Desetine mrtvih u Ukrajini

Prema izveštajima agencija

Odesa, Kijev, Moskva – Plamen sukoba na istoku Ukrajine juče se doslovce preselio na jug zemlje, u milionski lučki grad Odesu na Crnom moru. Najmanje četrdeset lica je poginulo, a za isto toliko se traga, pošto je u napadu pripadnika ukrajinskog ultranacionalističkog „Desnog sektora” i radikalne grupe za samoodbranu iz Harkova i Kijeva zapaljena zgrada lokalnog Doma sindikata. U njoj su se smestile pristalice federalizacije Ukrajine. Prethodno je u sukobima pristalica vlasti u Kijevu i proruskih demonstranata četvoro ljudi zadobilo smrtne povrede. Kod tri od četiri usmrćene osobe je ustanovljeno da su ubijene hicima iz vatrenog oružja. 

Proruski demonstranti strahuju da bi ukupni broj žrtava mogao da premaši brojku od stotinu mrtvih.

Lokalne vlasti i nadležno ministarstvo privremene vlade u Kijevu potvrdile su navode o stradanju 38 lica. U plamenu, ili kao posledica trovanja dimom poginulo je dvadesetak lica, saopšteno je u Kijevskom ministarstvu unutrašnjih poslova, a prenele su agencije, dok je osamnaestoro njih zadobilo smrtne povrede skačući sa prozora zapaljene zgrade.

Radikalne grupe zapalile su i šator ispred zgrade u kojem su aktivisti pokreta „Kulikovo polje”, koji okuplja nezadovoljne aktuelnom ukrajinskom vlašću, prikupljali potpise za održavanje referenduma o federalizaciji Ukrajine i imenovanju ruskog za ravnopravni, zvanični jezik.

Iz zgrade su se čuli hici, a nijedno ambulantno vozilo niti policija nisu viđeni u blizini zgrade, javila je ruska agencija Itar-Tass.

Masovni neredi u tom lučkom gradu izbili su na centralnom trgu, a navodno su podstaknuti agresivnim ponašanjem pristalica aktuelnih vlasti u Kijevu i navijača lokalnog fudbalskog kluba „Černomorec”, javila je ruska agencija Itar-Tas. Oko 1.500 mladih ljudi koji su nosili maske i obeležja Desnog sektora, naoružani lancima, palicama i štitovima, pokušali su da prođu centralnim ulicama Odese, uzvikujući slava Ukrajini i smrt neprijateljima. Oni su naišli na aktiviste pokreta „Kulikovo polje”, koji se zalažu za referendum o federalizaciji zemlje i za proglašenje ruskog zvaničnim jezikom. Policija nije uspela da spreči sukobe. Povređen je veliki broj ljudi, a policajci su koristili svoje štitove da bi zaštitili povređene u sukobima.

Prema zvaničnom izveštaju lokalne policije, u neredima su ranjena i tri policajca, među njima i zamenika šefa policijskih snaga Odese Dmitri Fućudžij, saopštila je predstavnica policije Tatjana Hmelnickaja.

Među žrtvama je i troje novinara, čija imena nisu saopštena, a koji su zadobili povrede „neodređenog“ stepena.

Pristalice federalizacije i ruski mediji pripisuju krivicu za izbijanje nereda i sukoba ukrajinskoj ekstremnoj desnici. Sa druge strane, kandidat za gradonačelnika Odese Genadij Truhanov, koji je član nacionalne skupštine (Vrhovne rade), zatražio je od predsednika Ukrajine Aleksandra Turčinova kojeg je imenovala skupština, i od šefova policije, da preduzmu mere i uspostave red i zakon u Odesi koji, po njemu, narušavaju pristalice bivših vlasti.

„Prema pouzdanim informacija”, rekao je Truhanov, „nerede su organizovale marginalne političke snage, bivših čelnika grada koji nastoje da se vrate na vlast u Odesi. Oni nisu zadovoljni mirnim razvojem situacije. Oni traže šansu da izazovu sukob i spremni su da dovedu na stotine radikala u Odesu iz drugih regiona zemlje da bi ostvarili svoje ciljeve.”

Na istoku zemlje, ka granici prema Ruskoj federaciji, ofanziva ukrajinske vojske i dobrovoljaca na „odmetnički” istok zemlje poprima sve šire razmere. Glavne operacije se prema saopštenju nadležnog ministarstva odbrane usredsređuju na grad Slavjansk. U sukobima na prilazima tom gradu vojska je upotrebila tešku mehanizaciju i avijaciju, a pobunjenici – proruski nastrojeni separatisti – brane se protivteknkovskim oružjem i raketama vazduh-zemlja. Pobunjenicima je pošlo za rukom da u vatrenim obračunima obore tri vojna helikoptera ukrajinskih vlasti i da pri tom usmrti dvojicu pilota, dok je treći povređen ali u životu. Vlasti u Kijevu potvrdile su obaranje dva helikoptera nad Slavjanskom, tipa MI-24 i MI-8, dok na obaranje treće letilice, takođe helikoptera tipa MI-24 nije usledila reakcija.

Povodom naglog zaoštravanja situacije Savet bezbednosti UN sazvao je sinoć na zahtev Rusije hitnu sednicu koja je završena bez dogovora o rešenju krize.

Zvanična Moskva juče je, takođe, upozorila Zapad da odustane od destruktivne politike prema Ukrajini. Optužujući Ukrajinu za grubo kršenje obaveza iz Ženevskog dogovora od 17. aprila, Moskva je zatražila od Kijeva da neodložno obustavi „kaznenu operaciju”, jer bi situacija mogla da se potpuno otme kontroli.

Kako bi se iz najnovijih događaja i iz najava aktivnosti moglo zaključiti, Ukrajina je sve bliže građanskom ratu, što se datum najavljenog referenduma o federalizaciji, 11. maj, bliži. Na internet portalu „Ju-tjub“ je samozvana organizacija „Narodna zemaljska odbrana” objavila podatak da su na poluostrvu opremljena dva bataljona naoružanih gardista-dobrovoljaca koji bi trebalo da se uključe u borbu za slobodu istoka i juga (Ukrajine): „Neće biti zarobljenika, uništićemo naše zajedničke protivnike”, zapretila je ova paravojna organizacija.

Dok sukobi u Ukrajini traju, u Briselu se vode intenzivni pregovori između Rusije i EU o budućnosti snabdevanja Evrope ruskim gasom. Kako je hamburški nedeljnik „Špigl” izvestio, pozivajući se na neimenovane izvore, evropskom komesaru za energetiku Ginteru Etingeru nije pošlo za rukom „da smiri duhove” u rusko-ukrajinskoj svađi oko naplate starih dugova i oko uslova buduće liferacije gasa. „Špigl” citira izvor iz „Etingerovog okruženja”, po kome su ruski nadležni ministar Aleksandar Novak i njegov ukrajinski kolega Jurij Prodan pokazali dobru volju da se pristupi rešenju problema, ali ne i više od toga, pa da će Evropi najkasnije u junu ove godine biti suočena sa nestašicom ruskog gasa. S. R. 

Bez dogovora o Ukrajini u Savetu bezbednosti UN

Njujork – Savet bezbednosti UN završio je sinoćvanrednu sednicu bez dogovora o rešenju rastuće ukrajinske krize, sazvane na zahtev Rusije zbog eskalacije nasilja na istoku i na jugu zemlje.

Sastanak Saveta bezbednosti završen je bez dogovora o konkretnoj akciji, a na pitanje predsedavajućeg ovog meseca južnokorejskog ambasadora Oh Juna da li Rusija predlaže neku vrstu saopštenja Saveta u kojem bi se pozvalo na okončanje nasilja, Čurkin je odgovorio: „Bilo bi dobro kada bi svi zajedno izdali saopštenje”, prenosi AP.

Nakon sastanka, britanski ambasador u UN Mark Lajal-Grant rekao je novinarima da bi bilo kakav nacrt saopštenja koji bi mogla da ponudi Rusija morao da „nedvosmisleno osudi” nasilje kao i da pojača posvećenost Ženevskom sporazumu, mada je prethodno jČurkin rekao na sednici da su vlasti u Kijevu uništile poslednju nadu u realizaciju tog sporazuma. Režim u Kijevu, ohrabren zapadnim sponzorima, pribegao je masivnoj upotrebi vojne sile i na taj način doslovno ubio poslednju nadu u ostvarenje Ženevskog sporazuma, rekao je Čurkin. Tanjug

Ukrajina: U Odesi proglašena trodnevna žalost

ODESA – U Odesi je danas proglašena trodnevna žalost zbog jučerašnjih tragičnih događaja u kojima je život izgubilo nekoliko desetina ljudi.

„Treći, 4. i 5. maj su proglašeni danima žalosti”, objavila je skupština tog grada na svom sajtu.

U sukobima proruskih i antiruskih grupa u toj crnomorskoj luci juče je poginulo 37 ljudi, a oko 200 je ranjeno, saopštila je danas policija u Odesi. Među njima su i 22 policajca.

Policija je privela više od 130 ljudi koji su učestvovali u neredima i pokrenuto je 10 krivičnih istraga, navodi Itar-Tas s.

Bivši guverner Odese i poslanik Nikolaj Skorik traži hitno sazivanje sednice regionalnog saveta zbog jučerašnjih nereda.

„U našem gradu je prolivena krv, a veliki broj naših zemljaka je poginuo ili ranjen. Vlasti nemaju kontrolu nad situacijom. Na to se mora staviti tačka. Stanovnici Odese moraju znati imena onih koji su krivi za nerede i smrt”, poručio je Skorik u pismu koje je poslao predsedniku regionalnog saveta Nikolaju Tinđuku.

Pres služba ukrajinske vlade je saopštila da je kabinet poslao komisiju na čelu sa prvim vicepremijerom Vitalijem Jarjomom da istraži okolnosti pod kojima su ljudi poginuli u sukobima i požaru u zgradi Doma sindikata. Tanjug

Peskov: Kijev i njegovi zapadni sponzori direktno odgovorni

MOSKVA – Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov poručio je danas da su Kijev i njegovi zapadni sponzori direktno odgovorni za krvoproliće u Odesi, a da posle tih tragičnih događaja Rusija neće moći da nagovori ljude na jugoistoku Ukrajine da se razoružaju jer im je život ugrožen.

„Odsad je Rusija faktički izgubila uticaj na te ljude, jer će njih biti nemoguće nagovoriti da se razoružaju pošto im je život neposredno ugrožen”, rekao je Peskov i dodao da to neće moći nijedna druga zemlja.

U osvrtu na jučerašnje događaje u Odesi gde je poginulo 42 ljudi, Peskov je rekao novinarima da Kijev i njegovi zapadni sponzori „provociraju krvoproliće u Ukrajini i da snose za to direktnu odgovornost”.

Prema njegovim rečima, stav zapadnih zemalja prema onome što se zbiva u Ukrajini i opravdavanje „kaznene operacije” se može nazvati samo „najdubljim cinizmom”.

On je posebno podvukao da su takav stav zauzeli oni zapadni lideri koji pre svega nekoliko meseci ni pod kojim uslovima nisu davali za pravo legitimnom ukrajinskom predsedniku Viktoru Janukoviču da preduzme mere za uspostavljanje reda.

„Mi na to gledamo samo kao na cinizam, koji u kontekstu krvoprolića ima dalekosežne posledice i neizbežno povlači za sobom umešanost i odgovornost za ono što se događa”, rekao je Peskov.

Šef pres službe ruskog predsednika je takođe naglasio da je nasilje u petak u kojem je na desetine ljudi izgubilo život učinilo „apsurdnom” ideju održavanja predsedničkih izbora u Ukrajini, preneli su ruski mediji.

Peskov je istovremeno istakao da će Rusija nastaviti da traži načine da započne dijalog o situaciji u Ukrajini, ali da to ne može sama.

Peskov je takođe rekao da je predsednik Putin veoma zabrinut zbog događaja u Ukrajini a preneo je i izraze saučešća porodicama poginulih. Tanjug