Kad političari proriču budućnost države

Srbija će postati punopravna članica Evropske unije "na Vidovdan 2014. godine", predvideo je Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije. Goran Svilanović, predstavnik Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, smatra da konačnu odluku o statusu Kosova i Metohije ne treba očekivati pre izbora nove administracije u Vašingtonu 2008. godine. Ova dva domaća političara pozabavila su se, u ovim svojim izjavama, proteklog vikenda, različitim temama i različitim datumima, ali u suštini su učinili isto – pokušali da predvide budućnost.

I nisu učinili ništa neuobičajeno za ovdašnju političku scenu, koja je proteklih godina obilovala raznoraznim obećanjima, pa i određivanjem rokova za rešavanje ključnih državnih pitanja, koji su kasnije obično "probijani".

Ove izjave zaista asociraju na neke ranije licitacije s datumima. Ovdašnji političari nisu se poslednjih godina libili da, u nekoliko navrata, "prognoziraju" ni kada će Srbija ući u Evropsku uniju ni kada će dobiti dugoočekivani novi ustav ni kada će biti okončana saradnja sa Hagom ni kada će konačno biti rešeno pitanje Kosova i Metohije.

Sociolog Vladimir Vuletić smatra da takvim licitacijama naši političari, pre svega, nastoje da šire optimizam, zarad kratkoročnih političkih ciljeva. Ocenjujući da političari, naprosto, moraju da daju takve izjave "da bi održali nekakvu dinamiku i sebe predstavili javnosti, da nešto rade", Vuletić navodi da takva predviđanja ne bi da nazove neodgovornim niti neozbiljnim, već, pre svega, nepotrebnim. Kada je reč o takvim pitanjima, treba, jednostavno, uraditi, kaže on, sve ono što je do nas i do političara da se ona reše, a kada će se te stvari dogoditi zavisi od mnoštva činilaca.

Zato on ova predviđanja više razume kao "pokušaj da se proširi nekakav optimizam". Na naše pitanje zar se političari nisu naučili, recimo, baš na prethodno pomenutim pitanjima, da su licitacije nezahvalne, Vuletić primećuje da u Đelićevoj proceni da će Srbija ući u EU 2014. godine rizik nešto manji, jer to neće biti u mandatu ove vlade, čak ni ako ona do kraja završi svoj mandat. Pa je, onda, to "pozicionirano za kraj nekog drugog mandata". Tako se na izvestan način kaže: Ako mi budemo (na vlasti – prim.a.) dva mandata, onda će to biti 2014. godina.

– Ono što se u Evropskoj uniji sada dešava ne daje sada mnogo prostora za takvu vrstu predviđanja – kaže on, objašnjavajući da naš ulazak može da se dogodi i ranije i kasnije, ali da time ne treba mnogo licitirati. Evropski zvaničnici se sličnim prognozama zaista ne bave. Nismo do sada čuli kada bi Srbija mogla u EU "ukoliko...", mada jesmo čuli neke komentare u kojima se kaže da su prognoze koje stižu iz Srbije o ulasku u EU nerealne. Tako je, svojevremeno, Kris Paten, pre tri godine, rekao da su nerealna očekivanja da ćemo u Uniju do 2010. godine. Njihov pristup je drugačiji: postave se određeni ciljevi, za koje svakako postoje neki interni rokovi, ali "nije običaj da se nešto na takav način javno precizira".

Vuletić smatra da se ovakve licitacije obično pojavljuju kao kratkoročni potezi da bi se postigao neki kratkoročni politički cilj, da u određenom trenutku ljudi budu motivisani za nešto i ističe da se takve izjave obično kasnije zaboravljaju. A, ako neko na te izjave, potom, podseti političare, oni obično ostaju bez komentara. Sama činjenica da je Đelić u intervjuu agenciji Fonet, uz 2014. godinu pomenuo i Vidovdan, asocira na izjavu koja je tu, pre svega, da i nacionalno orijentisanoj javnosti približi taj cilj – ulaska u EU.

Đelićevo objašnjenje je da bi Vidovdan 2014, "simbolički gledano, bio završetak 20. veka, koji je, posle atentata u Sarajevu, počeo Prvim svetskim ratom". U političkom i ekonomskom smislu, 2014. godina predstavlja početak novog izbornog i budžetskog ciklusa same EU, u kojem bi, prema njegovim rečima, mogla da učestvuje i Srbija.

Zanimljivo je, inače, da se ovdašnji političari bave prognozama koje se odnose na EU, ali ne i onim koje se tiču "škakljivih tema" – poput Haga i Kosmeta.

Jovo Bakić, takođe sociolog, kaže da su ta obećanja problematična zato što ih slušamo već sedam godina.

– I političari bi morali da budu znatno obazriviji i odgovorniji kada nešto obećavaju – ističe on.

On smatra da je vlada nova i da njenim članovima treba dati određeni period, jer se uvek vladama daje sto dana.

Nakon toga svi će imati, podvlači on, pravo da ih prozivaju za neispunjena obećanja, pogotovu u vezi sa saradnjom sa Haškim tribunalom. Oko Kosova srpski političar ne treba da obećava ništa.

– U početku, posle 2000. godine, bilo je normalno davati obećanja – kaže on, mišljenja da su, verovatno, i sami oni tada iskreno verovali, bar u neka od onih koja su data, ali se ispostavilo da ih je mnogo teže ostvariti kada se dođe na vlast.

Međutim, on predočava da i politička elita mora da sazreva... Pokazalo se da građani sazrevaju brže od političke elite i da ih više nije tako lako varati obećanjima. I u tom smislu bilo bi dobro, za same političare i za sve nas ostale, kada bi političari više vodili računa o tome šta obećavaju javnosti.

Biljana Čpajak
Jelena Cerovina

--------------------------------------------------------------------------

U EU od 2007. do 2014.

Sve do danas mnogi pamte optimizam Zorana Živkovića, ranijeg srpskog premijera, koji je, posle samita u Solunu, juna 2003. godine, uveravao javnost da će tadašnja državna zajednica ući u Evropsku uniju 2007. godine uprkos procenama evropskih diplomata da tako nešto nije ostvarivo.

Ali, on je objašnjavao: –To je godina o kojoj se priča kao o godini u kojoj će Bugarska i Rumunija postati deo EU. Po mnogim makroekonomskim i političkim pokazateljima, mi smo u mnogim oblastima ispred Rumunije i Bugarske, a u mnogim oblastima jako blizu njih ili identični sa njima. Mislim da ako uspemo da u izgradnji institucija demokratskog društva idemo tempom kojim smo išli od 5. oktobra do danas, imamo šanse i da 2007. bude godina kada možemo da uđemo u EU".

Bugarska i Rumunija od ove godine zaista jesu članice EU, a mi još nismo ni prvi sporazum sa EU parafirali.

Evropski zvaničnici uporno su tvrdili da ugovora o stabilizaciji sa Srbijom nema sve dok Mladić i Karadžić ne budu u Hagu. Ali, to naše političare nije sprečavalo da se nadaju što bržem ulasku u Uniju. Tako je, recimo, s proleća 2005. godine Milan Parivodić, tadašnji ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, izjavio da bi SCG za godinu i tri meseca mogla da zaključi ugovor sa EU, a Tanja Miščević, direktor Kancelarije vlade Srbije za pridruživanje EU – da to može i pre da se učini, a da bismo 2012. godine mogli da postanemo deo evropske porodice.

– Ako EU počnemo da gledamo kao sredstvo. a ne samo kao konačan cilj, jer je ona jedinstvena, razvijena i demokratske država, već 2012. možemo biti njen član – rekla je tada Miščevićeva.

Kad je reč o punopravnom članstvu u EU, ministar Parivodić, početkom ove godine naveo je da je realno da Srbija 2012. godine postane punopravni član EU.

– Od 2008. do 2010. vodili bi se pregovori, a 2011. bio bi potpisan ugovor o članstvu i 2012, ako da bog, ulazimo u EU – rekao je Parivodić.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić taj rok je svojom poslednjom izjavom nešto "pomerio", rekavši da do 2012. godine treba da završimo sve svoje obaveze, a da najkasnije 2014, na Vidovdan uđemo u EU.