Kraj skupog eksperimenta

Kragujevac – Posle dvaput odlaganog "gašenja", država je odlučila da konačno prestane sa finansiranjem "Zastavinog" Zavoda za zapošljavanje i obrazovanje (ZZO). Ukoliko se nešto ne dogodi 14. avgusta, kada bi trebalo da bude održan sastanak radničkih lidera i ministra za ekonomiju Mlađana Dinkića, ZZO će 31. avgusta 2007. "otići u istoriju". Vlada je odluku donela jednoglasno, a predstavnici sindikata i poslovodstvo "Zastave", potpisnici tripartitnog sporazuma o osnivanju ZZO, tvrde da nisu konsultovani.

O socijalnom paketu mera vlade, koja je radnicima ponudila stimulativne otpremnine, ovih dana se izjašnjava oko 4.400 ljudi. Toliko ih je ostalo na ZZO, od ukupno 9.500 radnika koji su sredinom 2001. odbili tada ponuđene otpremnine i odlučili da postanu deo svojevrsnog eksperimenta države koja je, radi očuvanja socijalnog mira, osnovala firmu u kojoj će "zaposleni" primati plate za sedenje kod kuće.

U proteklih šest godina država je za tu namenu obezbedila oko 80 miliona evra. Ako se ima u vidu da nije reč ni o kakvim donacijama neke altruističke nevladine organizacije već o budžetskim sredstvima, to znači da je svaki građanin Srbije, od Subotice do Vranja, iz sopstvenog džepa nešto "priložio" na ime nerada radnika kragujevačke "Zastave".

Malo ko je od njih "zarezivao" tu činjenicu. Smatrali su da je država kriva što su proglašeni tehnološkim viškom i ostali bez posla, te da im zato ta ista država mora obezbediti plate. A, primali su, u proseku, oko 8.000 svakog meseca, ne računajući da je svako od njih dobijao još toliko na ime socijalnog, penzionog i zdravstvenog osiguranja.

Doduše, kakva im je bila alternativa!? U gradu propale metalske industrije, u kome se na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi više od 25.000 ljudi, za vremešne "Zastavine" bravare, varioce i metalostrugare, od kojih su mnogi zakoračili u šestu deceniju života, nije bilo mesta. Iako su mnogi od njih prošli programe prekvalifikacije i doobuke, prema podacima sa ZZO posao je u drugim firmama našlo svega 800 radnika.

Izmučeni izneverenim obećanjima da će se vratiti u "Zastavu" kada fabrika "stane na noge", preostali radnici sa ZZO sada kažu kako im je svejedno šta će se dogoditi. Smatraju da nema velike razlike između 4.500 evra, koliko im pripada po Zakonu o radu ako odbiju da potpišu, i 5.500 evra, koliko će dobiti ako prihvate predlog vlade. S tim novcem, kako vele, ne može ništa da se uradi, osim, što reče jedan od njih, da se na vreme obezbedi "grobno mesto, mrtvački sanduk i novo odelo".

Tvrdeći da je sporazumom iz 2001. svakom garantovano radno mesto posle ukidanja ZZO, sindikalni lideri kažu da će, ukoliko se predlozi vlade ne promene i ne poboljšaju, pokrenuti proteste. Ako do toga dođe, državni projekat očuvanja socijalnog mira u Kragujevcu "pašće u vodu".

Tako se i došlo do pitanja koje se ovde sve češće postavlja: nije li se 80 miliona evra moglo pametnije potrošiti? Ako se uzme u obzir da je za zapošljavanje jednog "običnog majstora" potrebno izdvojiti oko 5.000 evra, onda je jasno da se novcem datim za nerad moglo obezbediti 16.000 novih radnih mesta.