Ne sasvim olimpijski

Susret Buša i Putina, u letnjikovcu Bušovih u državi Mejn (SAD), protekao je olimpijski. Trijumf dvojice izražen je činom učešća, što je već po sebi učinilo nevažnim "čije su medalje".
Samit koji "nije bio samit" završen je pobedom "ličnog prijateljstva" dvojice protagonista, inače uveliko antagonističke politike Vašingtona i Kremlja.

Njihova srdačnost, pokazana pred fotografima, delovala je skoro dirljivo. Isterivala je suze radosnice šefovima protokola, ali uteravši u veliku nepriliku štampu – koja je, s hladnom krpom na čelu, na brzinu morala da sroči šta je zapravo to čemu prisustvuje.

"Lobster (jastog) samit!", snašli su se nesalomivi mediji. Događaj bez događaja. Zbivanje, lišeno do te mere rezultata da nema druge, osim da ode u arhivu, upisano pod imenom jednog posluženog jela.

Iz Amerike, gde medalje nisu bile važne, Putin je pošao u Gvatemalu, gde je jednu na svaki način trebalo osvojiti. Reč je o zimskim olimpijskim igrama 2014. Zasedajući u Gvatemala-gradu, Međunarodni olimpijski komitet i Žak Rog, poverili su pre dve noći gostoprimstvo organizatora igara Sočiju, pretpostavivši ponudu Rusa uslovima Austrije i Južne Koreje.

Olimpijada u Sočiju (skijalište Krasnaja poljana, na obroncima Kavkaza, blizu granice s Abhazijom) je poen. Rusija prvi put dobija "igre", mada su Moskvi jedanput poverene letnje (XXII, 1980), ali pod krovom SSSR. Dobitak za Soči i zaleđe mesta u kojem je rezidencija šefa države je nemerljiv. Čak i materijalni. Tokom sedam godina, u "projekat Soči" investiraće se petnaest milijardi dolara. Novac od skupog petroleja dotiče potocima i tako se i troši. Putevi, železnica, elektrane za snabdevanje regiona strujom, hoteli, sportski tereni – sve se to gradi "s prvog kamena" i novo, uobličeno da posluži svrsi, proizvede utisak i zaseni.

Ali, 2014. nije samo ruski sportski, preduzetnički i ekonomski projekat. Borba za Soči su (možda i pre drugog) Putinove igre. Nešto zamišljeno da podseća na "tvorca Rusije, uspravljene posle posrnuća". Taj proces "ovekovečenja" Putina i "putinizma" uveliko je u toku, podstaknut predstojećim izborima. Agitprop Kremlja (propagandna mašina politikologa Pavlovskog) govori o Putinu "ocu nacije" koji, predlažući narodu predsednika-naslednika na funkciji, ipak ostaje tu, opskrbljen sa dovoljno političke moći da može intervenisati – u slučaju da izabranik pokuša da odstupi s linije "putinizma". Znači, i posle Putina Putin.

Kod kuće, šef Rusije je založio u projekat mnogo ličnog ugleda, podižući time opasno visoko i nivo rizika, u slučaju da "poduhvat Soči" nekim slučajem nije uspeo. "Računamo da će konkurencija u Gvatemali biti poštena...", upozorio je šef Kremlja.

Desant bataljona propagandista u "zoni 10", kako je nazvan zaštićeni centar Gvatemale, iz kojeg je armija policije pažljivo počistila i poslednjeg siromaha iz slamova naokolo, imalo je da osigura da konkurencija "bude poštena". U oazu usred nemaštine iskrcano je sve sjajno što se može novcem platiti, i smešteno pod krov "Ruske kuće", s ministrima, umetnicima i sportistima, prispelim da brane nacionalnu ponudu.

Putin je istupio kao "počasni kapiten". Od Žaka Roga, "kapitenu" je polaskano da "duboko razume" smisao događaja, što je na kraju potvrđeno i odlukom Komiteta.

Ima, međutim, nekog koji rusku Gvatemalu nije razumeo u Moskvi – pokušavši (minulog utorka) protest protiv gostoprimstva olimpijadi u Sočiju. Različiti su motivi ove skromne demonstracije pedesetak ljudi, uplašenih da će "generalni remont" kraja uništiti njihov običan, ali drag građanski spokoj. Na Trijumfalnoj ploščadi, nesaglasni su čak bili nezapaženi – dok se, kao s neba nepogoda, nije na njih obrušila policija, nekolicinu uhapsivši i razjurivši ostale. Zašto? Izvesni Izotkin, izvukao je i navukao na lice gumenu masku – s likom Putina.