Kobna velika brzina

U četiri teške saobraćajne nesreće proteklog vikenda poginulo je osmoro ljudi, a 11 osoba je teže i lakše povređeno. Tri osobe poginule su u udesu koji se dogodio na putu Nova Varoš - Zlatibor, dve u saobraćajnoj nesreći u Merošini kod Niša, jedna u Beogradu, dok je jedan pešak poginuo u Obrenovcu. Nastradao je i vozač iz Stare Moravice kada je prekjuče udario u autobus na liniji Subotica - Sombor.
Prema podacima Uprave saobraćajne policije, za poslednjih osam dana na putevima Srbije dogodilo se oko 200 težih nezgoda, u kojima je poginulo 18 osoba, dok je povređeno 214 ljudi. Blagoje Milinić, zamenik načelnika Uprave saobraćajne policije, kaže za "Politiku" da se u julu ove godine na putevima dogodilo 1.725 nezgoda sa nastradalim licima. Poginulo je 96, a povređeno je 2344 osoba. U poređenju sa istim mesecom prošle godine, zabeleženo je smanjenje broja nezgoda za pet odsto, dok je broj nastradalih povećan za oko 14 odsto.

Statistika ukazuje da se saobraćajne nesreće češće dešavaju u letnjem periodu, i to od jula do oktobra, u odnosu na zimski period kada su vozači oprezniji zbog težih uslova vožnje, kao što su poledica, klizav kolovoz ili sneg. Milinić kaže da uzroke zbog kojih se leti dešava više nezgoda treba tražiti u češćem korišćenju vozila ali i u smanjenoj usredsređenosti vozača.

- Koncentracija se smanjuje pre svega zbog visokih temperatura, promene vazdušnog pritiska koji utiče na ljude sa hroničnim oboljenjima, poput povišenog krvnog pritiska i šećera. U letnjem periodu se dešava više nesreća kojima prethodi infarkt ili pogoršanje zdravstvenog stanja vozača - kaže Milinić.

Sto radara za celu Srbiju

Posle ovako teških nesreća koje su se dogodile proteklog vikenda, naravno da se postavlja pitanje kako sprečiti tragedije. Jedno od rešenja srpski Komitet za bezbednost saobraćaja vidi u usvajanju novog zakona o bezbednosti saobraćaja koji je sačinjen pre više od godinu dana. Zbog toga je komitet pozvao vladu i Skupštinu Srbije da hitno usvoje ovaj zakon. Ovaj komitet smatra da bi usvajanjem tog zakona u Srbiji bilo spaseno najmanje 100 ljudi godišnje, jer je njime predviđeno oštrije kažnjavanje vozača i kazne za nadležne koji ne održavaju puteve i signalizaciju. Predlog novog zakona propisuje i kvalitetniju obuku u auto-školama i mnoge druge mere, a pripremljen je po uzoru na zakone država Evropske unije u kojima se broj poginulih u saobraćajnim udesima smanjuje, uprkos povećanju broja vozila.

Međutim, ovo mišljenje je vladalo i početkom 2002. godine, kada je donet Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, kojim su novčane kazne za prekršioce postale drastično velike. Mnogi i danas veruju da će se upravo na taj način postići veća bezbednost u saobraćaju, ali, upućeniji tvrde da je pravi problem nedisciplina vozača i pešaka. Kada je zakon stupio na snagu, policija je intenzivno kažnjavala sve koji su pravili prekršaje u saobraćaju i rezultati su u prvih mesec dana bili više nego odlični. Niko nije prelazio ulicu na mestima gde nema pešačkog prelaza, gotovo svi su počeli da se vezuju bezbednosnim pojasevima, a statistike su pokazale da je manje sugrađana vozilo u alkoholisanom stanju. Međutim, vremenom, akcija sprovođenja zakona je slabila što pokazuje i manji broj saobraćajnih policajaca na ulicama, a vozači i pešaci su ponovo počeli da krše saobraćajne propise.

Dakle, nije problem u donošenju zakona, već u njegovoj primeni. Značajna bi trebalo da bude i uloga sudova za prekršaje, koji obično ne reaguju blagovremeno u izricanju kazni. Jer, kazna koja se izrekne posle šest meseci ili godinu dana nema isti efekat kao kazna koja je naplaćena posle mesec dana.

Neosporno, glavni problem u saobraćaju jeste neprilagođena brzina zbog koje se dešava najčešći broj nesreća. Na drugom i trećem mestu uzroka saobraćajnih nesreća nalazi se preticanje i nepoštovanje prvenstva prolaza. Blagoje Milinić, zamenik načelnika Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije, kaže za "Politiku" da postoje tri grupe vozača koji voze neprilagođenom brzinom. U prvu grupu spadaju vozači koji previše veruju u pouzdanost svojih vozila, pre svega misle da većom brzinom mogu lako da savladaju opasne krivine. Drugu grupu čine arogantni i prepotentni vozači koji misle da su toliko dobri da za njih ne postoji ograničenje brzine. Treću grupu čine oni koji se upoređuju sa drugima, pa povećavaju brzinu kad vide da drugi to čine.

Milinić kaže da je za prvih sedam meseci ove godine napisano 130.000 kazni zbog nepoštovanja propisane brzine.

Postoje mišljenja da bi broj saobraćajnih nesreća bio smanjen ukoliko bi policija postavljala radare na manjoj udaljenosti, nego što sada radi. Na primer, ako je radar postavljen na svakih pet ili deset kilometara, onda vozači ne bi mogli nezapaženo da razviju veliku brzinu, pa bi samim tim rizik od nesreća bio znatno smanjen. Milinić kaže da saobraćajna policija svakodnevno angažuje oko 100 radarskih uređaja. Oni se postavljaju na onim deonicama puteva gde se češće događaju nesreće.

Patrole samo na rizičnim deonicama

- Svakom rasporedu saobraćajne patrole prethodi analiza o tome koja je deonica puta rizična. Recimo, negde se na pet kilometara puta nalazi čak dva radara, dok negde na 40 kilometara nema nijedne radarske stanice - kaže Milinić.

S druge strane, poslednjih meseci svedoci smo intenzivnog reklamiranja radar detektora i laserskih ometača radara. Prvi uređaj vozačima služi da otkrije, a drugi da ometa policijsku radarsku kontrolu. Na propagandnom materijalu, između ostalog, navedeno je i to da je osnovna njihova svrha da pomognu bezbednijoj vožnji u saglasnosti sa ograničenjima brzine.

Radar detektor stvara kod vozača lažnu predstavu o tome da može da vozi neograničenom brzinom, a da za to neće biti kažnjen. Neki pribegavaju i tabletama "antipolicaj" koje zavaravaju aparat za merenje alkohola u krvi. Možda će takvi vozači izbeći novčanu kaznu ali teško da će izbeći saobraćajnu nezgodu. Šta je važnije - život ili izbegavanje plaćanja novčane kazne koja je minorna u odnosu na moguće posledice sudara.

Milinić kaže da ugradnja i korišćenje uređaja koji ometaju policijske radare uvodi vozača u krivično delo ometanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti, koje je zakonom kažnjivo i do tri godine zatvora.

- Otkrivanje ovih uređaja je veoma jednostavno jer policijski radar ne reaguje na to vozilo i ono je, uslovno rečeno, odmah fiksirano - naglašava Milinić.

Danijela Vukosavljević
Dušan Telesković