Turisti "sakrili" milion evra

U špicu turističke sezone u Srbiji je boravilo oko 95.000 turista, a ono što zabrinjava jeste podatak da je svaki treći turista bio neregistrovan. Prema podacima Turističke organizacije Srbije, koja je dobila informacije na osnovu ankete i procene turističkih centara, odnos između prijavljenih i neprijavljenih gostiju u privatnom smeštaju je gotovo identičan.
Tako je početkom avgusta na Zlatiboru u registrovanom privatnom smeštaju bilo 5.157 gostiju, dok se procenjuje da je neprijavljeno bilo 4.880 turista. Slično je i u Vrnjačkoj Banji gde je bio registrovan 3.631 gost, a onih koji "nisu stigli da se upišu" bilo je 3.500. Trenutno je najteža situacija u Sokobanji gde je više neprijavljnih (5.200) u odnosu na prijavljene (4.711) turiste. I u drugim mestima ima neprijavljenih turista, ali se njihov broji meri samo - stotinama.

Koliki je gubitak ukoliko se posmatra samo nenaplaćena boravišna taksa? Za sada niko u javnosti ne želi to makar približno da proceni.

Prema našem istraživanju, zasnovanom na prosečnoj ceni boravišne takse od jednog evra i proceni da u Srbiji puna sezona traje samo 50 dana i da je u tom periodu prosečno 20.000 gostiju neprijavljeno, proizlazi da za godinu dana ovi "turisti" ne plate svoje obaveze u visini od milion evra.

Odmah se postavlja pitanje ispravnosti ovakve analize i visine izgubljene dobiti. Poređenje sa zemljama u okruženju čiji su zvaničnici izneli podatke o ovakvoj vrsti turističkih gubitaka moglo bi da pokaže da je naša računica u osnovi samo - previše optimistička.

Tako je glavni turistički inspektor Crne Gore Božo Vučeković pre nekoliko dana izjavio da budžet godišnje gubi 5,2 miliona evra zbog neplaćanja boravišne takse. Treba podsetiti da je ovih dana u Crnoj Gori oko 105.000 turista, dok je u Srbiji deset hiljada manje, što ukazuje i na moguće stvarne gubitke u Srbiji od neplaćanja ove naknade.

Prema proceni Vučekovića, problem sive ekonomije u turizmu toliko je izražen da se čak dve trećine ležajeva u privatnom smeštaju izdaje nelegalno. Samo na teritoriji opštine Budva, koja ostvaruje preko 60 odsto prometa u turizmu, kako navode pouzdane procene ima oko sto hiljada ležajeva. Zvanično prijavljenih kreveta za izdavanje je četiri puta manje.

Ništa nije bolja situacija ni u drugim državama u okruženju. Tako su u Hrvatskoj izračunali da strani državljani poseduju čak 50.000 kuća za odmor, a da procene ukazuju da stranci u ovoj državi imaju u vlasništvu čak 300.000 ležajeva. Ovi "kreveti za odmor" izdaju se van zvaničnih kontrola i država ne ubira prihode od boravišne takse i poreza. Prema jednoj računici koja je predstavljena u medijima a odnosi se na prošlu godinu, Hrvatska samo od neplaćanja boravišne takse gubi 12,3 miliona evra. Hrvatska od turizma ove godine planira prihod od čak 6,8 milijardi evra, ukupno ima registrovanih 450.000 postelja u privatnom smeštaju.

U Srbiji se ne planira ovoliki prihod od turizma i zato je veliki problem za turističke poslenike da prikupe što više novca po osnovu boravišne takse. Tim pre što ukupan iznos od ove takse pripada upravo turističkim centrima, a novac se investira u lokalnu turističku promociju, turističku signalizaciju i, kako zakon nalaže, za rad turističko-informativnih centara.

Za sada se kao "šala" prepričava događaj prema kome je u jednom turističkom centru Srbije evidentiran slučaj da je više gostiju platilo boravišnu taksu nego što ukupno ima kategorisanih kreveta u tom mestu. Rešenje je u dovitljivosti "srpskog domaćina" koji je svoje takozvane rođake, prijatelje i kumove prijavio kao goste. Naravno "zaboravio" je da prethodno kategoriše svoje apartmane sobe, tako da formalno nije imao obavezu da plaća boravišnu taksu.

Ovi "vredni domaćini" izračunali su da je bolje da uredno plaćaju taksu, a da se njihovi turistički apartmani i dalje vode kao kuće za odmor. Da svako ima koristi - i gazde i opština, a za onih milion evra koji nedostaju srpskom turizmu od boravišne takse postaraće se, valjda, neko drugi.

------------------------------------------------

Ruskih gostiju više za 39 odsto

Turistički promet u Srbiji je za prvih šest meseci ove godine povećan u proseku za čak 19 odsto, tako da je izvesno da će turizam Srbije ove godine biti među evropskim rekorderima. Svi gradovi i turistički centri ostvarili su dvocifrene stope rasta. Jednocifrene stope ostvarili su samo Kopaonik sa noćenjima stranaca i Sokobanja sa domaćim turistima.

Domaćih turista bilo je ukupno više za 20, a inostranih za 16 procenata. Najveći porast turista iz Srbije ima Niška Banja u kojoj je boravilo za 77 odsto više gostiju, dok su ipak najposećeniji Kopaonik, Beograd, Vrnjačka Banja i Zlatibor. Prvi na listi interesovanja stranaca su Novi Sad sa porastom od čak 30 odsto, a slede Niš i Beograd gde je gostiju bilo više za 18 procenata. Ipak, najviše stranih gostiju boravilo je u Beogradu, a zatim u Novom Sadu i na Kopaoniku.

Srbija je u prvoj polovini 2007. godine bila najprivlačnija Rusima kojih je bilo za čak 39 odsto više nego prošle godine u isto vreme. Interesovanje za boravak na ovim prostorima pokazali su Nemci sa porastom od 34 odsto i Austrijanci kojih je bilo više za 31 procenat. Ipak, i dalje suvereno prva četiri mesta drže zemlje sa prostora nekadašnje SFRJ - BiH, Crna Gora, Slovenija i Hrvatska. Interesantno je da je jedino kod građana Crne Gore zabeležen pad interesovanja za Srbiju i to za 19 odsto.