Kome odgovara podela Kosova

Pred početak novih pregovora o statusu Kosova, i u stranoj i u domaćoj javnosti ponovo se plasiraju ideje o podeli Kosova kao kompromisnom rešenju koje bi pomirilo očigledno nepomirljive stavove Srba i kosovskih Albanaca. Neformalni predlozi ove vrste i ranije su se mogli čuti i to isključivo sa albanske strane, koja je nudila "trampu" – sever Kosova za Preševsku dolinu. Međutim, uprkos tome što slični predlozi do sada nikada nisu dolazili iz Beograda, čak ni neformalno, i činjenici da podela pre svega odgovara albanskoj, a ne srpskoj strani, zapad je do sada uporno proturao tezu da je plan o podeli, naime, nekakav tajni i rezervni, tj. krajnji plan Srbije.

Izvori "Politike" bliski pregovaračkom timu tvrde da srpska strana sada nema razloga da razmišlja o podeli Kosova jer bi to, pogotovo u trenutnoj konstelaciji snaga, bio čist gubitak. Prihvatanje podele, naime, podrazumevalo bi da Srbija prizna nezavisnost ostatka Kosova i time zauvek izgubi tu teritoriju. Tako nešto, u trenutku kada Srbija ima jaku podršku Rusije koja je uspela da stopira najavljeno proglašenje nezavisnosti Kosova koje Amerikanci "zakazuju" poslednje dve godine, bilo bi skoro besmisleno. Baš kao i ideja o trampi juga Srbije za sever Kosova.

Da je u pripremi predlog za ovakvu vrstu trampe, ali ne odmah severa Kosova za jug Srbije, tvrdi i britanski publicista i stručnjak za Balkan Tim Džuda. On je u izjavi za Bi-Bi-Si rekao da je "iz pouzdanih izvora" čuo da će albanska strana u igru da ubaci ne odmah "veliku ideju" o razmeni severa Kosova za Preševsku dolinu nego tek koliko da ispipa puls Beograda, pregovore o Lešku, malom delu Kosova koji je do 1953. godine bio deo opštine Raška. Ova ponuda, tvrdi Džuda, poslužila bi da se otvori tabu tema i vidi da li je Beograd spreman na ozbiljnije razgovore o tom pitanju.

Džuda, međutim, ne daje nikakvo objašnjenje na pitanje šta bi Srbija imala od takve podele niti kako bi pomenuti Lešak mogao da bude dovoljan "mamac" za Srbiju kada to nije ni ono što naziva "velikom idejom" o trampi Severa Kosova za Preševsku dolinu. I zašto bi, na kraju krajeva, Srbija davala Preševsku dolinu za sever Kosova, koji će u slučaju jednostranog otcepljenja, prema svim prognozama, pa i onoj bivšeg šefa diplomatije i funkcionera Pakta za stabilnost Gorana Svilanovića, i bez takve trampe faktički biti pripojen Srbiji?

U intervjuu listu "Blic" Svilanović je nedavno izjavio da bi do podele Kosova moglo doći istog trenutka kada i ako bude proglašeno nezavisno Kosovo. Sever Kosova, u tom slučaju, tvrdi on, ne bi imao nikakvih izgleda da se integriše u ostatak Kosova. Ovakav razvoj događaja, kakav predviđa i Svilanović, podupire već poznatu tezu pojedinih domaćih analitičara da kosovski Albanci u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti neće imati kontrolu nad celom teritorijom Kosova. Međutim, Svilanović tvrdi da do podele može doći i pregovorima, što je u odnosu na jednostrano proglašenje nezavisnosti "duži i elegantniji" put. Ako do takvih pregovora i dođe, smatra bivši diplomata, njih neće moći da pokrene Beograd, već će to uraditi neko sa strane, možda čak i albanske.

Da su spekulacije o podeli zaista tabu tema i da pokretanje ovog pitanja znatno slabi pregovaračke pozicije one strane koja to prva bude izustila, jer bi to značilo da je voljna da se cenjka oko nacionalnih interesa, pokazala je juče i reakcija predsednika kosovske vlade Agima Čekua. On je, kako prenosi Beta, izjavio da je za Prištinu neprihvatljiva bilo kakva priča o podeli Kosova i da će prištinski tim, ukoliko do takvih razgovora dođe, razmotriti učešće u nastavku pregovora.

"Pregovarački tim Kosova i kosovske institucije imaju samo jedan mandat – da realizuju nezavisnost Kosova. Nećemo pristati ni da uđemo u debatu o mogućoj podeli Kosova. Za nas je to neprihvatljivo", rekao je Čeku.

A pregovori u kojima svi vrlo čvrsto drže svoje strane i koje već sada mnogi ocenjuju kao beznadežne, a dogovor Beograda i Prištine nemogućim, kako Džuda prognozira, mogli da se nastave i posle decembra. I Svilanović, koji važi za nekog upućenog u stavove Brisela o Kosovu, otkriva da se ne nada da će se do konačnog statusa Kosova doći pre izbora nove administracije u Vašingtonu posle predsedničkih izbora 2008. godine. Ono što Svilanović nije rekao jeste da u tom slučaju rešenja neće biti makar do januara 2009. godine, kada, naime, nova administracija može da stupi na dužnost, jer je za promenu u Beloj kući potrebno posle izbora najmanje tri meseca.