Dvorska sapunska opera

Kan – Čuveni američki producent i mađioničarski vešt distributer, Harvi Vajnstin, baš ume da oko svakog svog filma napravi maksimalnu marketinšku intrigu. U danu svečanog otvaranja 67. Kanskog festivala sa „Grejs od Monaka” Olivijea Daana, glavna tema nije bio dolazak zvezde Nikol Kidman, koja je u ovom filmu „reinkarnirala” Grejs Keli, već to da li će se Vajnstin pojaviti na crvenom tepihu ili ne, s obzirom na dobro poznatu istoriju „razmimoilaženja” američkih i francuskih koproducenata, tokom procesa montaže u izradi finalne verzije ovog proizvoda unapred „prenaduvanih” kontroverzi.

U trenutku slanja ove prve kanske priče (tik posle jutarnje novinarske projekcije) rasplet tog lažnog „slučaja Vajnstin” još nije poznat, ali jeste poznat rezultat fikcijske bajke o princezi u zlatnom kavezu. Daanova „Grejs od Monaka” jeste raskošna dvorska sapunska opera koja će uprkos svemu imati komercijalne efekte i na američkom i na evropskom bioskopskom tržištu, a čini se ponajviše na televizijskim ekranima. U svakom slučaju, turistička ponuda Kneževine Monako može od svega ovoga imati samo koristi.

Već na najavnoj špici naglašeno je da je film proizvod fikcije autora, a ne istinska, dokumentaristička rekonstrukcija života legendarne holivudske glumice i to onog dela života kada je u najpotpunijem smislu ostvarila američki san, postavši princeza stare evropske Kneževine Monako. Udajom za princa Renijea III od Monaka Grejs Keli se razvela od Holivuda. Ta dva braka nikada nisu išla zajedno. Glumačko-državnička bigamija na starom evropskom dvoru nikada nije bila dozvoljena. Između ostalog, i o tome govori ovaj film u kojem je Daanov fokus na nekoliko ključnih meseci tokom 1962. godine, kada se prinčevski par, svako na svoj način, suočavao sa i sa bračnom i sa profesionalnom i sa državničkom krizom. Renije se svim raspoloživim sredstvima borio protiv namere francuskog predsednika De Gola da anektira Monako, ali i protiv izdaje unutar sopstvene porodice, a Grejs Keli za prihvatanje od strane stanovnika kneževine, ali i sa svojim unutrašnjim demonima (nerešeni odnosi sa ocem i majkom), sa izazovom povratka Holivudu (Alfred Hičkok joj nudi ulogu Marni u istoimenom filmu), a ponajviše za sopstvenu ravnopravnost i pravo na iznošenje svog slobodoumnog mišljenja. U tom smislu, scena njenog govora na čuvenom dobrotvornom balu Crvenog krsta u prisustvu De Gola i američkog državnog sekretara odbrane Maknamare, krucijalna je i katarzična.

U filmu tipičnih američkih (pre)melodramatičnih scena i „ušećereno” naivnih dijaloga ima na pretek (tu se vide Vajnstinovi prsti), Tim Rot kao Renije i nije baš neko sjajno rešenje, a Nikol Kidman ipak nema onu mističnu harizmu i gracilnost koja je krasila Grejs Keli, koja je od princeze, majke troje dece i supruge sa državničkim veštinama načinila ulogu svog života. Ono što je Nikol Kidman uspela jeste upravo ono što je i izjavila još tokom snimanja filma, a to je da ne imitira Kelijevu, već da se maksimalno potrudi da približi njeno unutrašnje stanje duha.

Što se reditelja Olivijea Daana tiče, za razliku od „Života u ružičastom”, veoma uspešnog biografskog filma o Edit Pjaf zbog kojeg je i dobio ovu američku „šansu”, on se sada i nije proslavio. Razlozi su mnogi, ali su sigurno najbolniji oni koji se daju prepoznati u njegovoj izjavi: „Snimanje je proteklo sjajno, teškoće su nastale u montažnoj sobi. Kada se konfrontirate sa američkim distributerom kakav je Harvi Vajnstin, nema mnogo toga što biste mogli da uradite...”

I konačno, da li je ovaj i ovakav film adekvatan za svečano otvaranje Kanskog festivala? Jeste, zašto da ne. Kan je uostalom odigrao ključnu ulogu u životu Grejs Keli. Ona je svog princa i upoznala baš ovde, kada je 1955. promovisala film „Seoska devojka”, za koji je osvojila i Oskara. Već sledeće, 1956. godine, postala je njeno visočanstvo princeza Grejs od Monaka. No, zauvek će ostati zapamćena njena izjava: „Ideja o mom životu kao u bajci, bajka je sama po sebi”.

----------------------------------------------

Srpski filmovi na kanskom marketu

Na čuvenom kanskom Maršeu posvećenom filmskoj industriji, kupovini i prodaji filmova, filmska Srbija ponovo ima svoje izlagačko mestu u okviru zajedničkog štanda osam zemalja jugoistočne Evrope. Za potencijalne kupce i distributere na marketu su organizovane projekcije za filmove: „Varvari” Ivana Ikića, „Mamula” Milana Todorovića, „Mali Budo” Danila Bećkovića i „Sizif K.” Filipa Gajića.

----------------------------------------------

Danisu Tanoviću nagrada Evropske unije

Bosanskohercegovačkom reditelju Danisu Tanoviću na 67. Kanskom festivalu biće uručena nagrada „Pri medija” Evropske unije, koju će mu uručiti evropska komesarka za kulturu Andrula Vasiliu na svečanosti zakazanoj za 17. maj.

Tanović ovu nagradu, koju je osvojio za scenario novog projekta „U šta gledaš?”, deli sa svojim koscenaristom Predragom Kojovićem i producentkinjom Amrom Bakšić Čamo, a reč je o priči „o gradu, beskonačno produženog posleratnog perioda, bez heroja i vrednosti, otetih od strane korupcije i kriminala”. U svojoj izjavi Andrula Vasiliu kaže da je Tanović jedan od najboljih reditelja svoje generacije i da „scenario za njegov najnoviji filmski projekat odiše snažnim osećajem za kulturni identitet i dinamičnost.”

Danisu Tanoviću je nedavno na 15. Festivalu evropskog filma u Lečeu bila organizovana retrospektiva i uručena festivalska „Zlatna maslina” za doprinos evropskom filmu.