Nema zamene za ruski gas

„Nije u interesu Rusije da zapadnim zemljama uvodi gasni embargo jer tim izvozom popunjava polovinu svog budžeta”, kaže u onlajn intervjuu za „Politiku” Branko Terzić, izvrši direktor „Diloit centra za energetska rešenja” iz Vašingtona, inače bivši član Federalne regulatorne komisije SAD za energiju, koji je 2002. bio i savetnik Vlade Srbije za preobražaj energetskog sektora.

Svet je dosad prošao kroz nekoliko energetskih kriza i to je uvek bio neki poremećaj u tokovima nafte. Da li predviđate da će razlog za krizu ovoga puta biti gas?

Energija, konkretno prirodni gas, nije primarni razlog za ruske interese i aktivnosti u Ukrajini i na Krimu. Čak i da kroz Ukrajinu ne prolazi važan gasovod kojim se ruski gas transportuje do Zapadne Evrope, glavni faktori sadašnje krize su široke istorijske i trgovinske veze Ukrajine s Rusijom.Pošto izvozom prirodnog gasa u Evropu popunjava polovinu svog budžeta, nije u interesu Moskve da rizikuje gubitak tako važnog izvora prihoda.

Kako vidite mesto Rusije na globalnoj energetskoj mapi?

Rusija je danas drugi najveći svetski proizvođač prirodnog gasa i treći kad je reč o nafti. Njene rezerve oba energenta garantuju joj ulogu jedne od ključnih energetskih sila na globalnom tržištu.

Ima li EU alternativu za ruski gas?

Rusija obezbeđuje oko 40 odsto gasa koji se troši u Evropi, a neke zemlje, poput Slovačke, od njega su zavisne sto odsto, dok su druge, kao što su Španija, Portugalija i Velika Britanija, zavisne veoma malo. Alternative snabdevanju iz Rusije, što bi naprimer mogao da bude LNG (utečnjeni gas) ili onaj transportovan gasovodima sa severa Afrike – u bliskoj budućnosti nema.

Obezbeđivanje alternativnih izvora zahteva kako novu infrastrukturu za pretovar i skladištenje utečnjenog gasa, tako i nove gasovode, što zahteva velike investicije i mnogo vremena.

U poslednjih nekoliko godina mnogo se govori o usponu energetskog sektora u SAD, pa čak i o „Saudi Americi”. Kako to menja energetsku geopolitiku sveta?

Razvoj tehnologije koja je omogućila eksploataciju uljnih škriljaca najveća je promena u energetskoj industriji od uvođenja atomske energije. SAD će početi izvoz LNG već krajem 2015, a nekoliko godina kasnije i nafte, kojom se donedavno 60 odsto snabdevala iz uvoza.

Izvoz nafte zahteva promene zakona, a SAD su odskoro čak deset puta povećale izvoz naftnih derivata, kao što su benzin i dizel. Nova samodovoljnost Amerike u nafti i prirodnom gasu nije, međutim, uticala na domaće cene, koje se određuju globalno, pa tako svaki poremećaj, naprimer na Bliskom istoku, povećava i cenu koju plaćaju američki potrošači. Zbog toga će SAD zadržati strateški interes za naftne regione sveta, kako bi obezbedila razumne cene i globalni pristup nafti i gasu svojim saveznicima.

Kakvo je dejstvo takozvane revolucije škriljca na američku ekonomiju?

Efekat je bio veliki kad je reč o povećanom zapošljavanju, nižim cenama gasa, pojevtinjenju električne struje i izgradnji novih industrijskih fabrika s gasnim pogonom. Niže cene gasa smanjile su potrošnju struje za 10 odsto. Do 2015. ova revolucija će stvoriti oko 800.000 novih radnih mesta, a najavljeno je oko 100 milijardi dolara novih investicija u petrohemijskoj industriji, što je sve zasnovano na činjenici da je prirodni gas ovde 75 odsto jeftiniji nego u Evropi.

Mogu li SAD da postanu veliki izvoznik prirodnog gasa i da li njegov transport do Evrope tankerima može biti ekonomičan, s obzirom na velike investicije neophodne za izgradnju lučke LNG infrastrukture?

Prvi izvozni LNG terminal na američkom tlu postaće operativan u Teksasu početkom 2016, a svi njegovi kapaciteti već su prodati kupcima u Japanu i Aziji. Izgradnja drugih još nije počela i oni neće biti gotovi do 2020, pa u doglednoj budućnosti nema mogućnosti za izvoz u Evropu. S obzirom na očekivanu proizvodnu cenu prirodnog gasa u SAD, čak i kad joj se dodaju troškovi utečnjavanja i tankerskog prevoza, američki LNG može da bude konkurentan u Evropi i drugde.

Studija koju smo uradili u „Diloitu” procenila je, međutim, da bi američki izvoz LNG naišao na značajnu konkurenciju izvoznika iz Katara, Australije, Trinidada i Tobaga, kao i drugih proizvođača.

M. Mišić

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Južni tok gasa zavisi od istočnog toka događaja.

• Zapad energetski zavisi od Rusa. A mi od braće.

• Sve se zakomplikovalo. Moraće da se skinu gas maske.

• Rusima ne treba čvrsta valuta. Oni imaju tečnu i gasovitu.

• U politici imamo mnogo struja, ali nama fali električna.

• Da smo još u najstarijim geološkim periodima mislili na fosile, sada bismo imali naftu.

• Kad smo kod fosila, nama su potrebni oni pod zemljom, a ne na zemlji.

• Rusi ne daju Arktik. Tamo su im zaleđene devizne rezerve.

• Svet troši energiju da bi došao do – energije.

• Rasplamsala se borba za energente. Na ljude niko ne računa.

• Moraćemo da uvezemo škrge, pre nego se otopi sav led na Zemlji.

• Alhemija?! Naftni šeici koriste naftu da bi sagradili Beograd na vodi.

Dragutin Minić