Snimak zdravlja nacije

Od čega bolujemo, koliko rado idemo kod lekara, koliko dugo ležimo u bolnicama, od čega Srbi najviše boluju, koliko nas se drogira, koliko pije, a koliko vodi računa o zdravoj hrani, redovnoj šetnji, slobodnom vremenu... Na ova i još hiljadu pitanja, zahvaljujući Istraživanju zdravlja nacije u Srbiji 2006. godine, građani Srbije su najzad dobili odgovore. Na čelu ovog istraživanja, koje je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije realizovalo uz finansijsku i stručnu pomoć Svetske banke, Regionalne kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, Kancelarija za Srbiju, i Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", bila je doktor medicinskih nauka Jasmina Grozdanov iz Instituta za javno zdravlje Srbije.

U istraživanju je anketirano 6.156 domaćinstava, 14.522 odrasle osobe starije od 20 godina i 2.721 dete uzrasta od 7 do 19 godina. Uzorak je izabran tako da obezbedi statistički pouzdanu procenu pokazatelja koji ukazuju na zdravlje populacije, kako na nacionalnom nivou, tako i na nivou šest geografskih oblasti.

Koliko su ovakva istraživanja dobar način da se snimi zdravlje nacije? U kojoj je zemlji još sprovedeno slično?

Ova vrsta populacionog istraživanja je danas u najvećem broju razvijenih zemalja postala neizostavna dopuna rutinskim statističkim istraživanjima, što je slučaj sa zemljama Evrope ili Kanade, ali i sa našom zemljom. U nerazvijenijim zemljama ovakva i slična istraživanja su jedini način da se dobije uvid o zdravstvenom stanju populacije. Naša demografska i zdravstvena statistika nam obezbeđuju podatke o smrtnosti, o obolevanju stanovništva, radu i korišćenju zdravstvene službe, ali nam ne daje podatke o ponašanjima povezanim sa zdravljem koji bi objasnili visoke stope obolevanja i umiranja od hroničnih nezaraznih bolesti, o socijalno-ekonomskim odrednicama zdravlja, o korišćenju zdravstvene službe i troškovima za lečenje.

Da li se preko statistika dobija prava slika o stanju zdravlja stanovništva ili su to tek brojke i slova na papiru, koje neće biti od velike koristi u praksi?

Ovakva istraživanja zdravlja omogućavaju da se obuhvate svi stanovnici i oni koji koriste i oni koji ne koriste zdravstvenu zaštitu, i bolesni i oni koji sebe smatraju zdravim, ali čiji stil života, ponašanje i navike su takvi da postaju faktori rizika za nastanak mnogih hroničnih bolesti koje oni ne prepoznaju. Dobijamo i uvid u to koliko naši stanovnici stvarno postupaju po savetu lekara, na primer koliko redovno uzimaju određenu propisanu terapiju; da li samostalno, "na svoju ruku", uzimaju i koje lekove; da li i koliko puše duvan, konzumiraju alkohol.  Rezultati i analize koje će uslediti neće ostati samo mrtvo slovo na papiru, kao što nisu ostali ni najvažniji rezultati istraživanja iz 2000. godine kada je ispitivanje ovog tipa po istoj metodologiji bilo prvi put obavljeno. U periodu između 2000. i 2006. godine je smanjen broj pušača, veći je procenat stanovnika koji je proverio masnoće u krvi, šećer ili svoj krvni pritisak u domu zdravlja, veći procenat onih koji uzimaju lek preko recepta...

Šta je pokazalo istraživanje – od kojih bolesti se u Srbiji najviše oboleva i umire ?

Vodeći uzroci smrti su kardiovaskularne i cerebrovaskularne, odnosno cirkulatorne bolesti sa 56,8 odsto i maligne bolesti sa 18,5 procenata. Naše stanovništvo najčešće boluje od povišenog krvnog pritiska, a to je ne samo bolest sama po sebi već i jedan od najznačajnijih faktora rizika za nastanak cerebro i kardio vaskularnih bolesti. Ovo oboljenje ima 23 procenata stanovnika. Još više zabrinjava visok procenat odraslih koji imaju povišen krvni pritisak (hipertenziju) i potencijalnu hipertenziju (46,5 odsto). To su pacijenti koji uzimaju terapiju za lečenje pritiska i oni kojima je na merenju ustanovljen visok krvni pritisak. Ovde beležimo porast u odnosu na 2000. godinu.

Zašto naše stanovništvo tako masovno oboleva od visokog krvnog pritiska? Postoji podatak da smo po bolesti srca uz Ruse na prvom mestu u Evropi?

Visok krvni pritisak kod najvećeg dela populacije nastaje kao odgovor na naše loše navike u ishrani bogatoj solju, životinjskim mastima (čak na trećem mestu po zastupljenosti oboljenja su povišene masnoće u krvi – kod 7,9 odsto stanovnika), odsustvu adekvatne fizičke aktivnosti, pušenju i da ne zaboravim da naglasim i socijalno-ekonomske uslove koji utiču na naše stanje duha, odnosno mentalno zdravlje.

Koliko prosečni građanin brine o svom zdravlju i kakve stilove života neguje?

Ako je suditi po smanjenju učestalosti pušenja, po tome da je voće i povrće zastupljenije u ishrani, da se masnoće biljnog porekla više koriste za pripremanje hrane, da se u slobodno vreme bave intenzivnijom fizičkom aktivnošću, da se samo radi kontrole zdravlja češće obraćaju zdravstvenoj službi, da stanovnici sa povišenim pritiskom redovnije uzimaju lekove onda su to dobre vesti! Interesantno je da je najveći procenat onih stanovnika koji smatraju da svojim ponašanjem rizikuju da obole od gojaznosti (15,9 odsto), bolesti srca i krvnih sudova (14,8 odsto) i povišenog krvnog pritiska (13,3 procenta).

Da li je istraživanje otkrilo da postoji značajan jaz između zdravlja bogatih i siromašnih ? U kojim oblastima su te razlike uočljivije?

Razlike postoje. Pođimo od visokog pritiska: u područjima koja inače slove za najmanje razvijena i najsiromašnija, poput jugoistočne Srbije, hipertenzija je najviše zastupljena (49,9 odsto stanovnika). Ona je češća kod stanovnika sa najnižim nivoom obrazovanja, među siromašnijim i najsiromašnijim stanovništvom i onima koji žive u vangradskim sredinama. Međutim, na specijalističke preglede u domovima zdravlja u jugoistočnoj Srbiji čeka manji broj pacijenata nego u Vojvodini ili Beogradu koji su za naše uslove razvijena područja.

Koliko građani Srbije koriste usluge privatnih lekara i da li to čine više u Beogradu ili unutrašnjosti?

Rezultati ovog istraživanja su pokazali da je došlo do pada korišćenja privatne prakse u Srbiji sa 23,9 odsto stanovnika 2000. godini na 19,4 odsto u 2006. godini, ali ne i u Beogradu gde skoro jedna trećina stanovnika koristi zdravstvene usluge privatnog sektora, isto kao 2000. godine. Najveći procenat stanovnika, oko 10 odsto, koristi usluge privatnih stomatologa.

Već se mnogo u javnosti pričalo o lošim higijenskim navikama. Šta je istraživanje pokazalo?

Kada smo videli da je redovnost pranja ruku znatno porasla i kod odraslih i kod dece, bili smo veoma ohrabreni i smatrali smo da je insistiranje na značaju prljavih ruku za nastanak bolesti na kraju urodilo plodom, ali već sledeći podaci su nas obeshrabrili. Veći procenat stanovništva se ne kupa ili tušira redovno (najmanje tri puta nedeljno), a takođe i ne pere zube više od jednom dnevno! Ove pojave su manje prisutne kod mlađih odraslih stanovnika (20–34 godine starosti) iz gradskih sredina.

Koji podatak je iznenadio i same istraživače?

Izuzetno visok procenat stanovnika od 18 do 34 godine starosti, njih preko dve trećine, koji po svom sopstvenom priznanju povremeno voze pod dejstvom alkohola, ili razgovaraju koristeći mobilni telefona u toku vožnje, ili prekoračuju dozvoljenu brzinu. Najprijatnije nas je iznenadilo znatno smanjenje učestalosti pušenja ali i to da kao nacija nismo postali gojazniji, mada postoje indicije da nam se to može desiti ukoliko ne "napadnemo" gojaznost kao faktor rizika poput pušenja. Nažalost, kod dece i omladine od sedam do 19 godina je povećan procenat umereno gojaznih i gojaznih.
Naučnici, verovatno cene statistiku, ali je običan svet ponekad sumnjičav pa je smislio čak i izreku da je svaka statistika kao bikini: otkriva mnogo, ali i sakriva ono najvažnije. Statistika ne skriva ništa. Pitanje je šta mi hoćemo da otkrijemo ili sakrijemo od onoga što je ona pokazala!

--------------------------------------------------------------------------

Umrli od vrućina

Može li iz istraživanja da se dobije odgovor na pitanje koliko je ljudi, na primer, umrlo zbog lekarskih grešaka ili od vrućina?

Na ova pitanja ova vrsta istraživanja ne može da odgovori. Ali druga mogu. Prvo ih treba postaviti, a to znači treba sve precizno definisati, pa ustanoviti kako se evidentira, pa izveštava, pa onda analizira. Ovo pitanje sa brojem ljudi koji su umrli od vrućina je odličan primer kako se smatra da nije ništa lakše nego izbrojati broj umrlih ljudi i odmah objasniti neku pojavu, poput ove. To nije ni približno tako jednostavno kako se čini. Prvo moram reći da sam se i sama uvek iznenadila makar i čula ponovljenu vest da je, na primer u Mađarskoj, 500 ljudi umrlo od vrućina ili 48 u Rumuniji i to u periodu od 16. do 24. jula ove godine. Prvo sam se pitala kao mogu tako brzo na nacionalnom nivou da imaju podatke. Osnovno je da u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, koje su sve zemlje članice SZO obavezne da koriste, postoje samo dva osnovna uzroka smrti koja se podvode pod "izlaganja prirodnim silama" – u ovom slučaju toploti ili sunčevoj svetlosti. Da bi lekari ovlašćeni za upisivanje uzroka smrti u prijavu o smrti napisali ovu dijagnozu trebalo bi da su sigurni da nijedno već postojeće stanje ili bolest kod koga je izlaganje prekomernoj toploti dovelo do pogoršanja postojeće osnovne bolesti nije bilo prisutno.