Srbi već sa 15 mandata mogu u kosovsku vladu

Srbi su u prethodnoj kosovskoj skupštini imali 13 mandata, a namera im je da na vanrednim parlamentarnim izborima 8. juna, pored deset zagarantovanih mesta za srpsku zajednicu, osvoje još pet do 10 mandata. 

Optimizam počiva na tome što „Srbi prvi put i severno i južno od Ibra zajedničkim snagama kreću u osvajanje kosovskog parlamenta”, kako je predizbornu situaciju opisao Branimir Stojanović, gradonačelnik Gračanice, član SNS-a i jedno od vodećih imena sa liste „Srpska”.

– Uz jaku podršku Beograda, ovog puta se računa na glasove 130.000 Srba na Kosmetu i barem deo od 300.000 raseljenih koji su pre 30 ili 50 godina pod prinudom napustili pokrajinu – kaže Stojanović.

Osim što više osvojenih glasova srpsku zajednicu čini poželjnijim partnerom u izvršnoj vlasti, postavlja se pitanje koliko Srbi, kao nacionalna manjina, mogu da utiču u tamošnjem parlamentu i političkom životu, koji je skrojen prema kosovskim zakonima.

Naime, po isteku nadgledane nezavisnosti, kosovski ustav je 2012. godine ukinuo 10 rezervisanih mesta predviđenih za srpsku zajednicu, ostavljajući 10 zagarantovanih. Na ove izbore se izlazi bez tih mesta, iako su srpski poslanici mesec dana pred raspuštanje parlamenta bojkotovali sednice,pošto nisu dobijali odgovor na pitanje o rezervisanim poslaničkim mandatima u narednom sazivu skupštine. Zbog odsustva njihovih glasova nije izglasan ni zakon o oružanim snagama Kosova, do koga je premijeru u ostavci Hašimu Tačiju bilo veoma stalo.

Naime, to je, po važećem kosovskom ustavu, jedan od zakona za čije je usvajanje bila potrebna podrška dve trećine poslanika u parlamentu, ali i glasovi dvetrećine poslanika manjinskih zajednica.

Iz dosadašnjeg iskustva, pokazalo se da osim broja poslaničkih mesta u kosovskom parlamentu, presudnu ulogu igra činjenica da li oni odolevajupritisku albanskih partija i da li će biti ujedinjeni, jer su u suprotnom lak plen u političkim igrama.

To će biti važno i u narednom sazivu, jer predstoji rasprava o izmenama ustava, a postoje naznake da će seraditi na tome da se veto dvotrećinske većine manjinskih zajednica što više ograniči.

Poslanica u bivšem sazivu kosovskog parlamenta Rada Trajković smatra da srpski poslanici nisu u potpunosti iskoristili mehanizme koje su imali da stave veto na pitanja od interesa za svoju zajednicu. – Mogli smo da sprečimo ukidanje nadgledane nezavisnosti. A zašto nije: zbog neodgovornosti poslanika i razjedinjenosti –kaže Rada Trajković.

Lider Socijaldemokratije i bivši poslanik Saša Đokić podseća da su srpski poslanici ipak uspeli dvotrećinskom većinom da spreče gradnju u zaštićenim zonama Velike Hoče i Prizrena, a Komisija za prava, interese i zaštitu zajednica, u kojoj je većina Srba, uspela je da ospori izveštaje Agencije za privatizaciju i uputi desetine amandmana za menjanje zakona koji su išli na štetu Srba. On napominje da su izdejstvovali i zakon o formiranju Specijalnog suda za OVK i pomogli usvajanje zakona o produžetku misije Euleksa, „čiju podršku, očigledno je, Srbi sve više imaju”.

Bez obzira na broj mandata koje će srpski predstavnici imati, Trajkovićeva smatra da je najvažnije da u parlament uđu mladi i obrazovani ljudi. – Menjaće se ustav Kosova i dobri poznavaoci normativa mogli bi da utiču na njegov sadržaj, a za nas je bitno što možemo da angažujemo i savetnike iz Beograda – kaže Trajkovićeva i dodaje da to moraju da budu „jaki” poslanici koji će moći da animiraju međunarodnu zajednicu i sarađuju su državom Srbijom.

Šef skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun kaže da je svakako bitno koliko će Srbi dobiti glasova, jer će sa petnaestak mandata biti izuzetno poželjan partner svakoj albanskoj stranci za formiranje buduće vlasti. – A u izvršnoj vlasti možete da utičete, ako ste jedinstveni, na donošenje odluka koje idu u korist srpskog naroda ili koje sprečavaju donošenje jednostranih o odluka koje mogu da naškode – kaže Drecun.

I on smatra da je potrebna snaga srpskih glasova da se prilikom izrade novog ustava spreči izbacivanje zakonao neophodnoj dvotrećinskoj saglasnosti manjinskih zajednica za neka pitanja.

Slobodan Petrović, lider Samostalne liberalne stranke i zamenik premijera u ostavci za „Politiku”, rekao je da će na listi biti „svi oni kojima je nacionalni interes na prvom mestu, a ne kao do sada stranački” i da će uključiti ljude iz svih oblasti u kojima građani srpske nacionalnosti imaju velikih problema. 

 -----------------------------------------------------------------------------------------------------

Na „Srpskoj listi” 60 kandidata

Samo dan pre isteka roka „Srpska lista” će predati imena 60 kandidata. Takozvani Ujedinjeni srpski front, okupljen oko GI „Srpska”, gde će biti predstavnici Samostalne liberalne stranke, Liste „Sloboda, demokratija, pravda” – Oliver Ivanović, Socijaldemokratije i drugih političkih srpskih subjekata, danas će, po rečima Branimira Stojanovića, gradonačelnika Gračanice i jednog od vodećih članova „Srpske” predati kandidaturu, a sva imena koja se budu našla na ovom spisku „znače mnogo u srpskom političkom, kulturnom, ekonomskom, zdravstvenom životu” na teritoriji KiM.

Nezvanično saznajemo da će prilikom podele vlasti nakon konstituisanja skupštine i skupštinskih organa 70 odsto pripasti članovima „Srpske”, koji su i dobili većinu na novembarskim lokalnim kosovskim izborima i koji slove za jednu od vodećih političkih srpskih grupacija na Kosmetu. Oni imaju i veliku podršku vlasti u Beogradu. Preostalih 30 odsto podeliće ostale političke partije koje su u ovom jedinstvenom srpskom bloku, a koji od junskih izbora očekuju mnogo.