Staro za novo

Prošle nedelje u Briselu su se sastali dramatično zabrinuti evropski ministri, ali sve što je izvećano u Veću za spoljne poslove na čelu sa baronesom Ešton, može se svesti na pet već poznatih zaključaka…

,,Osuđuju se retorika i akcije koje podgrevaju separatizam i nestabilnost u BiH.”

Primedba za separatizam se, naravno, odnosi na RS i hrvatski deo Federacije, a ne i na kantone s bošnjačkom većinom, kojima bi se ništa manje mogao prigovoriti centralizam. Međutim,separatističko raspoloženje kod srpskog naroda je reakcija na hronično bošnjačko osporavanje izvornog dejtonskog statusa RS, s tim što centralizam kao i separatizam vodi destabilizaciji BiH. U zaključcima Veća EU to se prećutkuje zato što su svi visoki predstavnici UN/EU, od Vestendorpa do Incka, radili na centralističkoj reviziji Dejtona prenošenjem nadležnosti RS na zajedničke organe BiH. Uza sve to, „secesionističku retoriku i aktivnosti u BiH” osuđuje komesarka Ešton, dok se u njenoj zemlji priprema referendum o otcepljenju Škotske.

„Zahteva se da se deblokiraju zakonske reforme i napredak na evropskom putu.”

Otkuda pravo Briselu da zahteva od BiH da napreduje prema EU, kada je to valjda stvar slobodnog izbora svake zemlje u Evropi, u kojoj neke zemlje nisu članice niti to hoće da postanu. A one koje to hoće, biće da ipak treba same da određuju tempo napredovanja. U slučaju BiH sporna je čak i sama kandidatura, jer iza odluke političkih elita stoji većina građana u FBiH, ali ne i u RS, gde je prema svim istraživanjima velika većina protiv evrointegracija. Dakle, prećutkuje se raspoloženje u RS, a ono u FBiH lažno se uopštava na celu BiH. Osim toga, Veću, koje od BiH zahteva da ubrza evropskim putem, predsedavala je Ketrin Ešton, dok se njen premijer Dejvid Kameron već nekoliko godina javno dvoumi da li da Britanija ostane u EU.

,,Političari se pozivaju da čuju i realizuju zahteve demonstranata i civilnog društva.”

I u ovom slučaju se prećutkuje da su se februarske demonstracije odigrale samo u nekoliko bošnjačkih gradova, a ne i u RS i u hrvatskom delu Federacije, i to se opet lažno uopštava na celu BiH. Zašto? Zato što su „spontani protesti” bili projekat nevladinog sektora, koji je sponzorisala tzv. međunarodna zajednica sa ciljem rušenja neposlušne vlasti u RS i Herceg-Bosni pre neizvesnih jesenjih izbora. Da u to ne bi bilo sumnje, pobrinula se Doris Pak, koja je doslovce izjavila da bi ,,bilo dobro da se nemiri prošire i na Srpsku”.

„Ističe se i neodgodiva i odlučna borba protiv korupcije i finansijskog kriminala.”

Borba protiv korupcije i kriminala nije sporna i policija, tužilaštvo i pravosuđe su verovatno najaktivniji delovi sistema i u Srpskoj i u Federaciji. Neumesno je, međutim, da nam o korupciji drže pouke iz EU, u kojoj se, prema samooceni Brisela, godišnje pokrade preko basnoslovnih 120 milijardi evra.

„Ustavna implementacija evropske presude u slučaju Sejdić–Finci i reforme koje treba da obezbede funkcionalniju BiH ostavljaju se za period posle izbora.”

Što se tiče odlaganja ustavne implementacije evropske presude Sejdić–Finci, i ovog puta se prećutkuje da je taj problem u RS odavno rešen, a to što nije i u FBiH lažno se uopštava na celu BiH. Kad je, pak, reč o odlaganju „funkcionalnije BiH” za period posle izbora, stvar je jasna. Radi se na tome da Dodika i Čovića na jesenjim izborima zameni kooperativnija konkurencija.

Ako u „novom pristupu EU prema BiH” i dalje ništa nije novo, možda je vreme da se formuliše „novi pristup RS prema EU”. Pri tome bi trebalo uzeti u obzir da EU više nije samostalna zajednica ravnopravnih država i naroda, kako je projektovana, nego američki satelit pod nemačkom komandom. Zatim, da više nije solidarna porodica zemalja u kojoj bogate obilato finansijski pomažu siromašne da ih što brže sustignu, nego zona recesije u kojoj se jače članice spasavaju na račun slabijih. Dalje, da EU ima sve restriktivniji stav prema pridošlicama, kako u pogledu uslova prijema tako i kasnijeg statusa („napredovanje u više brzina”, „ograničenja mobilnosti”, „stara Evropa”i „nova Evropa”). Pa onda, da Brisel, kao rešenje za masovnu nezaposlenost, kandidatima sve više daje besplatne savete da štede i otpuštaju zaposlene u javnom sektoru, nego što im inoinvesticijama i povoljnim kreditima finansira otvaranje novih radnih mesta. Istovremeno, štedljiva EU, pored visokog predstavnika UN (Incka), koji je gotovo bez posla, u BiH je poslala još jednog svog zastupnika (Sorensena), a godišnja primanja, njihova i njihove svite, broje više miliona evra. Poznato je i to da su evrointegracije neformalno vezane i za članstvo u NATO-u, a to je za RS neprihvatljivo, kako zbog raspoloženja naroda, tako i zbog opredeljenja matice Srbije i prijateljske Rusije.

Napokon, ovakav realniji „novi pristup RS prema EU” ne bi blokirao Federaciju da, oduševljena „novim pristupom EU prema BiH”, samostalno i brže krene put Brisela. A tamo bi, sudeći prema zaključcima evropskog Veća za spoljne poslove bila i radije dočekana.

Profesor univerziteta