Tresu se kuće na Rudniku

Rudnik – Oko dvesta žitelja u 50 domova oko kamenoloma "Ćeramide" na planini Rudnik diglo je golemu "frku" kad je šabačka firma "Zorkakamen – Alas" otpočela probnu eksploataciju građevinskog kamena dacita. Eksploziv je tresao tle, motori rudarskih mašina i kamiona stvarali buku, a kamena prašina trovala planinski vazduh. Usledila je peticija Ministarstvu za ekologiju, izrada studijske procene uticaja kamenoloma na životnu sredinu i sučeljavanje svih aktera u slučaju "Ćeramida".

Da podsetimo, sve je počelo pre neku godinu, kada je građevinska firma "Alas internacional" iz Gmugdena (Austrija) kupila rudničku "Ostrvicu" i pripojila je svom šabačkom preduzeću. Novi vlasnici su "bacili oko" na pomenuti kamenolom u kojem postoje rezerve od šest miliona tona dacita (sigurna desetogodišnja eksploatacija). Odmah su se dali u gradnju puta od "Ćeramida" do Ibarske magistrale (oko dva kilometra). Tome se suprotstavio pesnik-ekolog Božidar Mandić kraj čije je eko-oaze Porodica bistrih potoka trasa prošla. Podržan od medija i uglednih umetnika (Ljubivoje Ršumović, Jovan Ćirilov, među mnogima), Mandić je, na razne načine, pokušao da spreči gradnju puta, pa je čak, sa prijateljima, simbolično, na pet minuta, zaustavljao saobraćaj na magistrali podno Rudnika. Naravno, ekolozi su izgubili bitku.

Za to vreme su meštani, vlasnici parcela kroz koje je prolazila trasa puta, zadovoljno "trljali ruke" dobro naplativši svoje are date za put i kamenolom. Kad je "mečka zaigrala pred njihovim kućama", žestoko su se pobunili.

– Priznajem da sam jedan od onih koji su zemljište prodali austrijskoj kompaniji, ali zbog toga ona nema pravo da nas ubija. Od kada su počela miniranja u kamenolomu, ne koristim vodu za piće iz vlastitog vodovoda, dovozim je iz varošice Rudnik – žali se Goran Minić.

Njegov komšija Dragutin Petrović ističe da "nećemo dozvoliti da Austrijanci truju prašinom našu decu". Radovan Mirković tvrdi da su "potresi tla ravni zemljotresu, što uznemirava i ljude i životinje".

Pomenuta studija grupe stručnjaka Ministarstva za ekologiju jeste naložila šta sve treba uraditi pre početka redovne eksploatacije kamena, ali nije zadovoljila Rudničane.

– To je čista teorija u kojoj je gumicom izbrisano dvesta duša, a iskazana briga samo za Porodicu bistrih potoka. Tražimo da ministar i vlasnik kamenoloma dođu i uvere se da i mi postojimo u kućama od kojih je najbliža na 60 metara od kamenoloma. Problem miniranja i buke mora se sagledati na licu mesta. Potresi će nam odvući vodu iz bunara i kaptaža, ne želimo da je dovozimo cisternama sa strane i da se sa firmom iz Gmugdena godinama sudimo – kaže Milan Nikić.

U ime Ministarstva, šef odeljenja za procene uticaja projekata na životnu sredinu Zoran Veljković garantovao je da "kamenolom neće dobiti dozvolu za redovnu proizvodnju dacita dok se ne postigne propisana zaštita ljudi i sredine oko pogona". Direktor šabačke firme Aleksandar Stojić uveravao je Rudničane da će se otkloniti svi negativni uticaji koji su uočeni tokom probnog rada i na koje su ukazali domaćini u zaseoku Ćeramide.

– Miniranje ćemo nastaviti tek posle merenja njegovog uticaja na okolne objekte. Ako se pokaže da izvorišta presušuju ili im se pogoršava kvalitet vode zbog naše aktivnosti, problem ćemo rešiti iz drugih izvora ili smanjenjem proizvodnje. Spremni smo da angažujemo i ugledne svetske kuće, kao što je Ruski geološki institut, da bi se meštani osećali manje nelagodno. Molimo samo da nam daju vremena da sve postavimo kako valja i da nesmetano radimo, jer smo u zemljište i čitav projekat uložili ogroman kapital – traži direktor Stojić.

Vreme već teče, kamenolom miruje, a koliko će to što treba da se popravi u zaštiti životne sredine učiniti spokojnim stanovnike Ćeramida, videće se u narednim mesecima.