Kako sam propustio šest miliona dolara (1)

Pre oko mesec dana elektronskom poštom mi je stigla poruka od izvesnog gospodina koji se predstavio kao Tai Lin, menadžer jedne banke sa Tajvana, koji je, eto, baš mene odabrao da mu pomognem u jednom izglednom poslu, u kojem ćemo obojica postati milioneri. Njegov profit bi bio 24 miliona dolara, a moj, kao pomagača, samo šest.
Predlog je bio jednostavan. U banci kojom upravlja gospodin Tai Lin leži 30 miliona dolara, koje je pre šest godina na 12 meseci oročio jedan britanski konsultant za poslove s naftom. Godina je prošla, ali deponent nije dolazio po svoje. Pošto na bančinu korespondenciju niko nije odgovarao, gospodin Tai je sproveo sopstvenu istragu i od tamošnje "Nacionalne korporacije za minerale" dobio obaveštenje da je Britanac poginuo u jednoj saobraćajnoj nesreći, ne ostavivši bilo koga iole bliskog da ga nasledi.

Pošto, po tajvanskim zakonima, depozit kome je isteklo oročenje, ako ga niko ne potražuje, po isteku šest godina prelazi u vlasništvo države, čiji su zvaničnici, kako mi je predočio gospodin Tai, korumpirani, neophodno je novac hitno izneti iz zemlje. Potpisnik pisma mi je predložio da mu u tome pomognem tako što će on srediti da ja zvanično budem proglašen za naslednika, a kad novac bude iznet, meni 20 odsto, a njemu ostatak – uz obećanje da će svoj deo, opet uz moju pomoć, "investirati u mojoj zemlji".

Razume se, znao sam da je reč o prevari: do sada sam dobio na desetine sličnih ponuda, koje su uglavnom dolazile iz Afrike. Šema je bila slična: uvek su u pitanju bile desetine miliona dolara, opet je bila reč o nekom višku skrajnutom iz naftnog biznisa. Ja samo treba da pomognem da se pare iznesu (tako što će biti uplaćene na moj račun), a onda meni 20 ili 30 odsto, a tom, uvek nekom visokom državnom funkcioneru, ostatak.

Ovakve mamce sam uvek brisao iz kompjutera, ali je ovog puta nadvladala profesionalna radoznalost. Odgovorio sam Tai Linu da sam zainteresovan. U odgovoru, koji je stigao veoma brzo, oduševljeno mi je zahvalio i poručio da će sve biti "sto odsto legalno", ali da je neophodna apsolutna diskrecija. Jeste on, veli, bio nepoverljiv u početku, jer o velikom poslu razgovara sa potpunim strancem, ali ga je nešto u mom odgovoru ubedilo da sam čovek kome se može verovati. Otkriva mi i da se pokojni Britanac čije ću pare naslediti zvao Robert Rajs i da sada operacija može da počne.

Još jednom sam potvrdio spremnost da učestvujem u ovoj raboti, a odgovor je stigao već posle četiri minuta, s napomenom, na samom početku, kako je ono što sledi strogo poverljivo i samo za moje oči, pošto mi sada predočava neke "vitalne informacije" o načinu na koji ćemo obojica postati milioneri.

Lokalni advokat od poverenja će sačiniti antidatirani testament počivšeg Roberta Rajsa u kojem me je odredio za jedinog naslednika, a kad se to overi u odgovarajućem tajvanskom nadleštvu, sve pare – dakle 30 miliona dolara – biće prebačene na račun koji ja odredim, uz ponovljenu napomenu da će moja pomoć biti neophodna i oko toga kako da se "znatan iznos" od njegovog dela investira ovde.

U sledećoj poruci Tai Lin me obaveštava da je sve pokrenuto, da ide po planu i da će potrajati nekoliko dana.

Nekoliko dana potom, Tai Lin kaže da je platio lokalnom advokatu da ubrza stvar i predočava mi da će svi troškovi koje bude imao on, ali i ja – to je bila prva napomena da će me ova operacija koštati – biti pokriveni od para od mog "nasledstva", čim se procedura završi. On će inače po svoje doći lično, ali ovog puta ističe da će investirati svoj celokupni udeo, jer, "iz očiglednih razloga", te pare ne može da ponese sa sobom. Uz to i savet da zaista nikom ne govorim o "projektu", jer "Loose Lips Sink Ships" ("brbljiva usta potapaju brodove").

Tri dana kasnije, od Tai Lina stiže informacija da su testament i prateći dokumenti sređeni i šalje mi njihove faksimile. Izgledaju kao pravi, sa overom notara i potpisima svedoka, što nije teško izvesti na bilo kom kompjuteru. Usput konstatujem da mi je u testamentu prezime promenjeno u Mysik, i da mi je testamentom ostavljeno samo deset miliona dolara, da su pomešani još neki datumi, ali, pošto je ovo samo igra, ne protestujem.

Tai Lin onda poručuje da je, zbog prirode i bezbednosti ovog posla, neophodno da mi se pare pošalju preko neke banke posrednika, pa u tom smislu pominje neku neimenovanu "of šor" banku koja je već obavljala slične poslove za neke njegove klijente. Njegovo dosadašnje iskustvo u poslovanju s njom ga uverava da "neće biti problema", i da će milioni brzo biti na mom računu. Uz to napominje kako, od 11. septembra, američke finansijske službe pomno prate sve veće novčane transfere širom sveta, pa je zbog toga izuzetno važno da ne privučemo njihovu pažnju. On je, inače, već počeo da se sprema za put, a na kraju je još jedno upozorenje u smislu – nikom ni reči o ovome.

Odgovorio sam kako sam i ja ozbiljan i da razumem prirodu našeg "projekta". Tri dana kasnije stiže novo pismo, znatno kraće od prethodnih, u kojem mi Tai Lin, obraćajući se kao "dragom partneru", zabrinuto poručuje da je zvanična kontrola najavila dolazak u njegovu banku i kako, pošto nikako ne bi hteo da se miliona pokojnog Tima Rajsa dokopa država, sada razmišlja da transfer obavi preko neke "bezbedne" kompanije locirane u Velikoj Britaniji.

(SUTRA: Milioni čekaju u Londonu)