„Azuri" penalima do četvrte titule

Jedan sveštenik iz Ekvadora obišao je sve stadione uoči 18. šampionata sveta i isterivao zle duhove, ali mnogi učesnici, pa i selekcija Srbije i Crne Gore imaju razlog da sumnjaju da je uspeo u svojoj nameri.

Italijani sigurno tako nisu mislili.

Do nokaut faze „azuri”, koje je vodio Marčelo Lipi, stigli su pobedama nad debitantima Ganom i Češkom sa po 2:0 i remijem sa ekipom SAD (1:1) osvojivši prvo mesto u E grupi. U osmini finala savladali su, golom Totija u 90. minutu, sa 1:0 povratnika na šampionate sveta Australiju (prvi put od 1974), u četvrtfinalu još jednog debitanta Ukrajinu sa 3:0. Prvi jak rival na putu ka četvrtoj šampionskoj tituli čekao ih je tek u polufinalu – domaćin Nemačka. U tom duelu nije bilo golova sve do pretposlednjeg minuta produžetaka. Tada je Groso (119. min), postigao prvi, a minut kasnije Del Pjero i drugi gol...

I u finalu Italija – Francuska (prvi finale od 1978. u kojem nije bilo Brazila ili Nemačke) igrani su, produžeci, pa izvođeni penali... Drugi put svetski šampion je dobijen udarcima sa bele tačke, a Italijani tragičari prvog (1994), slavili su posle drugog.

Francuska je do vođstva došla golom kapitena Zidana u 7. minutu iz penala, a u 19. Materaci je izjednačio i 1:1 je ostalo je i posle 90. i 120. minuta, a u 110. minutu baš strelci ovih pogodaka bili su akteri sukoba koji je isprovocirao Materaci, a završio Zidan udarivši Italijana glavom u grudi. Najbolji igrač šampionata Zinedin Zidan nije dočekao penale na Olimpijskom stadionu u Berlinu, pa nije mogao da tuguje zajedno sa svojim saigračima. Ishod šampionata odlučio je šut Trezegea preko prečke u drugoj seriji, pošto su sva petorica Italijana (Pirlo, Materaci, De Rosi, Del Pjero, Groso) savladali Barteza, peti igrač „trikolora” nije ni dobio priliku da izvede penal. Prethodno Bufona su savladali Viltor, Abidal i Sanjol – 5:3 za Italiju.

Četvrtu šampionsku titulu doneli su Đanluiđi Bufon, Đanluka Zambrota, Fabio Kanavaro (kapiten), Marko Materaci, Fabio Groso, Đenaro Gatuzo, Andrea Pirlo, Mauro Kamoranezi (od 86. Alesandro del Pjero), Simone Perota (od 61. Vićenco Jakinta), Frančesko Toti (od 61. Danijele de Rosi) i Luka Toni.

„Azuri” su se na samo korak primakli petostrukom šampionu Brazilu (eliminisan u četvrtfinalnom meču sa Francuskom golom Trezegea), prvom braniocu titule, koji je morao da igra u kvalifikacijama (domaćin šampionata je i dalje imao direktno pravo učešća).

U kvalifikacijama i završnici desilo se i nekoliko bizarnih događaja. Tako je Fifa prvi put odlučila da se ponovi kvalifikacioni meč između Uzbekistana i Bahreina (1:0), zbog sudijske greške (dosuđen nepostojeći penal iz kojeg je Uzbekistan postigao jedini gol). Engleski sudija Grejem Pol je u meču Hrvatska –Australija Josipu Šimuniću, Hrvatu australijskog porekla, tri puta je pokazao žute kartone, pre nego što ga je isključio iz igre. Na prvenstvu je dodeljen rekordan broj žutih (326) i crvenih (28) kartona, a najagilniji je bio sudija Valentin Ivanov (Rusija), koji je na utakmici Portugalija – Holandija (1:0) pokazao 16 žutih kartona i četiri crvena.

Franc Bekenbauer je postao prvi osvajač svetskog prvenstva kao igrač i kao trener, koji je bio i na čelu organizacionog komiteta jednog šampionata sveta.

Reprezentacija Srbije i Crne Gore prvi i poslednji put učestvovala je na svetskim prvenstvima, mada u Nemačku nije otputovao nijedan fudbaler iz Crne Gore, jer je u međuvremenu došlo do razdruživanja. Ostali debitanti bili su Angola, Obala Slonovače, Češka, Gana, Trinidad i Tobago i Ukrajina.

Selektor Ilija Petković je bez kikseva vodio selekciju SCG kroz kvalifikacije u kojima su igrali i crnogorski fudbaleri. Šest pobeda i četiri remija, među kojima su bila i dva protiv favorita Španije, bilo je dovoljno za prvo mesto u Sedmoj grupi u kojoj su bile još i Bosna i Hercegovina, Belgija, Litvanija i San Marino. Učešće na šampionatu izborila je i drugoplasirana Španija koja je imala pobedu manje i remi više...

U Nemačkoj, međutim, oko tima stvorena je loša atmosfera i tri poraza u grupi, od Holandije sa 1:0, Argentine sa 6:0 (najubedljivija pobeda na šampionatu i najteži poraz naših fudbalera na svim šampionatima) i Obale Slonovače sa 3:2 doneli su Srbiji i Crnoj Gori poslednje, 32. mesto. Najgori plasman na svetskim šampionatima svih vremena. Nije naodmet podsetiti da samo dvojica od 23 igrača nisu potekli iz klubova iz Srbije (Ivan Ergić i Danijel Ljuboja).

U Nemačkoj su igrali: Dragoslav Jevrić 3 utakmice / 10 primljenih golova, Ivan Ergić 2/0 datih golova, Ivica Dragutinović 1/0, Igor Duljaj 3/0, Goran Gavrančić 3/0, Ognjen Koroman 2/0, Mateja Kežman 2/0, Savo Milošević 3/0, Dejan Stanković 3/0, Predrag Đorđević 3/0, Nenad Đorđević 2/0, Milan Dudić 2/0, Albert Nađ 3/0, Zvonimir Vukić 1/0, Nikola Žigić 2/1, Mladen Krstajić 3/0, Danijel Ljuboja 2/0 i Saša Ilić 1/1.
Nisu ulazili u igru Vladimir Stojković, Nemanja Vidić, Oliver Kovačević,
Dušan Basta i Dušan Petković.

Sutra: Južna Afrika 2010.

----------------------------------------------------------

XVIII prvenstvo sveta

Domaćin: Nemačka (9. jun – 9. jul 2006).

Plasman: 1. Italija, 2. Francuska, 3. Nemačka, 4. Portugalija.

Finale: Italija – Francuska 1:1, penalima 5:3.

Za treće mesto: Nemačka – Portugalija 3:1.

Broj učesnika: 32.

Broj mečeva: 64.

Broj gledalaca: 3.359.439 (prosečno 52.491).

Sistem: osam grupa po četiri ekipe; po dve prvoplasirane ekipe idu šesnaestinu finala (nokaut faza).

Najbolji igrač: Zinedin Zidan (Francuska).

Najbolji strelac: Miroslav Kloze (Nemačka) 8.

Najbolji mladi igrač: Lukas Podolski (Nemačka).

Najbolji golman: Đanluiđi Bufon (Italija).

Najdopadljiviji tim: Portugalija.

Nagrada za fer-plej: Španija i Brazil.

Najefikasnija ekipa: Nemačka 14.

Golovi, ukupno: 147 (2,30 po utakmici).

Učesnici u kvalifikacijama: 198.

----------------------------------------------------------

Najbolji tim šampionata

Golmani: Đanluiđi Bufon (Italija), Jens Leman (Nemačka), Rikardo (Portugalija).

Odbrana: Roberto Ajala (Argentina), Džon Teri (Engleska), Lilijan Tiram (Francuska), Filip Lam (Nemačka), Fabio Kanavaro (Italija), Đanluka Zambrota (Italija), Rikardo Karvaljo (Portugalija).

Sredina: Ze Roberto (Brazil), Patrik Vijera (Francuska), Zinedin Zidan (Francuska), Mihael Balak (Nemačka), Andrea Pirlo (Italija), Đenaro Gatuzo (Italija), Luis Figo (Portugalija), Maniče (Portugalija).

Napad: Ernan Krespo (Argentina), Tjeri Anri (Francuska), Miroslav Kloze (Nemačka), Luka Toni (Italija), Frančesko Toti (Italija).