Zašto tako velike jagode

Na našim tezgama su se, kad im vreme (još) nije, pojavile džinovske jagode, poput manjeg paradajza. Kažu: uvoz iz Grčke. Ovih dana im se polako pridružuju i domaće iz plastenika. Međutim, mnogi su se zapitali kakve su te džinovske jagode, u čemu je tajna njihovog krupnog ploda.

– Jagoda je specifična voćna vrsta kod koje se vrlo brzo menja sortiment. Često se neke sorte uvedu u proizvodnju, a već nakon tri, četiri godine na njihovo mesto dolaze nove – kaže Ninoslav Miljković, predsednik Udruženja „Jagoda”, koje okuplja oko tridesetak proizvođača iz aleksinačkog kraja, u kome je u poslednje vreme dominantna sorta „asija”. Ovo je jedna od ranih sorti, krupnog ploda (oko tridesetak grama), ukusna, prilično  otporna na bolesti a uz to dobro „podnosi” transport. Slatka – iako je ubrana nedozrela. Upravo te osobine ove i ostalih domaćih krupnih sorti razlog su da se sve više proizvođača opredeljuje da ih gaji.

– Sve više je i kupaca koji traže jagode krupnih plodova, što motiviše proizvođače da se opredele za te sorte. Dobra strana je primena savremenog načina gajenja na foliji, uz redovno navodnjavanje – ističe naš sagovornik, dodajući da je prednost folije u tome što sprečava razvoj korova (koji su konkurencija jagodi u pogledu hraniva, vode i životnog prostora), zadržava vlagu u zemljištu uz istovremeno akumuliranje sunčeve svetlosti i toplote (čime se omogućava formiranje određenog mikroklimata pogodnog za uzgoj jagode), onemogućava dodir plodova sa zemljištem, tako da se ne prljaju (što ima za posledicu smanjenje truleži plodova), obezbeđuje ravnomernije sazrevanje i, na kraju, olakšava berbu.

Sistem „kap po kap” za navodnjavanje koje ove krupne jagode čuva od žeđi instalira se pod foliju a ova se, pak, postavlja pre same sadnje jagode na formirane bankove određenih dimenzija.

Sitne a skuplje

Mnogi odgajivači su primetili da su inostrane sorte jagode gajene u Srbiji često mnogo krupnije nego u zemlji gde su nastale, što se pripisuje plodnosti zemljišta i klimatskim uslovima koji pogoduju ovoj voćki. Ali, ni stara dobra „zenga zengana” ne gubi trku, iako ima sitnije plodove. Odlikuje se snažnim mirisom, karakterističnom aromom i većim procentom suve materije. Daje taman sok kao višnja, ali je njena mana što joj je kratak rok trajanja.

Prema Miljkovićevim rečima, kupci bi trebalo da biraju domaće ako žele da jedu kvalitetnije jagode, jer se beru dozrele, te sveže ubrane stižu na prodajno mesto. Uvozne se zbog osetljivosti i dužeg transporta beru nedozrele, tako da dozrevaju u putu, i njihov se ukus i kvalitet ne mogu uporediti sa ovdašnjim.

Neodoljivi miris i ukus, pre svega šumskih jagoda, potiče od obilja hranljivih materija sadržanih u njima, zbog čega su svi proizvodi ne samo najprijatnija poslastica već blagotvorna hrana i lek, tako da ne čudi što ih su ih ljudi od pamtiveka instinktivno tražili. A te šumske, divlje jagode su poslastica kojom se u letnjim mesecima počaste svi koji krenu u pohode prirodi. Rastu pored puteva, po livadama, požarištima, krčevinama i svetlim šumama, sve do 1.500 metara nadmorske visine. Nije ih teško uočiti, ali se pred svakom treba „pokloniti” da bi se ubrao primamljivi plod, jer je ova višegodišnja biljka niskog rasta.

Obično se sve vrste samoniklih jagoda, koje su zahvaljujući prijatnom mirisu dobile ime fragarija (što u prevodu s latinskog znači mirisan) jednostavno nazivaju divlje jagode. Ali će voćarski poznavaoci podsetiti da rod fragarija obuhvata 47 vrsta, koliko ih raste u svetu, izuzev Australije. U Srbiji se sreću tri vrste samoniklih jagoda: kitnjača, šumska jagoda i pucavica.

Razlikuju se po obliku ploda koji je kod kitnjače okruglast i crven samo sa sunčane strane, šumska jagoda je tamno crvena, izduženog ili jajastog oblika, dok je pucavica okrugla i belo žuta. Zajedničko im je što su, ma kako izgledale, sve vrlo ukusne, mirisne i rodonačelnici mnogih sorti koje se gaje po baštama, a od 2009. godine plantažno i u Srbiji.

Nekadašnji lider u proizvodnji cveća, porodica Radovanović iz Radaljeva kod Ivanjice, sada je pionir u plantažnoj proizvodnji kultivisane šumske jagode, sorte „regina”. I to ne samo u regionu već i na Balkanu.

List služi za čaj

– Ova proizvodnja se zasniva na malim parcelama, optimalna veličina je do pet ari, kao model kućne radinosti – kaže Zoran Radovanović i dodaje da tako mali i razuđeni posedi, koji su bili naša mana, u ovom slučaju postaju prednost jer omogućavaju da se uzgajaju kulture kojima je potrebna ljudska ruka. Jedina razlika u gajenju šumskih i domaćih jagoda jeste to što u slučaju šumskih period branja duže traje, jer se beru od početka juna pa sve do kraja oktobra meseca. Za sad je pod ovom kulturom u zapadnoj Srbiji 12 hektara.

Najpovoljniji prirodni uslovi za gajenje šumskih jagoda jesu brdsko-planinska područja, iznad 500 metara nadmorske visine, to jest područja gde rastu samoniklo u prirodi. Svetlost značajno utiče na razvoj bokora, prinos i kvalitet plodova jagoda uopšte. Stoga je potrebno gajiti ih u područjima sa velikim brojem sunčanih dana i prohladnih noći.

– Najbolji period za sadnju šumskih jagoda su april i maj, a već početkom juna se počinje sa ubiranjem plodova, koje traje do kasne jeseni. Sadnice se najbolje prime kad se odmah po dopremanju zasade na stalnom mestu – objašnjava Radovanović.

Prema normativima, jedan radnik za desetočasovno radno vreme može da ubere, klasira i upakuje od 10 kg do 15 kg plodova, a nadnica za berače je jedan evro pa naviše, u zavisnosti od dogovora. Ako je cena kilograma ovih šumskih voćkica oko 400 dinara, a po živiću (sadnici) u prvoj godini bude 300 grama, znači da se sa pet ari, na kojima je zasađeno 2.000 biljaka, ubere oko 600 kilograma, dakle u ovom poslu svi su na dobitku.

– Radimo sa kooperantima i imamo ih 250. Oni plate 25 odsto na početku, a ostatak kroz plod šumskih jagodapo ugovoru o kooperaciji. Računa se da je u prvoj godini prinos oko 300 grama po biljci, u drugoj, kada je u punom rodu, 600 grama, a u trećoj se smanjuje na 300. Tako da je računica jednostavna pod uslovom da poslušaju naš savet i krenu sa manjom površinom u blizini kuće. Prvo da vide jesu li za taj posao, a drugo da ne gube vreme odlazeći svakodnevno u berbu. Dobra strana uzgoja ove jagode je što može da se zamrzne do otkupa – ističe naš sagovornik.

Istraživanja o kvalitetu šumske samonikle gajene i domaće jagode pokazala su da je količina eleganske kiseline, koja važi za jak antioksidans, najveća kod kultivisanih šumskih jagodi, a najmanja kod domaćih, onih krupnih i sočnih sa početka priče.

Lekovita svojstva kod jagoda, posebno šumskih, potiču od bogatstva vitaminima, posebno vitaminom Ce (oko 60 mg na 100 g ploda), zatim mineralnim materijama (posebno gvožđem i kalijumom), šećerima (najviše glukozom i fruktozom), organskim kiselinama (posebno limunskom i vinskom), pektinima. Nije samo plod na „dobrom glasu” već su se i list (koji sadrži 100 mg do 300 mg vitamina Ce na 100 g) i koren potvrdili kao prijatelji ljudskog organizma, i to kao čaj od lista za poboljšanje rada jetre i žučne kese, kod teškoća pri radu srca i bubrega, iscrpljenosti, nervne slabosti, malaksalosti i hroničnog zatvora.Narodni lek za sniženje krvnog pritiska i ublažavanje kostobolje podrazumeva da se redovno jedu sveže jagode.

I dok mnogi jagode beru da bi se sladili, lečili ili zaradili, u požarevačkom kraju venac od jagoda koriste i za ljubavne vradžbine! Veruje se da će momak zavoleti devojku koju kroz njega pogleda. Venac nije jednostavno napraviti, jer se „važe” samo dvočlani ili četvoročlani listovi, a u prirodi su, na dugačkim drškama, najčešći – tročlani.