Šta škripi u "Lukoilu"

Finansijska kriza u "Lukoil-Beopetrolu" i poslednje istupanje Plamena Popova, generalnog direktora ovog ruskog giganta, nametnuli su ovih dana pitanje – šta zaista škripi u ovoj naftnoj kompaniji. Da li je moguće da redovno plaćanje poreza ili toplog obroka mogu biti razlog da ta moćna kompanija, posle četiri godine rada, beleži samo gubitke. Iako se u javnosti sve češće proturaju izjave tipa da su ovakvi napisi u službi hajke na ruske investitore, s tim ocenama ne slažu se čak ni posetioci "Politikinog" sajta koji, između ostalog, kažu – ne može "Lukoil" da očekuje olakšice u plaćanju poreza zato što loše posluje. U tom slučaju bi i svaka veća firma mogla isto to da traži. Čitaoci još i dodaju "da ne znaju ni jednu benzinsku pumpu, a kamoli naftnu kompaniju u Srbiji koja negativno posluje. A svi rade pod istim uslovima. Biće da, ipak, nešto ne valja u samoj kompaniji"...

U izgovore za loše poslovanje "Lukoila" ne veruju poreznici, a ni srpski naftaši, koji dele tržišnu sudbinu ove kompanije. Dodaju da oni nemaju 179 benzinskih pumpi, svoje rezervoare za skladištenje goriva, niti pokrivaju 20 odsto srpskog tržišta, a ipak ne zatvaraju svoje firmice. A uz sve to "Lukoil" ima 1,3 odsto ukupnih procenjenih svetskih rezervi, oko 2,1 odsto svetske proizvodnje nafte i oko 4.000 svojih benzinskih stanica širom zemaljske kugle.

Dakle, kada se znaju svi ovi parametri i ima u vidu da je srpsko tržište kap u moru za ruskog "šeika", kako je moguće da mu je kod nas najveći problem porez uplaćen od 2004. do 2006. od oko 452 miliona dolara. Kao i da mu je otežavajuća okolnost u poslovanju to što ima velika opterećenja na zarade iskazana kroz topli obrok i prevoz, zbog čega umesto 100 odsto zarade zaposleni primaju 75 procenata.

Boban Atanacković, predsednik Upravnog odbora Nafte a.d., i jedan od pionira u privatnom naftnom sektoru Srbije, potvrđuje da su ovakvi navodi "Lukoila" pomalo i smešni ako se zna da svi rade pod istom poreskom kapom. Osim NIS-a koji je monopolista, ali koji takođe plaća žestok porez.

Po njemu, iza ovakih navoda stoji ruski pritisak na državu da što pre ukine Uredbu o zabrani uvoza derivata i tržište otvori kako bi baš ta kompanija postala glavni snabdevač ruskim "crnim zlatom" i u Srbiju iz Rumunije ili Bugarske uvozio derivate, jer tamo već ima rafinerije.

Atanacković kaže da je na jednom od sastanaka naftaša Plamen Popov svoju priču o lošem poslovanju potvrdio i izjavom da je dobio "zeleno svetlo centrale u Rusiji da zatvori firmu". To je, upola glasa, rečeno i našem novinaru.

Upitan da prokomentariše ovakve navode "Lukoila", Aleksandar Popović, republički ministar rudarstva i energetike, kaže da "Lukoil" u Srbiji posluje pod istim uslovima kao i svi drugi. Dakle, kao što porez plaća MOL, OMV, Petrobart, tako ga mora izmirivati i "Lukoil". U suprotnom, ne bi poštovao zakon.

Goran Novaković, bivši ministar energetike, kaže da su gubici koje "Lukoil" ovde prikazuje minorni u odnosu na vrednost i potencijal te kompanije i da njihovo potenciranje loših rezultata više liči na pritisak da se srpsko tržište što pre liberalizuje. Poznato je da su Rusi najveći proizvođači nafte i da im je cilj da je ovde što pre plasiraju.

– Sve naftne kompanije u svetu plaćaju porez. Neke se dogovaraju s državom kako će to činiti, tako da ostaje otvoreno pitanje šta su se i s kim u "Lukoilu" dogovarali kada su kupovali Beopetrol" – kaže on.

Đerđ Pap, poreski stručnjak, ističe da su fiskalne obaveze iste za sve.

– Porez na dobit u Srbiji je najmanji u Evropi, dok onaj na dodatu vrednost plaća krajnji potrošač. Dakle, "Lukoil" mora da plati akcize na ono što proda na pumpama i poreze koji su isti za sve. Ti izdaci svakako ne mogu biti uzrok lošeg poslovanja. Tim pre što sve velike kompanije prilikom pravljenja svojih finansijskih planova vode računa i o obavezama koje moraju da izmire prema državi – zaključuje Pap.