Real deseti put prvak Evrope

Real je deseti put prvak Evrope i prvi klub koji je četiri puta trijumfovao od kako je najjače Uefino takmičenje reorganizovano i nosi ime Liga šampiona. U istorijskom, prvom finalu u kojem su se sastali gradski rivali, velikim preokretom na kraju je, posle 120 minuta bespoštedne borbe, ubedljivo porazio Atletiko s 4:1 (1:1, 0:1). Njegovi fudbaleri imali su više snage, znanja i sreće i posle 12 godina zasluženo osvojili „ušati“ pehar.

„Jorgandžije“ su stekle kapital i srčano ga branile, ali su poklekle u završnici, da bi im u produžecima ponestalo snage, pa su potpuno posustali i duel završili visokim porazom.

Taktički rat s dosta trčanja i presinga na svakom delu terena nije doneo šanse u prvom delu, ali jeste zanimljivu borbu dva velika rivala, koji se odlično dobro poznaju. Real je pokušavao da raširi redove protivnika, dok je Atletiko uporno činio suprotno i suzavao deo terena na kojem je bila većina igrača. Simeone je uvrstio u postavu Dijega Kostu, ali je već u devetom morao da zameni neoporavljenog golgetera, pa je uveo hitronogog Adrijana Lopeza.

Igrao se 13. minut kada je Raul Garsija raspalio sa oko 30 metara nebu pod oblake. Ni Modrić u 23. iz slobodnog udarca nije uradio više, ali je bar poslao loptu u ruke belgijskom internacionalcu Kurtoi. Slično je bio i za nijansu opasniji pokušaj Ronalda u 28.

Nakon kornera u 32. minutu malo je nedostajalo da „jorgandžije“ povedu, pošto je odbrana „kraljevskog kluba“ veoma smušeno reagovala. Međutim, samo par sekundi kasnije Tijago je poklonio loptu Bejlu, ovaj se stuštio ka golu rivala, ušao u kazneni prostor i pored Mirande sa 11 metara tukao traljavo pored gola. Nakon ove iznenadne, ali kolosalne prilike, usledila je kazna.

Gabi je u 36. minutu izveo korner s desne strane, intervenisala je odbrana Reala i izbila loptu, koju je u srce šesnaesterca vratio Huanfran. Skočio je Godin i lobovao istrčalog Kasiljasa. Probao je kapiten Reala da spasi svoju mrežu, ali nije stigao na vreme. Lopta je prešla gol-liniju, pa iako je on odbio na nogu Raula Garsije koji je čekao na crti, pa je pogodak „potvrđen“. Atletiko je poveo s 1:0, a gol je apsolutno opravdano pripisan urugvajskom defanzivcu.

Do odlaska na odmor zapretio je i Adrijan Lopez, posle kornera Gabija, ali njegov udarac glavom nije bio precizan. Lopta je završila preko prečke.

Veoma borbeno i požrtvovano počelo je i drugo poluvreme. Opet je prvi probao Raul Garija, ali njegov volej sa 17 metara u 50. minutu nije bio ni blizu okviru gola. Zatim je konačno na scenu stupio Ronaldo. Zvanično najbolji fudbaler sveta je maestralno izveo slobodan udarac sa 23 metra, ali je Kurtoa još lepše izbio u korner. Izveo je Real zaredom dva udarca sa ugla i oba puta je u šansama bio Ronaldo, ali nije uspeo da pogodi metu, kao ni u 62. kada je pokušao glavom. U međuvremenu Ančeloti je izvršio dvostruku izmenu. Umesto Kontreaa i Kedire ušli su Marselo i Isko, pa je „kraljevski klub“ postao agresivniji i opasniji po gol protivnika. Simeone je odgovorio uvođenjem Sose umesto umornog Raula Garsije.

I upravo ni rezervista Isko u 67. nije bio precizan sa 20 metara. Ali igra se prenela na polovinu Atletika. Ređale su se šanse, međutim, sve do trećeg od pet minuta nadoknade drugog poluvremena pogotka nije bilo. Real je izjednačio nakon kornera koji je izveo Modrić i odličnog udarca glavom Serhija Ramosa, pošto je umakao Tijagu i pogodio desni donji ugao – 1:1. „Kraljevski klub“ je izborio produžetke, a u njemu imao više snage da napravi preokret i dotuče „jorgandžije“.

Di Marija je u 110. minutu sjajno prošao trojicu igrača po levoj strani i tukao iz teške pozicije. Kurtoa je odbio loptu, ali je Bejl bio spreman i spretno je glavom ubacio u nebranjenu mrežu – 2:1. U 118. Marselo je neometan ušao u kazneni prostor i rešio pitanje pobednika – 3:1.

Konačan rezultat postavio je Ronaldo svojim 17. pogotkom ove sezone u Ligi šampiona. Najbolji strelac je dao gol sa bele tačke, pošto ga je prethodno oborio Gabi. Na kraju meča nervozni Simeone se sukobio s Varanom, pa je par minuta susret bio prekinut, a ubrzo zatim je Kujpers označio završetak i početak velikog slavlja Reala.

Medalje rivalima i pobednički pehar kapitenu Reala Ikeru Kasiljasu predao je predsednik Uefe Mišel Platini.

Stadion: Luz. Gledalaca: 60.976. Sudija: Kujpers (Holandija). Strelci: 0:1 Godin (36), 1:1 Ramos (90+3), 2:1 Bejl (110), 3:1 Marselo (118), 4:1 Ronaldo (120. penal). Žuti kartoni: Ramos, Kedira, Marselo, Ronaldo, Varan (Real), Garsija, Miranda, Vilja, Huanfran, Koke, Gabi, Godin (Atletiko). Nadoknada vremena: prvi deo: 1 minut, drugi: 5, treći: 1, četvrti: 3.

REAL: Kasiljas, Karvahal, Ramos, Varan, Koentrao (od 59. Marselo), Modrić, Kedira (od 59. Isko), Di Marija, Bejl, Benzema (od 79. Morata), Ronaldo. Trener: Ančeloti.

ATLETIKO: Kurtoa, Huanfran, Miranda, Godin, Luis (od 83. Aldervejreld), Garsija (od 66. Sosa), Tijago, Gabi, Koke, Kosta (od 9. Lopez), Vilja. Trener: Simeone.  

Madrid slavi posle 12 godina

Pobednici Kupa šampiona: 1956: Real, 1957: Real, 1958: Real, 1959: Real, 1960: Real, 1961: Benfika, 1962: Benfika, 1963: Milan, 1964: Inter, 1965: Inter, 1966: Real, 1967: Seltik, 1968: Mančester junajted, 1969: Milan, 1970: Fejenord, 1971: Ajaks, 1972: Ajaks, 1973: Ajaks, 1974: Bajern, 1975: Bajern, 1976: Bajern, 1977: Liverpul, 1978: Liverpul, 1979: Notingem forest, 1980: Notingem forest, 1981: Liverpul, 1982: Aston vila, 1983: Hamburger, 1984: Liverpul, 1985: Juventus, 1986: Steaua, 1987: Porto, 1988: PSV, 1989: Milan, 1990: Milan, 1991: Crvena zvezda, 1992: Barselona.

Pobednici Lige šampiona: 1993: Marsej, 1994: Milan, 1995: Ajaks, 1996: Juventus, 1997: Borusija (D), 1998: Real, 1999: Mančester junajted, 2000: Real, 2001: Bajern, 2002: Real, 2003: Milan, 2004: Porto, 2005: Liverpul, 2006: Barselona, 2007: Milan, 2008: Mančester junajted, 2009: Barselona, 2010: Inter, 2011: Barselona, 2012: Čelzi, 2013: Bajern, 2014: Real.