Divlja deponija na divljem placu

Subotica – Divlja deponija u naselju Ker, udaljena svega 500 metara vazdušnom linijom od centra grada, mesecima je tema u lokalnoj samoupravi, a još se ne nazire ni ko treba da pokupi nagomilano smeće sa ove lokacije, niti ko će da raščisti nagomilane pravne nesuglasice. Rukovodstvo mesne zajednice Ker išlo je od ombudsmana do javnih komunalnih službi – ne bi li pronašlo odgovor na pitanje: ko će da očisti smeće sa divlje deponije ispod njihovih prozora, ali i da spreči dalje donošenje otpada. Predsednik MZ Milan Matić je upozoravao da je ovo mesto pravi izvor zaraze jer se ovde redovno odlažu i uginule životinje.

Umesto rešenja, Kerčani su otvorili niz novih, pre svega, pravnih problema. Jer, kada je priča o deponiji izbila u javnost, ispostavilo se da osim strvina na tom placu može da se nađe i "zlatna koka". Jer divlja deponija nastala je na građevinskom zemljištu koje je blizu centra grada, a pri tom se radi o placu potpuno nejasnog pravnog statusa.

Tako se, u isto vreme, oglasila i sekretar Udruženja izbeglih i prognanih lica Verica Grgurević, koja smatra da je Direkcija za izgradnju grada ugrozila ono što je, kako ona tumači, imovina Udruženja. Da imovina pripada njima, ona dokumentuje saglasnošću Saveznog sekretarijata za rad, zdravstveno i socijalno staranje iz januara 2003, kojim se Udruženju daje dozvola da dovrši objekte koje je započela Direkcija za građevinsko zemljište. Takođe se i Građevinska direkcija Srbije slaže da Udruženje bude suinvestitor na objektima čija je gradnja započela tokom obnove zemlje. A divlja deponija u Keru nikla je baš na jednom takvom placu.

Na rečenom mestu su, 2000. godine, u jeku predizborne kampanje, postavljeni temelji za zgradu u kojoj je stanove trebalo da dobiju mladi stručnjaci i bračni parovi sa malom decom, dok je nekoliko stanova bilo namenjeno i pripadnicima MUP-a i Vojske. Čim je prvi kamen spušten u temelje, bilo je jasno da je ukopan na pogrešnom mestu, jer je trebalo da bude na parceli od pedesetak ari koja je u vlasništvu policije, a kamen je stavljen na placu od preko osam hektara, koji je bio imovina građevinskog preduzeća "Integral inžinjering". U međuvremenu, građevinska firma je otišla u stečaj, a sticajem nejasnih okolnosti, baš ova parcela nije ušla u stečajnu masu. Naknadno je preneta i u državno vlasništvo.

Tu nije kraj vlasničkim "putešestvijama" ovog placa koji je, izgleda, "divlji" baš kao i deponija na njemu. Dakle, iako je Trgovinski sud presudio da je država, u vidu Fonda za razvoj, vlasnik placa, na interesovanje subotičkog ombudsmana, izvršni direktor ovog fonda Milan Đorđević je priznao da je neki referent zaturio presudu, pa promene u vlasništvu nisu unete u zemljišne knjige.

Direkcija za razvoj grada godinu dana je pokušavala da se sa subotičkim građevinskim firmama dogovori da ovde odlažu šut, kako bi se zatrpala deponija, ali to uglavnom niko nije poštovao. Verica Grgurević, sekretar Udruženja izbeglih i prognanih, u razgovoru za "Politiku" tvrdi da su na taj način ugrozili već iskopane temelje i uzurpirali posed koji pripada Udruženju. Zbog toga je prvo u Okružno, a potom i u Specijalno tužilaštvo, poslala obaveštenje o događajima na divljoj deponiji.

– I naš je interes da se odredi ko je vlasnik zemljišta, jer je po našim planovima tamo predviđena izgradnja sportsko-rekreacionog centra – kaže predsednik opštine Geza Kučera za naš list, ali za sada ne otkriva da li će opština i sama nešto preduzeti kako bi se utvrdilo da li na kraju ona ima pravo da raspolaže placom od preko devet hektara u građevinskoj zoni.