Đerdap gubi hiljade turista godišnje

Kladovo – Dugogodišnji direktor "Đerdapturista" u Kladovu Bogoljub Popović (sada i jedan od dvojice vlasnika ovog preduzeća) apsolutno je ubeđen da vreme pravog turizma na Dunavu i Đerdapu tek dolazi i da je pitanje saobraćajnih veza između Beograda i Kladova ključno za brži razvoj. Kamo sreće da se sada pojave oni ruski hidrokrilni "meteori" koji su do 1987. godine bili prava atrakcija za brzu i udobnu plovidbu velikom rekom. Popović je ubeđen da bi povratak takve plovidbe na Dunavu uvećao posetu đerdapskom području, od Golupca do Kladova, i do pet puta.

Plovidbu rekom, sa razgledanjem obalskih znamenitosti, ništa ne može da zameni. Ali, nadležne u državi već 20 godina ne mogu da ubede da je saobraćaj istovremeno i najveća kočnica i najbolja prilika. Ljubitelji Đerdapa Dunav u ovom bajkovitom području doživljavaju kao istinsko srpsko more. Mame lepota krajolika, atrakcije Nacionalnog parka "Đerdap", najvećeg i najlepšeg među pet u Srbiji, kao i mnoštvo arheoloških dragulja, među kojima su Lepenski vir, Trajanova tabla i drevni rimski most "Pontes", između Kladova i Turn Severina.

– Sve ostalo može lakše da se reši od nevolje koju zadaje saobraćaj. Bez pravog učešća države ništa se ne može učiniti, ali sve se završava samo u nacrtima i obećanjima. Nema neizbežnih podsticaja za zainteresovane prevoznike, kakvi se daju svuda u svetu. Još konkretnije: ako država održava drumsku i železničku putnu mrežu, zašto ne bi brinula na sličan način i o rečnoj plovidbi. Pogotovu što bi se turistički promet uvećao u tako velikom obimu. Zar treba posebno ubeđivati nadležne da bi i državna kasa od toga imala vajde – kaže za "Politiku" dugogodišnji turistički poslenik Bogoljub Popović.

Velika je nevolja i to što Kladovo, već više od 20 godina, nema pristanište za putničke brodove. Staro pristanište je potopljeno izgradnjom "Đerdapa 2", nizvodnije kod Negotina, a novo nije izgrađeno. I šta vredi što Dunavom plove luksuzni rečno-morski putnički brodovi najviše klase, sa po nekoliko stotina veoma bogatih inostranih putnika. Ne mogu da posete kladovske i đerdapske znamenitosti – čak i da to žele.

– Pomislite šta bi značilo ukoliko bi svratio tek samo svaki deseti od ukupno 600 takvih brodova, koliko ih godišnje prođe Đerdapom. Značilo bi bar još 12.000 do 15.000 posetilaca više – vajka se direktor Popović.

Ali, ni pristanište, kao ni "meteori", ne uzbuđuje posebno nadležne. Progovori se o tome na ponekom od tematskih simpozijuma i posle – opet tajac. Moglo se nešto učiniti i od nadoknade koju je EPS platio opštini Kladovo za štetu koja je pričinjena potapanjem dela obale u toku izgradnje đerdapskih elektrana. Ili su nadležni u Kladovu dobar deo te nadoknade utrošili za obnovu domova kulture u selima i gde to nije bilo neophodno. Ali, opštinskim čelnicima bili su potrebni glasovi seoskih birača. A kad se rasipa, uvek nedostaje.

Nema, dakle, pravih mera i poteza da se iskoriste izuzetne mogućnosti. Zato se kapacitet, sada jedinog, hotela "Đerdap" u Kladovu, sa 330 postelja, koristi sa 46 odsto mogućnosti. A šta bi bilo kada bi putnici sa onih 600 brodova, koji sada zaobilaze Kladovo, počeli da svraćaju u većem broju. Ili, kada bi na pravi način bio osmišljen program razvoja kulturnog turizma, i kada bi se na istom poslu našli ugostitelji, kulturni poslenici, institucije za zaštitu prirode...

Bile bi i ambicije znatno veće. Ne bi se govorilo kako je uspeh što je "Đerdapturist" prošle godine u sezoni imao 1.700 gostiju i 4.000 noćenja mesečno. Ali, samo u sezoni, koja kratko traje. Možda će, posle upravo završene privatizacije, ambicije "Đerdapturista" porasti. Đerdap svakako zaslužuje i više preduzetničke inicijative i pravih investicija.