Amerikanci opasniji od talibana
Dalje prisustvo američkih specijalnih jedinica u Helmandu na avganistanskom jugu ne samo da je nepotrebno nego je i štetno, jer doprinosi porastu broja civilnih žrtava i srazmerno tome netrpeljivosti lokalnog stanovništva prema stranim trupama, pa bi Amerikanci stoga trebalo što pre da napuste provinciju.
Ovo je suština zahteva koji je prema upućenim izvorima jedan viši britanski oficir prosledio američkim partnerima u združenoj misiji u Avganistanu, objavio je ove nedelje najpre "Internešenel herald tribjun", a juče i londonski "Gardijan". Potez, svakako neuobičajen za odnose među prekoatlantskim saveznicima, poznavaoce prilika nije mnogo iznenadio jer oslikava raspoloženje i težinu situacije na terenu na kojem su u toku dve paralelne vojne operacije, jedna koju vodi NATO i druga samo američka, pod šifrovanim nazivom "Dugotrajna sloboda".
Helmand, uporište talibanskih odmetnika i centar svetske proizvodnje opijuma, najtvrđi orah, u podeli zona odgovornosti među članicama Atlantskog pakta pao je pod britansku komandu.
Tamo je stacionirano 6.000 britanskih vojnika, uz malu ispomoć Estonaca i Danaca, dok su američki specijalci pridruženi avganistanskim snagama bezbednosti kao savetnici. U Helmandu će ovogodišnji prinos na poljima maka premašiti, prema prognozama eksperata UN, prošlogodišnji rekord – što je "krajnje razočaravajući" podatak, rečeno je u Londonu.
U poređenju sa prošlom godinom vidljiv je, međutim, i porast broja civilnih žrtava, 300 u prvih sedam meseci 2007. prema 230 u celoj 2006. To nisu, u najvećem broju slučajeva, žrtve talibanskih napada. Pogibije meštana, mahom žena i dece, a često i čitavih porodica, kao i užasna ranjavanja, posledica su intenzivnog američkog bombardovanja određenih područja tokom akcija specijalaca protiv talibana. Pošto Amerikanci deluju u malim grupama od po 12 pripadnika, potpora iz vazduha im je neophodna u slučaju okršaja sa mnogobrojnijom gerilskom jedinicom.
Britanci kažu da Amerikanci, zbog pomenutih vazdušnih akcija, imaju "lavovski udeo" u tragičnom bilansu u Helmandu, ali ujedno i napominju da nema više potrebe za angažovanjem tih specijalnih snaga, jer su talibani u međuvremenu oslabljeni i razbijeni, a sada je mnogo važnije okrenuti se obnovi i razvoju, za šta je neophodna podrška i spremnost mesnog stanovništva.
Američke specijalne jedinice izazivaju podozrenje saveznika i zbog toga što potpadaju pod nezavisni lanac komandovanja, direktno iz američkog štaba u Bagramu, za njih važe drugačija pravila, imaju drugačiju uniformu, a britanski oficiri čak nemaju uvid ni u oružje koje koriste, navode mediji.
Uprkos ovakvom stanju stvari, dve strane zvanično negiraju postojanje bilo kakvih problema. Portparol britanskih snaga u Helmandu pukovnik Čarli Majo pohvalio se da je saradnja sa specijalcima "sjajna". Tome je dodao i "dežurni" argument, odnosno objasnio da talibani namerno biraju gusto naseljene oblasti odakle će dejstvovati, pa je u takvim okolnostima civilne žrtve nemoguće izbeći.