Smiljanić: Nismo obarali naše „migove 29"

Jedan od najupečatljivijih ratnih događaja jeste poletanje pilota lovačkih aviona „mig 29” na presretanje neuporedivo mnogobrojnije avijacije NATO-a.

– Bio je to iskaz rodoljublja i patriotizma odvažnih i hrabrih pilota. Njihova borbena energija, koju su pokazali, pokolebala je neprijatelja, ali i više od toga, bila je to varnica kojom je raspaljen borbeni moral svih pripadnika RV i PVO, pa i vojske, a narodu poslata poruka – spremni smo da branimo našu zemlju. Svesni odnosa snaga, oni su ušli u neravnopravnu borbu u vazduhu, borbu za moral vojske i naroda, za one vojnike razmeštene na prostoru Kosmeta i one koji su pali na Košarama i Đeravici, za vojinovce i raketaše, koji su strpljivo i hrabro sedeli u svojim radarskim kabinama i stanicama za vođenje raketa, svesni činjenice da svakog momenta po njima može biti izvršen udar – kaže penzionisani general-pukovnik Spasoje Smiljanić, ratni komandant RV i PVO.

Međutim, neki piloti „migova 29” su posle ratagovorili o neispravnim avionima, o otkazima radara.

– Bilo je tu i ima, još uvek, mnogo ružnih konstatacija i izjava, onako paušalno bez pravih pokazatelja i dokaza. Možda su najteže one izjave koje optužuju politički i vojni vrh da su pod prinudom slali pilote na poletanje, ili još, možda teže, da sa jedinicama PVO nije bilo sadejstva i da su raketne jedinice dejstvovale po našim avionima, a ne NATO lovci – ističe general Smiljanić.

Da li su bili ispravni radari na „migovima 29”?

 – Na to odgovor najbolje daje izveštaj mog pomoćnika za vazduhoplovnotehničku službu, vazduhoplovnotehničkog inženjera pukovnika Duška Milosavljevića: „U okviru pripreme vazduhoplovnitehničkih i tehničkih materijalnih sredstava, za očekujuću agresiju, na svim ispravnim avionima, izvršena je provera ispravnosti radara upotrebom mobilnog kompleta MK-9.12. i svi su „prošli” samokontrolu, tako da se može tvrditi da su svi radari na avionima koji su poleteli bili ispravni. Može se govoriti samo o smanjenom dometu radara. Izvorne mogućnosti radara na avionu „mig 29” su otkrivanje ciljeva u vazduhu površine od 3 kvadratna metra (bez elektronskog ometanja) na daljini do 90 kilometara. Tokom vremena, zbog slabljenja karakteristika LBV cevi (cev sa putujućim talasima), domet radara je bio smanjen za oko 20 odsto izvornih mogućnosti. Za ovo smanjenje piloti su znali. Do prestanka rada („otkaza”) radarskih sistema verovatno je dolazilo, ali ne zbog tehničkih razloga, već zbog jakog elektronskog ometanja koje je neprijatelj primenjivao prema svim našim radio i radarskim sredstvima. Da li su naši piloti preduzimali propisane mere na ova neprijateljska dejstva, to oni znaju. Na kraju, pilot je u avionu potpuno suveren i neprikosnoven. On, i samo on, odlučuje da li će započeti, nastaviti ili prekinuti let, ako je došlo do bilo kakvog odstupanja od propisanog i programiranog. Zbog toga postavljam pitanje pukovniku Draganu Iliću, da li je bio prinuđen na poletanje 24. marta 1999. kada mu je na startnoj liniji za poletanje sa aerodroma u Nišu otkazao radar, kako je izjavio 27. marta ove godine u emisiji „Da, možda, ne” RTS-a? – kaže general Smiljanić.

Mediji, pa i sami piloti, tvrdili su da su neki od naših „migova 29” oboreni i dejstvom naše PVO.

– U pomenutoj emisiji „Da, možda, ne” potpukovnik pilot-lovac Predrag Milutinović je izjavio, bez bilo kakvog pokazatelja i dokaza, da su njega 24. marta 1999.godine, dok je leteo od Kruševca prema aerodromu u Nišu, oborile naše raketne jedinice iz rejona Niša. Kolega pilot je protiv kolega raketaša izneo optužbu, bez ijednog dokaza, emisija se završila i šta je ostalo? Optužba, smišljena kleveta, neka programirana ujdurma ili šta? Evo nekih pokazatelja i činjenica: te noći avion, kojim je pilotirao Milutinović, kada je pogođen i oboren (pilot iskočio) nalazio se između Kruševca i Ribarske Banje na visini 1.800 metara apsolutne visine, na krajnjem dometu dejstva raketne baterije „kub”, koja je bila u rejonu Niša, vatreni položaj selo Trupale. Na krajnjem dometu, ali samo u uslovima da je između aviona i baterije bila ravna ploča bez ikakvih orografskih uzvišenja(prepreka). Međutim, između njih se nalazio Mali Jastrebac. Avion je na visinu na kojoj je leteo, za pomenutu bateriju bio u radarskoj senci Malog Jastrebca, te ista po njemu nije mogla dejstvovati. Druge baterije oko grada Niša bile su znatno izvan mogućeg dometa dejstva. Ako ovome dodam i činjenicu da te noći nijedna baterija sistema „kub” u rejonu Niša nije dejstvovala, onda se postavlja pitanje zašto gospodin Milutinović za obaranje aviona optužuje svoje kolege raketaše, a ne NATO lovce? Svi podaci o letu aviona,mestu pada, vremenu i visini leta, kao i podaci o rasporedu raketnih jedinica oko Niša nalaze se evidentirani u propisanim dokumentima. Meni ostaje pitanje u čijem je interesu da se i dalje manipuliše ljudima koji su u odbrani otadžbine časno obavili svoj zadatak – kaže general Smiljanić.

---------------------------------------------------------------------------

Avioni su bili testirani kao posle generalnog remonta

Tačna je konstatacija da je na avionima „mig-29” bio istekao vremenski rok rada od devet godina, od vremena uvođenja(1987. i 1988. godine) u operativnu upotrebu. Ali je i tačna činjenica da je na svim avionima koji su upotrebljeni u borbi, bilo izvršeno produženje roka rada, dva puta 15 odsto ukupnog vremenskog roka rada, što odobrava i sam proizvođač aviona. Po izvršenim radovima svi avioni su testirani(i prošli test) na dijagnostičkoj opremi MK-9.12, istoj onakvoj na kojoj se vrši testiranje posle generalnog remonta, kaže general Smiljanić.