Pet puta na bis

Budva – "Korintski trio" – Stefan Milenković (violina), Ani Aznavorijan (violončelo) i Adam Nejman (klavir) preksinoć su, po završetku koncerta u dvorani hotela "Splendid" u okviru budvanskog Grada teatra, oduševljeno pozdravljeni aplauzima slušalaca u publici. Posle sat i 45 minuta programa, Stefan Milenković, njegova supruga Ani, i Adam pet puta su vraćani na bis što je, videlo se, godilo slavnim muzičarima koji su izvodili dela Betovena, Debisija, Čajkovskog i Pjacole.

Sve troje su završili čuveni Džulijard u Njujorku 1997. godine, i tamo se upoznali. "Ja sam Beograđanin, moja supruga Ani je poreklom Jermenka rođena u Čikagu, Adam je iz San Franciska", rekao je u razgovoru sa novinarima Milenković, upoznajući ih sa članovima Korintskog trija koji je do sada nastupao u oko 40 zemalja sveta, i svirao, između ostalog, i sa Simfonijskim orkestrom Čikaga, Tokijskom filharmonijom, Berlinskim simfonijskim orkestrom…

– Nastupali smo u Njujorku, Mičigenu, Ajovi, Čikagu, Vašingtonu i, odnedavno smo na Jadranskoj turneji. Imali smo koncerte u Zadru, Pagu, Splitu, na Dubrovačkim letnjim igrama, sada na festivalu Grad teatar, a završavamo Jadransku turneju na Korčuli, kaže Milenković, koji je duša Korintskog trija.

Na pitanje da li napušta individualne nastupe po čemu ga pamte mnogi obožavaoci, Stefan Milenković odgovara odrečno. "Nikako. Volim beskrajno muziku i njoj se uvek predajem."

Podsećamo Milenkovića da je na budvanskom festivalu, u usponu slave, svirao 1990. godine kada je dobio i nagradu Grada teatra za najbolji koncert, i 1991. godine. "Budva je predivna", kaže nam umetnik, pričajući da je ovogodišnji boravak u hotelu "Splendid", gde ga je dočekao predsednički apartman, za njega veliko iznenađenje.

Kao desetogodišnjak, Milenković je koncertrirao pred Ronaldom Reganom 1987, a zatim su usledili nastupi pred Mihailom Gorbačovim, Peresom de Kueljarom, pred papom Vojtilom... Njegovi prijatelji su Plasido Domingo, Aleksis Vajnberg, Šering... – Počeo sam karijeru neuobičajeno, sa tri godine, a prvi dodir sa violinom bio je kada sam imao dve i po godine. Svirao sam na violini "Pistoljone", izrađenoj u Napulju 1880. godine. A sada, zahvaljujući društvu "Stradivari" sviram na Stradivarijevoj skupocenoj i najboljoj violini.

Na, kako kaže složeno pitanje o tome kojoj zemlji se priklonio kao državljanin, Stefan Milenković kaže da je rođen i odrastao u Beogradu koji je, definitivno, grad koji najviše voli. "Kada se događalo ono što se događalo u Jugoslaviji na kraju dvadesetog veka, morao sam nekako da putujem po svetu. Sa jugoslovenskim pasošem to je bilo neizvodljivo. Moj deda po majci je Italijan i brzo sam dobio italijanski pasoš, ali i dalje imam jugoslovenski. Duže vremena živim u Njujorku i verovatno ću zatražiti američki pasoš. Na događaje u Jugoslaviji nisam mogao uticati. To je bila lepa zemlja", dodao je Milenković u kraćem razgovoru za naš list.