Treći entitet spasava BiH

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 19. avgusta – Recept za moguću državu BiH je vrlo jednostavan. Svaki od tri naroda bi najpre morao na referendumu da se izjasni da li uopšte želi da živi u zajedničkoj državi sa druga dva. Ako bi se o tome postigla trostrana saglasnost na demokratski način bi se moralo doći do konsenzusa o unutrašnjoj organizaciji države. Međutim, Bošnjaci (muslimani) nisu spremni na dogovor o organizaciji države, pa su Srbi i Hrvati sve manje voljni da žive u njoj. BiH je, naravno, moguća i ovakva kakva je sada – "poslednja diktatura" u Evropi, na čelu sa visokim predstavnikom međunarodne zajednice kao "vicekraljem u kolonijalnoj Indiji". Pošto se i slovački diplomata Miroslav Lajčak poziva na "bonska ovlašćenja" koja mu daju pravo da, mimo parlamentarne procedure, nameće zakone i smenjuje demokratski izabrane funkcionere, onda tu nema države, ni suverene a kamoli demokratske, rekao je na početku razgovora za naš list redovni profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu dr Nenad Kecmanović, čiju je knjigu "Nemoguća država" – promišljanje bosanskohercegovačke stvarnosti od kraja prošlog do početka ovog veka – nedavno objavio banjalučki "Glas srpski".

• Bošnjački političari ponavljaju da u BiH treba uvesti princip jedan čovek – jedan glas i ukinuti Republiku Srpsku i Federaciju BiH. Je li većinska demokratija moguća u višenacionalnim državama?

– Brojniji narodi se uvek i svugde zalažu za princip jedan čovek – jedan glas, dok malobrojniji – uz pomoć kolektivnih prava, kulturne autonomije, teritorijalne samouprave i (kon)federalnih aranžmana, sve do secesije – nastoje da se zaštite od nacionalne majorizacije. Da je većinska demokratija neodrživa u nacionalno složenim zemljama upozorio je još Džon Stjuart Mil i jedino rešenje tog problema je, na bazi iskustava Švajcarske i Belgije, formulisao Arend Lajphart. Reč je o konsocijativnoj demokratija koja je i sadržana u dejtonskom Ustavu BiH, ali je ostala nedorečena za treći entitet.

• Pod geslom prelaska iz dejtonske u briselsku fazu BiH, sa entiteta na zajedničke organe već je preneseno 56 nadležnosti. Da li bi centralizacija učinila BiH boljom državom?

– Videli smo da ni centralizacija čak 56 entitetskih nadležnosti nije BiH učinila ništa jedinstvenijom, funkcionalnijom i efikasnijom državom. A ne bi je poboljšalo ni prenošenje još 56 entitetskih nadležnosti na zajedničke organe. Problem je, naime, druge prirode. U BiH ne postoji državni patriotizam, nego tri nacionalizma ili, kako bi rekli Hrvati, ne postoje "domoljubi" nego samo "rodoljubi". Srbi se neuporedivo više identifikuju sa Republikom Srpskom i Srbijom, a Hrvati sa "Herceg-Bosnom" i Hrvatskom. A dojučerašnji muslimani su nacionalnom uzurpacijom pojmova bošnjaštvo i bosanstvo onemogućili da ih druga dva naroda čak i u budućnosti prepoznaju kao svoje.

• Međunarodni zvaničnici ponavljaju da je BiH nefunkcionalna i skupa, jer ima 13 vlada i isto toliko parlamenata. Zašto redovno prećute da je od toga broja 11 vlada i parlamenata u Federaciji BiH?

– Ta očigledna prećutkivanja činjenica dovode u sumnju principijelnost međunarodne zajednice. Međutim, srpska strana ima jake i indirektne dokaze da problem nije u njoj, jer Republika Srpska je, uprkos inostranim pritiscima, postala u ekonomskom, socijalnom i političkom pogledu bolji deo BiH. Istovremeno, u Federaciji BiH i na državnom nivou sve zapinje i pored spoljne podrške.

• Hrvati su se izjasnili za svoj, treći entitet. Bošnjački lideri su odgovorili da to ne dolazi u obzir, jer bi vodilo getoizaciji BiH. Hoće li hrvatski predlog, ako bude usvojen, uvesti BiH u mirnije vode?

– Jedino treći entitet, odnosno federacija tri nacionalne republike može da spase BiH kao državu. Alternative su ili raspad ili beskonačni međunarodni protektorat. Tokom decenije i po nametnutog entitetskog sustanarstva sa Bošnjacima, broj Hrvata u BiH se prepolovio. Zato je odlučno opredeljenje za urgentnu legalizaciju "Herceg-Bosne" postalo stvar nacionalnog konsenzusa, bez obzira na to što bi to "matica Hrvatska" radije taktički odložila za posle prijema u Evropsku uniju. Koliko vidim, i kod Bošnjaka sve više sazreva svest da im unitarnu BiH ne može podariti ni Amerika, ni Evropska unija, ni Organizacija konferencije islamskih zemalja i da se o odnosima u zajedničkoj državi, ipak, valja demokratski dogovoriti sa komšijama. Naravno, Republika Srpska u tim razgovorima nema ništa neposredno ni da traži, ni da dobije, ali, BiH bi, u tom slučaju, kao celina zaplovila u mirnije vode.

• Reforma policije trebalo bi da se završi u septembru, a posle toga nastaviće se pregovori o promeni Ustava BiH. U oba slučaju Republika Srpska biće pod pritiskom da deo svojih nadležnosti prenese na BiH. Zbog čega, pre svih, tvorci Dejtonskog sporazuma nastoje da ga radikalno promene?

– Dejtonski sporazum zaista nije obezbedio stabilnu i funkcionalnu državu, ali je pitanje u kom pravcu ga treba menjati. Vašington i Brisel su krenuli u pogrešnom pravcu i, što zbog arogancije moći, što zbog inercije, teško odustaju od svojih namera. No, svi poznati mehanizmi prisilne integracije već su negativno testirani u BiH i Lajčak, ponavljanjem poteza, traži izlaznu strategiju Kancelarije visokog predstavnika iz Sarajeva. Dakle, valja izdržati još ovaj krug pritisaka, a vođstvo Republike Srpske neće popustiti. Ovome treba dodati i samopouzdaniji stav Srbije koja bi kao garant Dejtonskog sporazuma morala da se pita i o njegovim izmenama. Osim toga, uspešan povratak politike Vladimira Putina na Balkan verovatno se neće zaustaviti na Kosovu i Metohiji, tim pre što je i Rusija članica Saveta za sprovođenje Dejtonskog sporazuma. Sve u svemu, naredna godina ili bar druga polovina mandata Kancelarije visokog predstavnika mogla bi početi realnijim međunarodnim pristupkom "bosanskom pitanju".