Najčistija beogradska "česmovača"

Beograđani piju najčistiju vodu u Srbiji, kazuju podaci beogradskog Zavoda za javno zdravlje. Istraživanje "Politike" je pokazalo i da čista voda iz slavine teče i u Vojvodini, uprkos opštem mišljenju da su na severu Srbije vode loše, naročito posle zabrane koja je zadesila stanovnike Zrenjanina. Pa tako, osim Beograda, česmovača je odlična i u Novom Sadu i Somboru, ali i u Čačku, Užicu, Nišu, Valjevu...

– Beogradska "česmovača" je zdrava voda. U njoj nikada nisu otkriveni toksični, teški metali, kao što su olovo, kadmijum i živa, i nikada nisu nađene kancerogene supstance – tvrdi Radoslav Bratić, rukovodilac sanitarne kontrole Beogradskog vodovoda.

On dodaje da flaširana voda ne može da zameni vodu sa česme. Jedna ili dve čaše mineralne vode mogu da budu dopuna takozvanoj česmovači, ali nikako alternativa, kao što to poslednjih nekoliko godina snažnom propagandnom kampanjom potrošačima pokušavaju da nametnu razni lobiji mineralnih voda.

Zoran Marjanović, iz Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi", dodaje da kada bi flaširana voda, ako bi je pustili u Beogradski vodovod, ne bi dobila prelaznu ocenu zbog visoke koncentracije natrijuma koja je petnaest puta veća nego u vodi iz česme:

– Nijedna flaša mineralne vode ne bi prošla kontrolu provere sastava vode iz česme.

U Srbiji svaki građanin godišnje popije više od 700 litara česmovače, a mineralne vode oko 40 litara, pokazalo je istraživanje Zavoda za javno zdravlje Srbije. Voda iz česme pije se mnogo više i zbog cene. Ova pitka voda je hiljadu puta jevtinija od flaširane – litar mineralne staje više od kubika česmovače. Cena flaše mineralne vode u proseku iznosi oko 40 dinara, koliko i kubika vode iz vodovodnih postrojenja.

Kampanja u Americi

Da česmovača prednjači u odnosu na flaširanu vodu pokazalo je i istraživanje Centra za vode Republičkog zavoda za javno zdravlje. Većina učenika (70 odsto) iz desetak osnovnih škola u Srbiji pije česmovaču, a ostatak flaširanu vodu. Pri izboru flaširane vode, bez obzira na to da li ona služi kao jedini ili dodatni izvor vode za piće, 40 odsto se rukovodi njenim ukusom, 38 odsto deklarisanim sadržajem minerala, 3,16 odsto izgledom, oblikom i veličinom flaše, dok za 9,7 odsto presudan faktor pri izboru flaširane vode predstavlja reklama. Mali broj osnovaca, svega 16,58 odsto, nikada ne koristi flaširanu vodu za piće.

Stručnjaci u svetu upozoravaju da nije toliko problem voda u flašama, nego plastika koja završava na otpadu uništavajući životnu sredinu. Procena je da se u svetu godišnje baci 2,7 miliona tona iskorišćenih plastičnih flaša. Najčešće se za proizvodnju ovih flaša koristi polietilen terfalat (PET) koji se dobija iz sirovog mazuta. Za razgradnju ovih plastičnih flaša potrebno je između 400 i 1000 godina.

Nedavno je i u Americi pokrenuta reklamna kampanja kojom se Njujorčani pozivaju da zamene flaširanu vodu – vodom sa česme, za koju se tvrdi da je najčistija u Americi. Prema procenama stručnjaka, Amerikanci su prošle godine popili više od 30 milijardi flaša ove vode, a većina flaša – oko 80 odsto, završi na deponijama, piše "Njujork tajms". Ako bi se flaše poređale jedna do druge to bi bilo dovoljno da se planeta okruži više od 150 puta nerazgradivom plastikom.

Zbog toga je Solt Lejk Siti zabranio korišćenje flaširane vode na nedavnom džez festivalu. Gradonačelnik Rok Anderson kaže da je flaširana voda prevara i odbija da na nju troši novac. Umesto flaširane vode grad je služio rashlađenu vodu sa česme u razgradivim čašama.

Naša vodovodna postrojenja u svim većim gradovima Srbije, posebno beogradski pogoni, proizvode vodu po standardima koji važe i za Pariz, London ili Njujork.

Bratić podseća da je Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće usklađen s merilima Svetske zdravstvene organizacije i direktivama Evropske unije i da su u Beogradskom vodovodu uspostavljena dva stepena kontrole fizičko-hemijske i bakteriološke ispravnosti vode. Prvi stepen se obavlja u svim proizvodnim pogonima i pogonskim laboratorijama, a drugi stepen u službi sanitarne kontrole vode koja je organizaciono nezavisna od proizvodnje.

Analiza 15.000 uzoraka

Uporedo s kontrolom kvaliteta vode, koju obavlja Beogradski vodovod, obavlja se kontrola u Gradskom zavodu za javno zdravlje, kao i ispitivanje na radioaktivnost u Institutu "Dragoslav Karajović". To znači da se godišnje analizira više od 15.000 uzoraka vode, a ispituje se od 250 do 300 različitih parametara.

Upotreba visokomineralnih voda može da bude rizična po zdravlje, upozoravaju stručnjaci, pošto sadrže veliku koncentraciju natrijuma. Litar mineralne vode sadrži 150 miligrama natrijuma, a litar "česmovače" sadrži samo deset miligrama natrijuma. Ako se mineralna voda obogaćena natrijumom pije u neograničenim količinama – pogoršava zdravstveno stanje srčanih bolesnika i osoba koje imaju problema s visokim krvnim pritiskom. Babić ukazuje da na flaširanim vodama nema upozorenja da je mineralna voda s visokom koncentracijom natrijuma štetna za ove bolesnike.

Flaširane vode se podvrgavaju posebnom tretmanu bez obzira na to da li je reč o mineralnoj, izvorskoj i prečišćenoj vodi. Inače, kod nas ima 15 vrsta flaširanih voda različitog sastava.