Glavni problem BiH je položaj Hrvata, a ne Milorad Dodik

Sarajevo– Bosna i Hercegovina nema zvaničan stav prema Ukrajini jer njeni podeljeni političari imaju različito mišljenje o svemu, pa tako i o tamošnjim događanjima, zbog čega ni u tročlanom Predsedništvu BiH nije postignut konsenzus u vezi sa sankcijama EU prema Rusiji.

Ambasador Ruske Federacije u BiH Aleksandar Bocan Harčenko kaže da ga ne iznenađuje to što na situaciju u ukrajinskoj pokrajini na jedan način gleda Sarajevo, a na potpuno drugi Banjaluka, jer, kako navodi u intervju za „Politiku”, nije Ukrajina i jedino pitanje oko koga se političari u BiH nisu mogli dogovoriti. 

„Dakle, tačno je da nema zajedničkog stava na nivou BiH, ali postoji stav RS koji mi uzimamo u obzir u svojim analizama. Mi smo zahvalni RS, njenom rukovodstvu, prvenstveno predsedniku Miloradu Dodiku koji je pokazao veliko interesovanje i razumevanje prema krizi u Ukrajini, ali i objektivnom stavu Rusije.

Prema Harčenkovim rečima Rusiji odgovara to što BiH nije zauzela generalni stav prema Ukrajini. „Za nas je najbolja situacija da BiH nema stav, što ne znači da je protiv stavova Rusije.”

Dodikov odnos sa Rusijom često kritikuju mnogi političari iz Sarajeva, ali i neki međunarodni zvaničnici koji tvrde da Rusija pa i predsednik Putin ohrabruju Dodika i podstiču njegovu priču o referendumu i odvajanju RS od BiH?

To su fantazije. Temeljni i zajednički stav Rusije i RS jeste dosledno poštovanje Dejtonskog sporazuma. Upravo iz tog stava proizlazi naše zajedničko mišljenje i o skoro svim drugim pitanjima, i to bez ikakvog prethodnog usaglašavanja. Rusija podržava jačanje statusa RS, naravno u okviru Dejtona, smatra takođe da se RS moraju vratiti nadležnosti koje su joj u prošlosti oduzeli neki visoki predstavnici, jer ako su te nadležnosti jasno precizirane u Dejtonu onda nema nikakve priče o tome.

Da li su evidentno dobri odnosi Dodika sa Rusijom nešto što, između ostalog, izaziva bes Vašingtona?

Politika dvojnih standarda, dvojnih ocena koje nisu objektivne postoji kod naših zapadnih partnera u Savetu za provođenje mira (PIK), ali ti dvojni politički prilazi postoje i ovde u BiH. Uvek, ili skoro uvek kad se nešto desi ili ne desi, okrivljuje se RS i njena vlast, a personalno Milorad Dodik. Jedan od primera jeste presuda „Sejdić i Finci”, RS ima stav o sprovođenju te odluke, ali nema ga i FBiH jer njeni političari ne mogu da se dogovore oko teškog i bolnog pitanja –jednakopravnosti hrvatskog naroda.Ako se zna da je to kočnica, šta se onda traži od RS. Ali, uvek je kriva Banjaluka i Dodik, njegova retorika postala je, u negativnom smislu, nešto najvažnije u BiH, na sednicama PIK-a o tome se razgovara kao o najozbiljnijem pitanju.

U novom pristupu EU prema BiH presuda „Sejdić i Finci” koja je četiri godine forsirana kao ključni uslov za priključenje nije više prioritet?

Međunarodna zajednica u svom odnosu prema BiH mora uvek, sada i ubuduće, voditi računa o specifičnosti te zemlje. Ta specifičnost postoji, postoje dva entiteta i tri konstitutivna naroda, centralizacija BiH je nemoguća. Ukoliko EU želi da u toj promeni odnosa više uvažava specifičnosti BiH, mi to pozdravljamo. Presuda „Sejdić i Finci”, koju uvažavamo, jeste važno ali ne i najvažnije pitanje, pogotovo ako se stavi u kontekst ukupne situacije u BiH. Ona je podignuta na najviši nivo odmah nakon pokušaja reforme Ustava BiH, i to sa željom da se napravi jedan prodor u Ustav, to jest široka ustavna reforma.

U BiH nema konsenzusa ni oko gasovoda „Južni tok”, za RS to je kapitalan projekat od kojeg neće odustati, a za FBiH je neprihvatljiv ukoliko ne postoji i alternativa?

To jeste ključni projekat i za nas, ali to ne znači da je Rusiji više stalo do njegove realizacije nego što je stalo BiH. Mi čak mislimo da je ovaj projekat interesantniji za BiH nego za ruski „Gasprom”. Uključivanje u taj projekat, koji ima evropski značaj i obezbeđuje energetsku sigurnost u Evropi, važno je za BiH u širem smislu, pa i u smislu evropskih integracija. Trpimo kritike kako u tom pogledu radimo samo sa RS, što nije tačno, Rusija stalno ponavlja da potpuno poštuje celovitost BiH. Uveren sam da će FBiH preispitati svoj stav, jer „Južni tok” je podjednako važan za razvoj RS i FBiH, i da ćemo uspeti da potpišemo međudržavni ugovor sa Savetom ministara BiH za ovaj gasovod.

Bošnjaci žele da uz pomoć visokog predstavnika Valentina Incka ukinu odluku Vlade RS koja onemogućava fiktivno prijavljivanje prebivališta na teritoriji RS. Molim vas da to prokomentarišete?

Mi smo odlučno protiv svakog takozvanog predizbornog inženjeringa i apsolutno razumemo zabrinutost koja, u tom smislu, postoji u RS. Ako postoji neka zabrinutost i u FBiH onda je najbolje da se to rešava dijalogom, svejedno na kom nivou. Što se tiče OHR-a i eventualne intervencije visokog predstavnika, prošlo je vreme kada je OHR ukidao odluke. Incko bi morao da razmisli, kako ne bi došlo do još većih komplikacija i napetosti. Njegova, eventualna, intervencija može da podrazumeva samo pokretanje unutrašnjeg dijaloga oko te odluke. Inače, uloga OHR-a bila je izvanredna u prvoj fazi sprovođenja Dejtonskog sporazuma, ali danas imamo potpuno drugu situaciju i međunarodna zajednica je već morala doneti odluku o zatvaranju OHR-a, to je naš dosledan stav.

Pre nekoliko dana Banjaluka vam je uručila „Ključ grada” i proglasila vas svojim počasnim građaninom.

Ponosan sam na tu nagradu, doživeo sam je kao odnos čitave RS prema Rusiji. „Ključ grada” sa poveljom „Počasni građanin grada Banjaluke” veliko je priznanje koje mi nameće obavezu i dodatnu odgovornost da se još više angažujem na daljem unapređivanju odnosa između RS i Rusije, kao i povezivanju, pre svega, Banjaluke i Moskve, ali i nekih drugih gradova.