitanja kojom brzinom bi preseljenje moglo da se odvija.

– Skupština će ubuduće svakako koristiti obe zgrade, između kojih nije velika udaljenost, kao i onu u Ulici kralja Milana 16, u kojoj je bilo Ministarstvo za privredu i privatizaciju. U savremenom svetu parlament ima dve i više zgrada. Ideja je je da se zasad presele sednice. Dan za glasanje još može, kao poseban po Poslovniku, da se organizuje u Ulici kralja Milana, gde mogu zasad da ostanu da rade i poslanički klubovi. Neke sednice odbora već se održavaju u prostorijama na Trgu Nikole Pašića. Ideja je i da se, zbog međunarodnih obaveza, tamo presele i kabinet predsednika, sekretarijat, protokol i prevodilačke službe, kao i da potpredsednici parlamenta dobiju kabinete u reprezentativnom zdanju čiji je kamen temeljac položio kralj Petar – kaže Marko Danilović.

I predsednik parlamenta Oliver Dulić koji je prvi najavio da bi od jeseni sednice zakonodavnog tela trebalo redovno da se održavaju u Domu Narodne skupštine ("kako bi slika koju šaljemo iz našeg parlamenta u svet bila znatno lepša iz zdanja koje je slika naše istorije"), ipak se ogradio dodajući da preseljenja u pravom smislu neće biti dok se ne stvore svi potrebni uslovi za rad poslanika, službenika skupštine i novinara u zdanju zidanom od 1907. do 1936. godine.

Pri tom je imao na umu prvenstveno da je "slika koja je otišla u svet" 24. jula kada je održana sednica o Kosmetu pokazala poslanike i novinare koji se "u znoju lica svog" u skupštini bore da urade važan posao na 45 stepeni Celzijusa.

--------------------------------------------------------------------------

Obećanje

Predsednik parlamenta Oliver Dulić obećao je predstavnicima medija da konačnog preseljenja u Dom Narodne skupštine neće biti dok im se ne onemoguće svi uslovi za rad, što neće iziskivati dodatna ulaganja.

On je rekao da će za novinare, koji "dele" dva računara za vreme održavanja sednica u ovoj zgradi, verovatno biti preseljeni već postojeći kompjuteri iz novinarske sobe u Ulici kralja Milana, donacija OEBS-a, premda će sagledati i ostale mogućnosti.

Što se tiče priključaka koji bi svim televizijama, a ne samo RTS-u, omogućile direktan prenos, razmotriće se tehničke i finansijske mogućnosti, u saradnji sa tim kućama.

Mirjana Nikić

--------------------------------------------------------------------------

Sačuvati autentičnost

Zgrada Doma Narodne skupštine je spomenik kulture od velikog značaja. Posle paljenja ovog zdanja u oktobru 2000. godine služba zaštite sve vreme pratila je revitalizaciju i rekonstrukciju ove zgrade. Tada su urađeni projekti koji su podrazumevali da se enterijeri vrate u prvobitno stanje. S obzirom na to da je u planu preseljenje parlamenta iz Ulice kralja Milana u zdanje bivše savezne skupštine, odnosno dodatni poslovi koji se odnose na klimatizaciju ili rekonstrukciju poslaničkih klubova, služba zaštite biće opet tu da omogući da svi poslovi budu izvedeni na način koji neće ugroziti autentični izgled zgrade.

– Kada je reč o klimatizaciji, biće uvedena centralna klimatizacija, jer smo mi, naravno, protiv spoljnih jedinica, a upravo je zgrada Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda pravi primer kako to može da se uradi – kaže Lidija Kotur zadužena za odnose s javnošću u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika.

Što se tiče rekonstrukcije poslaničkih klubova u Zavodu ističu da oni neće sprečavati normalno funkcionisanje i rad poslanika, ali je važno da projektanti i izvođači radova slede mišljenje stručnjaka Zavoda o tome kako bi nešto na najbolji način trebalo da se uradi.

Da bi se sačuvala fasada zgrade za čišćenje se upotrebljavaju manje agresivne metode, kao što su voda pod pritiskom ili peskiranje, mada su posle petooktobarske revolucije grafiti skidani hemijskim sredstvima, jer je to jedino tako bilo moguće izvesti.

Stručnjaci Zavoda napominju da iskustva iz drugih zemalja čija su zdanja takođe spomenici kulture pokazuju da su i tamošnje tendencije da ovakve zgrade imaju javnu namenu i da se sprovodi alarmni sistem, protivpožarna zaštita, klimatizacija...

M. Đ.