Izložba o nevidljivom nasilju

U okviru zajedničkog projekta Muzeja savremene umetnosti iz Beograda i Baskijskog muzeja – centra za savremenu umetnost „Artium” iz Vitorije u petak, 9. maja, u 19 sati, u tri izložbena prostora u Beogradu, istovremeno se otvara velika međunarodna izložba pod nazivom „Nevidljivo nasilje”.

Salon Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), Kuća legata i Institut Servantes do kraja juna ugostiće 24 umetnika iz brojnih evropskih zemalja, među njima i Srbije, čija je glavna preokupacija nasilje koje nije uvek na prvu loptu uočljivo, koje je baš zbog toga što je prikriveno veoma opasno, a globalno je prisutno u svakodnevnim, domaćim situacijama. Rečju, nasilje koje smo svi nekada doživeli – administrativno, birokratsko, vizuelno (u reklamama i medijima), rodno, kao i suptilne forme animoziteta u različitim zajednicama.

Tim kustosa čine Zoran Erić, Blanka de la Tore i Šejmus Kili, a radovi umetnika, prema njihovim rečima, sučeljavaju temu kroz različite medije (fotografija, video-rad, instalacija) i pristupe, ne upadajući u zamku dualističkih tumačenja „mi i oni” između dve etničke zajednice u konfliktu.

– Ovaj projekat nastoji da se odupre usredsređivanju na pitanja rata, genocida ili ekstremnog nasilja, koji su nam se ovde dešavali u proteklih dvadeset godina, mada ove teme odjekuju u pozadini projekta. Nasilje čije se manifestacije preispituju je ono koje se može nazvati društvenim ili kulturnim nasiljem – objašnjava Zoran Erić, dodajući priču o svojevrsnom administrativnom nasilju koje je ovaj trojac doživeo pripremajući postavku. – Ironično, ali istinito.

I mi sami pretrpeli smo nasilje tokom rada na projektu. Naime, prvobitno je zamišljeno da saradnja uključuje partnere iz tri zemlje – Srbije, Španije i Irske. Međutim, naš kolega Šejmus Kili, koji je bio zaposlen u „ Model” centru za savremenu umetnost iz Sliga iznenada je dobio otkaz, iako je kompletna irska kulturna javnost tada stala uz njega.

Upravni odbor sastavljen od biznismena i političara nije želeo da promeni svoju odluku. Mada nam je prvobitno odobreno 160.000 evra iz fondova Evropske unije, onog trenutka kad smo ih obavestili da se centar iz Irske povlači iz organizacije, odluka o dodeli sredstava je promenjena. Nije nam uspelo da tu odluku preinačimo iako samo im objasnili da Šejmus Kili ostaje da radi na projektu kao nezavisni kustos.

Jednostavno, zakoni birokratije bili su neumoljivi – kažu Erić i Blanka de la Tore. Kompletan program projekta uključuje konferenciju (10. maj, Dom omladine) koja će se baviti retradicionalizacijom, birokratizacijom i eksploatacijom, kao podvrstama nevidljivog nasilja unutar evropskog konteksta kao i filmski program (SKC). Pored izložbe u Beogradu biće organizovana izložba i u Vitoriji, koja će trajati od 12. septembra 2014. do 11. januara 2015.

M. Dimitrijević

-----------------------------------------------------------

Kiosk kao metafora grada

Tokom trajanja konferencije za medije u izložbenom prostoru Servantesa postavljao se rad jednog od umetnika – Frančeska Ruiza. Njegov kiosk za prodaju štampe u vezi je sa Korzikom. – Konstruisao sam kioske koji su se bavili Kairom, Filadelfijom, Barselonom... Kiosk je, zapravo, metafora grada, njegovih stanovnika, društva koje čini taj grad i zemlju. Poziv za izložbu zatekao me je na Korzici i rešio sam da se simbolički osvrnem na istoriju tog ostrva, opterećenog problemima, sukobima i raznim vidovima nasilja.