Više temperature, manje padavina

Milano koji liči na Veneciju, sneg u Africi i Južnoj Americi, neuobičajeno niske zimske temperature zabeležene u julu u Argentini i Čileu, oboreni temperaturni rekordi od kada postoje merenja u Srbiji – samo su deo ekstremnih vremenskih prilika koje haraju našom planetom poslednjih meseci. Dugoročne prognoze za Srbiju govore da će temperature rasti u naredne tri decenije, dok će padavina biti manje za oko 30 odsto.
– Ekstremne vremenske prilike poput toplotnog talasa koji je u julu zahvatio Srbiju u trajanju od nedelju dana sa temperaturom većom od 40 stepeni Celzijusa u 22 grada, neće se ponoviti do kraja leta – prognozira Momčilo Živković, meteorolog. Po njegovim rečima, do kraja godine očekuju se nešto više temperature u odnosu na prosečne, posebno u jugoistočnoj Srbiji, što je u skladu sa trendom globalnog otopljavanja i efekta staklene bašte zbog sve veće koncentracije gasova u atmosferi.

"U Srbiji će temperature rasti u naredne tri decenije", kaže Vladan Ducić, klimatolog. Kako navodi u pojedinim oblastima mogu se očekivati razlike u brzini rasta i trendu srednje godišnje temperature od plus 0,3 stepena po deceniji na severu zemlje do 0,2 po deceniji na prostoru jugoistočne Srbije. Što se tiče količine padavina, u letnjem periodu očekuje se smanjenje do 2020. godine od oko 40 odsto u Negotinskoj krajini, 30 odsto u istočnom i jugoistočnom delu Srbije, a u Vojvodini, Šumadiji i Pomoravlju od 20 do 30 odsto.

Naučnici koji su proučavali temperaturne rekorde u Evropi zaključili su da se dužina toplotnih talasa udvostručila od 1880. godine sa 1,5 na tri dana u proseku. Takođe, utvrdili su da se utrostručio broj letnjih dana koji su daleko topliji od proseka . Tim naučnika, koji predvodi Pol M. Dela-Martasa sa Univerziteta Bern u Švajcarskoj, kaže da ovi nalazi potvrđuju teoriju da globalno zagrevanje može da gurne Evropu u ekstremne uslove. Oni su preporučili da zdravstvene organizacije u regionima rade na tome kako da se po ljudsko zdravlje smanji rizik od letnjih toplota, piše Vašington post".

"Gardijan" na naslovnoj strani donosi procenu britanskih naučnika da će se posle 2009. godine globalno otopljavanje dramatično ubrzati.

Za svaku godinu u narednoj deceniji postoji verovatnoća od 50 odsto da će biti toplija od 1998. godine, kada je zabeležena najviša prosečna temperatura na planeti. Naučnici su do takvog predviđanja došli tako što su veliki broj statističkih podataka, između ostalog temperaturu vode i vazduha na raznim tačkama na Zemlji, uneli u komplikovani kompjuterski model.

Ovaj list navodi i da su se naučnici do sada bavili prognozama posledica globalnog otopljavanja za 50 ili 100 godina, ali da ovaj model koji su primenili britanski stručnjaci omogućava da se predvide temperature u narednih nekoliko godina, što bi vladama širom sveta trebalo da omogući da se pripreme za velike vrućine, padavine i druge neprilike.

I Svetska meteorološka organizacija sa sedištem u Ženevi saopštila je da je svet suočen s nizom ekstremnih, rekordnih vremenskih prilika u ovoj godini. Ova organizacija je navela da su temperature na površini zemlje u januaru i aprilu i julu dostigle rekord otkako je počelo beleženje temperature 1880. godine, i bile su stepen više od proseka u tim mesecima, prenela je agencija Rojters. Kako upozorava Svetska meteorološka organizacija klimatske će promene dovesti do daljeg rasta prosečnih temperatura, većeg broja padavina i oluja, porasta nivoa mora i promene načina cirkulacije između okeana i atmosfere.

Ove godine u Engleskoj i Velsu maj i juni su bili rekordno kišni, a u poplavama je život izgubilo devetoro ljudi, dok šteta premašuje šest milijardi dolara. Vlaga je dostizala nivo kakav se ne beleži od 1766. godine.

U Nemačkoj april je bio najsušniji otkako se prati hidrometeorološka situacija (od 1901. godine), dok je maj bio rekordan po padavinama.

U mnogim evropskim zemljama u aprilu je došlo do najviših ikada zabeleženih temperatura za taj mesec dok su rekordne vrućine pritisle zapadnu i centralnu Rusiju u maju, a jugoistočnu Evropu u junu i julu.

U Argentini i Čileu neuobičajeno niske zimske temperature zabeležene su u julu, dok je u Južnoj Americi u junu padao sneg, prvi put od 1981. godine.

N. Kovačević

-----------------------------------------------------------

Stabilan i suv septembar

U periodu od 18. avgusta do 3. septembra biće stabilno i suvo vreme sa srednjim dnevnim temperaturama znatno iznad višegodišnjeg proseka. Jutarnja temperatura biće oko 21, a najviša dnevna oko 35 stepeni Celzijusovih. Jutarnja temperatura biće između 15 i 21 stepena. Oko 18, 19, 21. i 22. avgusta biće promenljivo vreme pri čemu su mogući lokalni pljuskovi i grmljavina, dok se oko 27. avgusta očekuje prolazno naoblačenje sa kišom mestimično, lokalnim pljuskovima, grmljavinom i umerenim severozapadnim vetrom. Slab do umeren severni vetar duvaće 21. i 22. avgusta.

Do kraja prve dekade septembra, uz češću pojavu kiše mestimično, pljuskova i grmljavine, srednje dnevne temperature biće neznatno ispod višegodišnjeg proseka (od 18 do 20 stepeni). Jutarnja temperatura biće od 12 do 15, a najviša dnevna od 23 do 26 stepeni.

Do sredine septembra ponovo će biti stabilno i suvo sa srednjom dnevnom temperaturom u granicama višegodišnjeg proseka. Jutarnja temperatura biće u intervalu od 15 do 19 stepeni, a najviša dnevna oko 28 stepeni.

Prognozirana količina padavina biće ispod višegodišnjeg proseka za posmatrani period.