Četvoročasovna rasprava o tri sporne teme

Jed­no­dnev­na, ili pre­ci­zni­je 24-ča­sov­na po­se­ta še­fi­ce ne­mač­ke vla­de An­ge­le Mer­kel Va­šing­to­nu ima­la je skro­man slu­žbe­ni na­ziv: rad­na po­se­ta. Sa­sta­nak kan­ce­lar­ke sa pred­sed­ni­kom SAD Ba­ra­kom Oba­mom na­zvan je su­sre­tom pri­ja­te­lja, a kao do­kaz re­če­nog po­nu­đen je po­da­tak da je za raz­go­vor dvo­je dr­žav­ni­ka re­zer­vi­sa­no pu­na če­ti­ri sa­ta, što je ne­u­o­bi­ča­je­no du­go za pri­li­ke u Be­loj ku­ći.

Te­me ma­ra­ton­skog raz­go­vo­ra do­ka­za­nih pri­ja­te­lja, ne­mač­ke kan­ce­lar­ke i ame­rič­kog pred­sed­ni­ka, ni­su, ipak, bi­le ni­ma­lo pri­ja­telj­ske.

Ame­ri­kan­ci su, ka­ko li­stom is­ti­ču ne­mač­ki i ame­rič­ki me­di­ji, bi­li ne­pri­jat­no iz­ne­na­đe­ni ne­mač­kim po­mir­lji­vim sta­vom pre­ma Mo­skvi, to jest nje­nim za­la­ga­njem za što bla­že sank­ci­je Ru­si­ji. Još vi­še su ih za­bri­nu­li re­zul­ta­ti em­pi­rij­skih is­tra­ži­va­nja, po ko­ji­ma ne­mač­ka jav­nost ve­ćin­ski ne odo­bra­va za­o­štra­va­nje od­no­sa iz­me­đu Ber­li­na i Mo­skve.

Ta­ko je naj­o­štri­ju kri­ti­ku upu­tio ame­rič­ki se­na­tor Džon Me­kejn. Ne­po­sred­no po pri­spe­ću ne­mač­ke kan­ce­lar­ke An­ge­le Mer­kel u SAD, uti­caj­ni se­na­tor i biv­ši pred­sed­nič­ki kan­di­dat re­pu­bli­ka­na­ca pre­ba­cio je še­fi­ci ne­mač­ke vla­de da ne­ma sna­ge da ru­ko­vo­di dr­ža­vom i da do­zvo­lja­va in­te­re­snom lo­bi­ju krup­nih in­du­stri­ja­la­ca da dik­ti­ra ne­mač­ku spolj­nu po­li­ti­ku. „To­li­ko je oči­gled­no da je reč in­du­stri­ja­la­ca po­sled­nja da bi­smo mi (SAD) mo­žda sa nji­ma tre­ba­lo da pre­go­va­ra­mo, ume­sto sa iza­bra­nom vla­dom... To je sra­mot­no za jed­nu ve­li­ku, de­mo­krat­sku ze­mlju”, re­kao je Me­kejn.

Sa­sta­nak dvo­je dr­žav­ni­ka je, ba­rem iz ame­rič­kog ugla po­sma­tra­no, tre­ba­lo da se od­vi­ja u tom prav­cu. Ne­mač­ku še­fi­cu vla­de tre­ba­lo je „na­dah­nu­ti” da pre­du­zme ko­ra­ke ko­ji bi po­tvr­di­li mo­no­lit­nost tran­sa­tlant­skog blo­ka. Isto­vre­me­no, Va­šing­ton je na­me­ra­vao da upo­zo­ri Mer­ke­lo­vu na oba­ve­ze ko­je nje­na dr­ža­va ima pre­ma svet­skoj de­mo­krat­skoj, da­kle za­pad­noj za­jed­ni­ci –  po prin­ci­pu pac­ta sunt ser­van­da, ugo­vo­ri se mo­ra­ju po­što­va­ti.

Iz­ra­že­no ne­sla­ga­nje Ber­li­na i Va­šing­to­na oko na­me­ta­nja sank­ci­ja Mo­skvi – dok su SAD pro­gla­si­le tre­ći ste­pen sank­ci­ja, Ber­lin re­a­gu­je su­zdr­ža­no, do­da­ju­ći tek po­ne­kog bi­zni­sme­na iz Ru­si­je na li­stu sank­ci­o­ni­sa­nih – uto­li­ko je pro­ble­ma­tič­ni­je za SAD  jer Ne­mač­ka na ni­vou EU uti­če i na bla­gi za­jed­nič­ki stav evrop­ske dva­de­se­to­smor­ke.

„Sprem­ni smo da po­o­štri­mo sank­ci­je, ali sa­mo ako je to za­jed­nič­ka od­lu­ka svih 28 čla­ni­ca”, ja­san je stav Ber­li­na.

Shod­no re­če­nom, te­ma Ukra­ji­na, ili pre­ci­zni­je eko­nom­ski od­no­si is­to­ka i za­pa­da u sve­tlu ukra­jin­skog pro­ble­ma, do­mi­ni­ra­la je raz­go­vo­ri­ma ko­je je Mer­ke­lo­va vo­di­la u SAD, bez iz­gle­da na br­zo ostva­re­nje ame­rič­kih že­lja.

Še­fi­ca ber­lin­ske vla­de, me­đu­tim, ni­je oti­šla pra­znih ru­ku u Va­šing­ton. Kao „po­klon” do­ma­ći­nu, Ba­ra­ku Oba­mi, do­ne­la je vest da je ne­mač­ka vla­da blo­ki­ra­la ini­ci­ja­ti­vu is­tra­žne ko­mi­si­je Bun­de­sta­ga u NSA afe­ri pri­slu­ški­va­nja – ta­ko što je blo­ki­ra­la iz­da­va­nje vi­ze za Ne­mač­ku Edvar­du Sno­u­de­nu, ko­ji je tre­ba­lo da sve­do­či pred tim te­lom.

Afe­ra pri­slu­ški­va­nja po­go­di­la je Ne­mač­ku kao grom iz ve­dra ne­ba, ka­da se sa­zna­lo da su ne­mač­ki gra­đa­ni ma­sov­no i pa­u­šal­no pri­slu­ški­va­ni od stra­ne ame­rič­kih oba­ve­štaj­nih slu­žbi. Pri­slu­ški­va­ni su i ne­mač­ki po­li­ti­ča­ri, uklju­ču­ju­ći i An­ge­lu Mer­kel lič­no.
Po­nu­da Ber­li­na Va­šing­to­nu, da se pre­đe pre­ko afe­re, ta­ko što će iz­me­đu dve ze­mlje bi­ti po­stig­nut do­go­vor da se ob­u­sta­vi me­đu­sob­na špi­ju­na­ža – ta­ko­zva­ni no-spy-con­tract – od­bi­je­na je u Va­šing­to­nu, uz pri­med­bu da će vo­de­ći ne­mač­ki po­li­ti­ča­ri bi­ti pri­slu­ški­va­ni i ubu­du­će, ali sa­mo u slu­ča­ju pre­ke po­tre­be, to jest ako to na­ci­o­nal­ni in­te­re­si SAD zah­te­va­ju.

Za kraj, na­rav­no, osta­la je još jed­na te­ma  – Spo­ra­zu­m o slo­bod­noj tr­go­vi­ni iz­me­đu SAD i EU. Već du­že od go­di­nu da­na pre­go­vo­ri se ote­žu, ma­da su obe stra­ne sa­gla­sne, da je reč o „isto­rij­skom spo­ra­zu­mu” ko­jim bi bi­lo stvo­re­no je­din­stve­no evrop­sko-ame­rič­ko tr­ži­šte. Kri­ti­ča­ri, a me­đu njih se svr­sta­va Ne­mač­ka kao naj­gla­sni­ja, upor­no se pro­ti­ve „da pre­lo­me stvar na br­zi­nu”. Evro­pa se pri­bo­ja­va da bi uvo­đe­njem slo­bod­ne tr­go­vi­ne bi­lo da­to ze­le­no sve­tlo ame­rič­kim ve­le­kon­cer­ni­ma da po­slu­ju po Evro­pi ka­ko že­le, a kao po­sle­di­ca se strahuje od po­gor­ša­nja uslo­va za­po­šlja­va­nja i kr­še­nja nor­mi o za­šti­ti ži­vot­ne oko­li­ne.

Iz­me­đu Va­šing­to­na i Ber­li­na, da­kle, o(p)sta­je mno­go ne­re­še­nih pro­ble­ma, pa ne ču­di da ko­men­ta­to­ri i an­li­ti­ča­ri u Evro­pi, ali i u SAD sma­tra­ju da će po­se­ta Mer­ke­lo­ve Va­šing­to­nu osta­ti upam­će­na kao po­ku­šaj de­mon­stran­ci­je atlant­skog je­din­stva ko­ja ne­ma po­tvr­du u prak­si.

Zašto je blokiran Snouden

U noći pred susret Merkelove iObame izbila je nova afera. Neimenovani „akteri” pustili su opticaj dokument koji je podstakao nemačku vladu da blokira svedočenje Snoudena pred Bundestagom. Verodostojnost dokumenta je u međuvremenu potvrđena u kabinetu vlade u Berlinu. Naime, američka ambasada u Berlinu uručila je nemačkoj vladi  21. aprila ekspertizu američke advokatske kancelarije „Rubin, Vinston, Dirks, Heris i Kuk” koju nemačka vlada nije naručila, već joj je, „u najboljoj nameri”, uručena od strane predstavnika američke ambasade u nemačkoj prestonici. Na 12 kucanih strana ukazano je koje biposledice svedočenje moglo daima po Nemačku, a pre svega po članove istražnekomisije Bundestaga.

a) Ispitivanje Snoudena od strane komisije Bundestaga moglo biu najblažojoceni biti shvaćeno kao podsticaj na odavanje državnih tajni SAD.

b) Zavisno odinformacija koje biSnouden pružio, SAD bi mogle ioštrije dareaguju – da pokrenu postupak zbog krađe državnog vlasništva SAD, a samo ispitivanje parlamentarne istražne komisije da okvalifikuju kao pokušaj zavere.

c) U pismu se otvoreno preti zatvorom svim nemačkim poslanicima koji bi učestvovali u ispitivanju Snoudena – za slučaj da budu zatečeni na teritoriji SAD, makar to bilo u okviru neke zvanične posete: „Njihov imunitet biu skladu sameđunarodnim pravom mogao da sepoštuje uSAD, ali Amerika nije dužna da se ravna prema međunarodnom pravu, već prema svom, nacionalnom”, ističe se u dokumentu.

d) Već sam pokušajnemačkih poslanika da ugovore saSnoudenom svedočenje pred istražnom komisijom Bundestaga predstavlja, unajmanju ruku, dogovor ovršenju kriminalne radnje. M. K.

Nemci očekuju da Angela Merkel kaže Obami da je špijunaža neprihvatljiva

Berlin – Većina Nemaca, blizu 89 odsto, žele da njihova kancelarka Angela Merkel prilikom susreta sa američkim predsednikom Barakom Obamom jasno i glasno kaže da je američka afera špijuniranja na nemačkom tlu za njih neprihvatljiva.

Svega 5,9 odsto Nemaca, prema anketi političkog magazina „Špigel”, zalaže se da Merkelove na diplomatski način i uz obazrive kritike predoči Obami aferu špijuniranja, dok oko pet odsto njih zagovara opciju da se o tome ni ne govori i da su druge teme, među njima ukrajinski konflikt, važnije.

Poznavaoci nemačko-američkih prilika takođe su mišljenja da između Obame i Merkelove, čiji su mobilni telefon američke sigurnosne službe prisluškivale, ne „štima” najbolje sve u razgovoru, ali se u Vašingtonu, kako prenose mediji, argumentuje da bilateralni odnosi moraju biti važniji od personalnih odnosa. Tanjug

Obama i Merkelova prete novim sankcijama

Vašington – Predsednik SAD Barak Obama i nemačka kancelarka Angela Merkel danas su iz Vašingtona zapretili Rusiji novim, oštrijim i obuhvatnijim sankcijama, ukoliko Moskva hitno ne promeni svoje, kako su rekli remetilačko ponašanje, javio je AP. „Nećemo imati izbora već da krenemo sa dodatnim oštrijim sankcijama”, ukoliko Rusija poremeti predsedničke izbore u Ukrajini planirane za 25. maj, rekao je Obama na zajedničkoj konferenciji sa Merkelovom izvan Bele kuće. „Dalje sankcije će biti neizbežne”, saglasila se i Merkelova.

Dvoje lidera nisu, međutim, precizirali kakve se nove sankcije razmatraju. Tanjug