Sad nema tu trt – mrt!

Ovih dana pozorišni kritičar "Politike" Ana Tasić sa razlogom se čudila zbog čega je predstava "Trtmrtživotilismrt" u stilu komedije nemog filma zasnovana na narativnoj podlozi Šekspirovog "Hamleta" kad to "zaista nije suštinski opravdano" ("Politika", 10. 08).
Ako je tako sa nezasnovanosti teme, njen naslov je jasno "inspirisan" jednim stihom Laze Kostića, nenadmašnog prevodioca Šekspira.

Zna se da je Laza Kostić prevodio stih za stih, trudeći se da prenese i smisao i svoju verziju desetosložnog jamba. Razume se, ponekad je odstupao iz poetskih razloga. U našem primeru on je postupio veoma zanimljivo i opravdano. Naime, Šekspirov stih iz usta Laerta, koji zbog nejasne smrti oca Polonija, besno upućuje kralju reči:

"How canne he dead? I’ll not be juggl’d with." (Penguin Books, 1994, p.122) Kostić nije doslovno preveo ("Kako je umro? Neću da me obmanjujete"), već "Sad nema tu trt – mrt! Kazuj mu smrt!

Smisao je sačuvan jer Laert zahteva od kralja da kazuje Polonijevu smrt. Pitanje je samo zbog čega se Laza nije držao teksta, kad je to mogao u nizu varijanti jamba, npr. – A kako umre? Hoću to da znam! Ili – A kako to? Objasnite mi smrt! U obe varijante jamb je zadržan.

Međutim, pesnik, dramaturg i šekspirolog Kostić želi da izrazi glasovnu ekspresiju, pa to čini leoninski rimujući krajeve prvog i drugog dela stiha. Primećeno je da tu Šekspir nema leoninsku rimu, ali treba imati sluh za ponavljanje zvučnog d i bliskih zubnih t i th. Dodajmo da se Laza, kao i Zmaj, nije strogo držao takozvane čiste rime, te je ponekad veoma slobodno dovodio u vezu zvuke pojedinih glasova.

Njegovo d, i četiri ponavljanja t praskaju i sa r pršte.

Ne zaboravimo da je Laza bio i pozorišni kritičar a u omladinskim godinama i glumio. Njegova dosetka narodnog izraza došla je u munjevitom vrcanju imaginacije i ekspresije. Ako treba neutralisati izraz, zna se da je to posao glumca i reditelja, tj. dikcije i gestovne vizuelizacije. Svaki glumac zna da se intonacionim finesama jednoj reči mogu dati desetine smisaonih varijacija.

Veoma je karakteristično to što je pesnik prevodilac i metričar ostvario bezmalo svih pet iktusa akcenatskim udarima, baš kao i Šekspirov Laert, završavajući stih efektno jednosložnicom.

Vreme je pokazalo da se Bogdan Popović (1864–1944), čuveni kritičar i estetičar, zagovornik teorije "umetnost radi umetnosti" i analize "red po red" i "reč po reč", ogrešio o Kostića u raspravi o prevodima Šekspira. Uz to, nije ni slutio da će iz njegove kritike navedenog stiha preći u čaršijsku publiku jedini izraz "trt-mrt".

I ne samo u čaršiju već i u nedoučene umetničke krugove.