"Trigranit" tvrdi pazar

Nadležni iz preduzeća "Železnice Srbije" dali su rok od petnaest dana kiparsko-mađarskoj kompaniji "Trigranit", prvoplasiranoj na tenderu za izgradnju železničke stanice "Prokop", da se izjasni da li će konačno, posle godinu i više kašnjenja, započeti radove. Ukoliko ne dobiju odgovor, najavljuju iz "Železnica", ili će početi da pregovaraju sa "Energoprojektom", drugoplasiranim na tenderu, ili će raspisati novi konkurs.

Razlog za to su, prema rečima Mila Lokasa, direktora Medija centra "Železnica Srbije", dodatni zahtevi "Trigranita", mimo ugovorenih obaveza koji nisu mogli da budu ispunjeni.

– Najpre su tražili da budu oslobođeni plaćanja nadoknade za uređenje građevinskog zemljišta koja iznosi oko 30 miliona evra, ili da taj iznos bude umanjen. Ali to je stvar dogovora sa gradskom vlašću, kao i njihov uslov koji se odnosi na izgradnju prilaznih puteva i parkinga za putnička vozila. Od "Železnica" su tražili garanciju da će svakog dana kroz stanicu prolaziti 44.000 putnika. Tako nešto nismo mogli da im obećamo, jer to ne zavisi od nas – objašnjava Lokas i naglašava da je jedini uslov "Železnica Srbije" da radovi počnu što pre.

Ugovor o finansiranju i izgradnji komercijalno-poslovnog prostora i glavne putničke železničke stanice "Beograd centar" u "Prokopu", vredan 200 miliona evra, potpisan je u junu prošle godine, a radovi je trebalo da budu završeni do kraja 2008. godine.

Prva faza radova u "Prokopu", čiji su temelji postavljeni pre tri decenije, kako je bilo predviđeno tenderom, obuhvata izgradnju 128.000 kvadratnih metara poslovno-stambenog prostora na armiranoj betonskoj ploči, koja se nalazi na koti 105 nove putničke železničke stanice "Beograd centar" i 10.000 kvadratnih metara komercijalnog prostora ispod ploče.

U drugoj fazi radova, u kompleksu "Prokopa" bilo bi izgrađeno još oko 170.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, a vrednost čitavog posla je više milijardi dolara.

Kiparsko-mađarska kompanija, međutim, nije se obratila Direkciji za građevinsko zemljište kada je reč o plaćanju nadoknade za uređenje zemljišta, iako je regulisanje te obaveze u proteklih godinu dana označavano kao glavni kamen spoticanja početka izgradnje "Prokopa".

– Da bismo obračunali novčani iznos koji treba da uplate, potrebno je da podnesu zahtev za zaključenje ugovora. Oni to nisu učinili tako da ne možemo da se izjašnjavamo o sumi. Taj iznos generalno može da bude smanjen i do trideset odsto u pojedinim slučajevima, ako zakupac celokupnu naknadu plaća odjednom – kaže Nenad Bajić, iz Direkcije za građevinsko zemljište.

Džordž Bobvoš, regionalni direktor "Trigranita" za Srbiju i Crnu Goru, potvrđuje da taj zahtev nisu uputili, jer, kako kaže, do tog koraka nisu ni stigli. Sasvim drugi problem prema njegovim rečima je posredi.

– Taj prostor oko buduće železničke stanice nije saobraćajno dobro umrežen. Ne postoje ulazno-silazne saobraćajnice sa autoputa i iz Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića. Nedostaju mesta za parkiranje putničkih vozila. Prostor oko "Prokopa" nije dovoljno veliki za ono što se na njemu planira. Bez dogovora oko toga ne možemo da razgovaramo o naknadi za uređenje građevinskog zemljišta. Jednostavno, Gradska uprava i Ministarstvo nemaju zajednički stav kada je reč o izgradnji železničke stanice. Tender je bio pun manjkavosti, pa smo ponudili moguća rešenja kako da prevaziđemo probleme. Predlog smo poslali Ministarstvu za infrastrukturu, "Železnicama Srbije" i Gradskoj upravi. Odgovor čekamo sedam meseci. Kao investitori dajemo sve od sebe, ali bez njihovog zajedničkog stava ništa ne možemo da učinimo – kaže Bobvoš.

Kakvo rešenje su predložili Gradskoj upravi i Ministarstvu direktor "Trigranita" nije želeo da kaže, jer je to prema njegovim rečima poslovna tajna, ali ipak uverava da je reč o "dovoljno pametnom rešenju kojim bi bili zadovoljni i Gradska uprava i Republika". Međutim, niko ih još, kako kaže, nije obavestio da li je to prihvatljivo ili ne.

Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta, tvrdi da je do nesporazuma sa predstavnicima firme "Trigranit" ipak došlo zbog plaćanja naknade za građevinsko zemljište, jer upravo iz toga i proističe rešenje problema oko izgradnje prilaznih puteva.

– Oni su izgleda procenili da bi mogli da mimoiđu plaćanje zakupnine za zemljište, ali to je apsolutno nemoguće, jer ih na to obavezuje zakon. Pravdaju se time što naknada nije bila naznačena u tenderu. Nema ni potrebe, to vrlo jasno piše u zakonu. I svaka strana firma mora da se upozna s tim pre nego što počne da gradi. "Trigranit" ima obaveze kao i sva ostala preduzeća koja grade u Beogradu – objašnjava Bobić.

Što se tiče navodne sporne gradnje prilaza "Prokopu", gradski arhitekta ističe da bi upravo novac od naknade Građevinskoj direkciji poslužio za gradnju saobraćajnica i parkinga.

– Moguće je da je tender bio neprecizan, što "Trigranitu" daje prostora da postavlja neke uslove. Međutim, suština je jasna: on je dobio parcelu i zna šta treba da radi, neće dobiti ni više ni manje od toga. Gradske vlasti su veoma zainteresovane da se "Prokop" konačno izgradi, nama je potrebna još jedna železnička stanica i učinićemo sve što možemo da to bude urađeno. Nadam se da će dogovor biti postignut na zadovoljstvo svih uključenih strana, a investitoru ostaje da proceni da li će naći zajednički jezik sa "Trigranitom", ili će odlučiti da posao dodeli drugoplasiranoj firmi na tenderu. A možda je rešenje i novi konkurs za izvođača radova – kaže Đorđe Bobić.

Mile Zlatković, direktor sektora za investicije u "Putevima Srbije", smatra da u procesu gradnje "Prokopa" neće biti nikakvih problema i ističe da republičke vlasti odlično sarađuju sa nadležnima u Beogradu.

– Što se projekta tiče, to je samo dokument na papiru i sasvim je razumljivo da se dopunjuje i dorađuje, ili da se otklone nedostaci. Potrebno je i da se projekat uskladi sa novim zakonima. Ništa tu nije sporno, u krajnjem slučaju nije problem ni da se, kada radovi počnu, po potrebi proširi obim posla – kaže Zlatković.

Izgradnja "Skadra na Bojani", kako mnogi nazivaju "Prokop", počela je davne 1977. godine. Zbog nedostatka novca radovi su prekinuti osamdesetih godina. Devedesetih je izgradnja nastavljena i opet iz istog razloga prekinuta 2000. godine. S obzirom na to da je projekat urađen pre tri decenije mnogi postavljaju pitanje njegove aktuelnosti.

– Što se projekta tiče, to je samo dokument na papiru i sasvim je normalno da se dopunjuje i dorađuje, ili da se otklone nedostaci. Potrebno je i da se projekat uskladi sa novim zakonima. Ništa tu nije sporno, u krajnjem slučaju nije problem ni da se, kada radovi počnu, po potrebi proširi obim posla – kaže Zlatković.

Republički i gradski čelnici su barem u jednom saglasni – železnička stanica Prokop je neophodna, pa razlog za odustajanje ne postoji. Grad je do sada uložio 67 odsto novca, iako je prema prvobitnom dogovoru iz 1974. godine trebalo da finansira 20 odsto projekta. Upravo taj podatak može da bude ključno opravdanje za nepopustljivost kada je reč o plaćanju nadoknade za građevinsko zemljište.