Avanture emocija

Breda Beban (1952–2012), vizuelna umetnica, filmski stvaralac i kustos, kreativni producent, tokom decenija posvećenog rada stekla je nacionalnu i internacionalnu afirmaciju fokusirajući u svom radu ženski princip uvida u subjektivno i emocionalno.

Njen život i rad je svakako obeležilo „bezobalno vreme” devedesetih kada je iskusila talas migracijskih frustracija izazvanih raspadom jugoslovenskog prostora. Sa svojim životnim i umetničkim partnerom Hrvojem Horvatićem (1958–1997) potražila je sigurniju novu adresu, a najviše vremena u egzilu provela je stvarajući u Velikoj Britaniji. Na novoj beogradskoj izložbi upravo su prikazani radovi koji su nastali tokom dve decenije (1992–2012) njenog londonskog stvaralačkog perioda, u kojem delikatnim temama iz intimnog života u egzilu istražuje i produbljuje značaj bazičnih emocija i nostalgičnih stanja. Fenomen rodnog identiteta u ličnoj priči oslobođenoj stereotipa daje osnovni ton radovima Brede Beban. U video-instalacijama, fotografijama i filmovima ona na jedan dirljivo-umetnički iskren i neposredan način govori o jednostavnim životnim temama, to je iskonska priča o čoveku i talasima njegove nestabilne emocionalne istorije.

Žene, a često i sama umetnica, u centru su ovih veoma studioznih i senzibilnošću natopljenih kadrova posvećenih prijateljstvu, ljubavi, sreći, smrti.

I naslovima svojih radova Breda Beban potencira osetljivost naših istorijskih i vremenskih čvorišta, putanje pojedinačnog i kolektivnog identiteta. Tako njene personalne kaže svojim sugestivnim idejnim konceptom i vizuelnim dometima dodiruju i prodiru, kao dubinske sonde, u savremene životne vrtloge otvarajući širi kontekst značenja mi i oni, ovde i tamo, danas i sutra, izvesno i neizvesno. Već sam naslov izložbe pozajmljen je od video-rada „Nazovimo to ljubav” iz 2000. godine, koji je posvećen bombardovanju Beograda 1999. godine, toponimu za koji je bila vezana umetnošću i prijateljima... O kontekstu politike i savremenog sveta u ovom radu govorila je paralelnim emitovanjem ljubavne pesme sa zvukom borbenih aviona. Svakako, zvuk je deo video-naracije njenih radova i jedan od njihovih gradivnih elemenata. „Najlepša žena u Guči” (2006), video koji se nalazi u kolekciji video-radova Tejt Britan, verovatno pripada njenim najboljim ili bar po isticanju magije strasti njenom najefektinijem radu. Nije slučajno što je ovaj video Breda Beban posvetila Saboru u Guči. Očito, ona je i kao osoba volela izvorno i autentično, a Guča je svakako bila takvo mesto. Lavirint emocija, dodir i senzualnost polova kulminira upravo u kadrovima iz ovog filma u kojem se odvija igra zanosne igračice i zavedenog mladića. Verujemo da niko nije napravio bolji snimak dionizijske atmosfere i balkanskog derta tipičnih za gružanski Sabor. Sećanje na priče predaka i njihovo bećarenje sama umetnica je izvela u performansu „Hod tri stolice” (2003). U simultanom hodanju po tri stolice i pevanju pesme na dunavskom splavu potencirana je „avantura stvarnog” (D. Kerubini) i „avantura emocije” (B. Frančeski), kako su njeni prijatelji naslovili svoje tekstove u katalogu.

Dokumentarna težina iskustva dala je ton konceptualnoj seriji fotografija „Ležim na krevetu čekajući da njegovo srce prestane da kuca” (2000), a „Umetnost uživo” (2008–2011), omaž argentinskom umetniku Albertu Grekuč, fotografijom „avanture realnog” beleži performere koji se u krugu iscrtanom kredom ljube aludirajući na krhkost ljubavi i nepredvidivu budućnost.

Pitanje propustljivosti naših etičkih i estetičkih principa, strategija preživljavanja i samoočuvanja daju osnovni ton radovima „Prelepo izgnanstvo” (2003), „Moja posmrtna pesma” (2008–2011) ili „Kratki filmovi za plakanje” koji je umetnica snimala zajedno sa svojim partnerom Hrvojem Horvatićem. Jedinstvena rukopisna ortografija ovih radova i njihov performativni karakter baziraju se na lucidnom samoanaliziranju sopstvene uloge u lavirintu životnih situacija. Kamera i fotoaparat su sredstva kojima se služi da bi ispričala „Male priče o ljubavi, smrti, politici i životu”, kako su svoj esej naslovile kustoskinje Gordana Dobrić i Svetlana Mladenov.

Breda Beban je izlagala u najpoznatijim institucijama savremene umetnosti u svetu, od Tate Britain u Londonu do MOMA u Njujorku, a laureata je i prestižnih nagrada i priznanja za savremenu vizuelnu umetnost.

Reprezentativno predstavljanje radova Brede Beban u sva tri galerijska prostora Kulturnog centra svakako je po značaju i obimu izuzetan muzejski projekat realizovan sa muzejima iz Novog Sada i Banja Luke. Kako je u Beogradu situacija sa muzejima zamrznuta do daljeg, logično je da njihovu ulogu preuzmu sposobni kustosi jer je čekanje neizvesno, a i nemamo više vremena. Zato su se profesionalci i prijatelji umetnice potrudili da ovo retrospektivno predstavljanje dela opusa Brede Beban, uz prateći program i odličnu publikaciju, oživi sećanje na rano preminulu umetnicu i sačuva dostojanstvo umetnosti.