Skuplja hrana u jugoistočnoj Evropi

Zbog posledica suše koja je zahvatila celu jugoistočnu Evropu pokrenut je lanac poskupljenja hrane. U Hrvatskoj je kao prva konkretna posledica velikih suša i smanjenog roda žitarica povećana cena hleba, koji je od prvog dana avgusta u celoj Hrvatskoj poskupeo za prosečno 10 odsto, javlja naš dopisnik R. Arsenić.
Zbog poskupljenja stočne hrane upravo su povećane i proizvođačke cene mesa od sedam do deset odsto, ali to nije kraj. Procenjuje se, naime, da će na jesen meso morati da poskupi još za petnaestak odsto.

"Nemoguće je sada proceniti kolike se cene mesa mogu očekivati ove jeseni, ali mnogo je činilaca koji će uticati na povećanje", kaže Branko Bobetić iz "Kroacijastočara". Odlučujuću ulogu u tome imaće cena kukuruza koja je već skočila za 40 odsto u odnosu na prošlogodišnju pa je zbog toga vlada ovih dana odobrila bescarinski uvoz 300.000 tona ove žitarice. Međutim, strahuje se da će se do njega veoma teško dolaziti, pa se u tom kontekstu spominje uredba Vlade Srbije o zabrani izvoza žitarica i namera Mađarske da postupi na sličan način. Ove zabrane mogle bi se odraziti na cene ulja u Hrvatskoj, koja većinu uljarica uvozi upravo iz Srbije i Mađarske.

Cena uljarica na svetskom tržištu, prema procenama predstavnika poljoprivrednih organizacija u Hrvatskoj, narednih meseci će da raste i do 100 odsto.

I prinosi pšenice u Mađarskoj, prema pisanju Tanjuga, biće manji za 10 odsto, a kukuruza čak za trećinu. Na mađarskim njivama je požnjeveno 3,4 miliona tona pšenice, umesto očekivanih 3,8 miliona, dok će prinosi kukuruza najverovatnije biti manji za trećinu.

Manja proizvodnja žitarica će, kako ukazuju u Ministarstvu poljoprivrede, nepovoljno uticati na cene osnovnih prehrambenih proizvoda, pa je sasvim sigurno da će suša povećati inflaciju za nekoliko procenata.

Cena tone pšenice i kukuruza na Budimpeštanskoj berzi je već dostigla 200 evra, što je čak za 80 odsto više nego juna prošle godine. Pšenično brašno će neminovno poskupeti za 25 do 30 procenata. Hleb je u Mađarskoj i dalje socijalna kategorija, pa se gubici na njemu kompenzuju skupim pecivima. Uprkos tome, broj pekara u zemlji je u poslednje četiri godine pao sa 1.800 na 1.200.

I Slovenija se suočava s višim cenama osnovnih namirnica. Tokom prve polovine godine cena hrane je porasla pet odsto, dok je u isto vreme prošle godine povećanje iznosilo 1,9 odsto, prenosi Tanjug. S druge strane, cena hleba je rasla brže, pa je samo u julu ona povećana za 1,5 odsto u odnosu na jun.

Prema pisanju lista "Večer", slovenačkim potrošačima se sve više čini da je nepošteno da zajedničko tržište EU funkcioniše samo na nekim poljima, pa su tako cene u njihovoj zemlji na nivou EU, dok plate nisu, prenosi Tanjug.

Sindikat slovenačkih poljoprivrednika zatražio je od mlinsko-pekarskih firmi da pristanu na otkup pšenice B klase po ceni od 180 evra za tonu, zapretivši u suprotnom protestima.

Za razliku od našeg područja, pšenica je u Češkoj dobro rodila, prenosi Beta. Uprkos tome, češki pekari ipak najavljuju poskupljenja za oko 25 odsto, pošto evropski prekupci masovno otkupljuju češke žitarice po znatno višim cenama.

Ove godine će češki zemljoradnici požnjeti 6,25 miliona tona osnovnih žitarica, što je za 8,4 odsto više nego prošle godine. "Letina je dobra u celoj Evropi, ali cene ipak rastu, zbog količina žitarica namenjenih proizvodnji biogoriva", objašnjava analitičar Petr Havel paradoks da je u Češkoj rodilo na poljima kao nikad, ali da će hleb ipak biti skuplji.

Pored biogoriva za naglu nestašicu žita u Evropi kriva je i suša u Ukrajini i Rusiji, pa zato tradicionalni kupci, arapske zemlje, ove godine otkupljuju žitarice u Evropskoj uniji, a cene na gore u Češkoj teraju i zapadni prekupci. "Ove godine Nemci na zapadu Češke otkupljuju žito direktno ispod kombajna, a plaćaju ga 150 evra za tonu, dok se pšenica lane plaćala 107 evra, a sada njena cena počinje od 160 evra za tonu", kazao je predsednik češke agrarne komore Jan Veleba.

Iako Veleba procenjuje da će sadašnji vrtoglavi rast cena žitarica stati na jesen, kada će se pokazati da ih ima dovoljno i za biogorivo i za hleb i pecivo, pekari najavljuju poskupljenje od najmanje 25 odsto i zbog neprestanog rasta cena energije, pre svega struje.

J. R.